Naučnici otkrili da se Afrika raspada ubrzanim tempom: Zemlja će dobiti novi okean pre nego što se mislilo
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Geolozi su otkrili da će se afrički kontinent podeliti ranije nego što se dosad verovalo. Aktivni rased dostigao je "kritični prag" i uskoro će početi njegovo konačno razdvajanje, što će dovesti do formiranja novog okeana.
Ipak, "uskoro" je relativan pojam, piše Science Alert. Proces će i dalje trajati još nekoliko miliona godina, ali na geološkoj vremenskoj skali to je tek tren oka.
"Otkrili smo da je proces razdvajanja u ovoj zoni uznapredovao više nego što se ranije mislilo i da je Zemljina kora tanja nego što je iko prepoznavao. Istočna Afrika je odmakla dalje u procesu razdvajanja nego što se prethodno pretpostavljalo", kaže Kristijan Rouan, geonaučnik sa Univerziteta Kolumbija.
Najintrigantniji aspekt ovog otkrića jesu njegove implikacije za razumevanje naše sopstvene prošlosti. Zona raseda Turkana u Keniji bogata je fosilima ranih hominina, što je dugo ukazivalo na to da je ovo područje bilo ključno mesto ljudske evolucije.
Međutim, novo istraživanje sugeriše da ovaj region možda nije bio važniji za naše pretke od drugih delova Afrike. Umesto toga, moguće je da su upravo geološki procesi na tom području stvorili izuzetno povoljne uslove za fosilizaciju.
Dijagram iz studije pokazuje kako su geološki procesi u oblasti raseda Turkana doveli do povećanja stope taloženja sedimenata pre oko 4,6 miliona godina, što je zauzvrat omogućilo bolje očuvanje fosila.
Pexels
Trenutni raspored kontinenata na Zemlji deluje nam kao nešto trajno i nepromenljivo, ali oni su neprestano u pokretu, iako izuzetno sporo.
Povezane vesti
Pre više od 200 miliona godina svi kontinenti bili su spojeni u jedan superkontinent, a predviđa se da će se u veoma dalekoj budućnosti uglavnom ponovo spojiti.
Na mestima gde se susreću dve tektonske ploče nastaju planine. Tamo gde se udaljavaju jedna od druge rađaju se okeani.
Sistem istočnoafričkog raseda predstavlja jasan primer ovog drugog procesa. Afrička ploča trenutno se deli na dva dela: ogromnu Nubijsku ploču na zapadu, koja obuhvata najveći deo kontinenta, i manju Somalijsku ploču, koja obuhvata veliki deo istočne obale Afrike, kao i ostrvo Madagaskar.
Za potrebe novog istraživanja naučnici su se usredsredili na jedan konkretan deo tog sistema, rased Turkana, koji se stotinama kilometara prostire kroz Keniju i Etiopiju. Tim je analizirao seizmička merenja ranije prikupljena u regionu i na osnovu njih izračunao debljinu Zemljine kore.
Pokazalo se da je kora znatno tanja nego što se očekivalo. U središtu raseda debela je svega oko 13 kilometara. Poređenja radi, duž ivica regiona raseda njena debljina prelazi 35 kilometara.
Kada se kora u zoni raseda istanji na manje od približno 15 kilometara, ona ulazi u fazu sužavanja i intenzivnog istezanja. Kada jednom dostigne taj stadijum, raspad kontinenta postaje gotovo neizbežan.
"Što je kora tanja, to postaje slabija, a to dodatno podstiče nastavak razdvajanja" objašnjava Rouan.
Povezane vesti
Za nekoliko miliona godina ovaj proces će završiti sadašnju fazu i preći u narednu, poznatu kao okeanizacija. Kao što samo ime nagoveštava, upravo tada nastaje novi okean.
Zemljina kora će se toliko istanjiti da će magma početi da izbija iz dubine. Ona će se potom akumulirati i hladiti, stvarajući basen koji će postati novo okeansko dno. Nakon toga voda iz Indijskog okeana počeće da prodire u novonastali prostor.
Ovaj proces već je započeo u Afarskoj depresiji, području na severoistoku Afrike, nedaleko od Crvenog mora.
Reinhard Dirscherl / imageBROKER / Profimedia
Istraživači procenjuju da je rased Turkana ušao u sadašnju fazu sužavanja pre oko četiri miliona godina, nakon dugog perioda vulkanske aktivnosti. Zanimljivo je da se taj period poklapa sa starošću najranijih fosila hominina i drugih tragova pronađenih na tom području.
Prema mišljenju autora studije, to verovatno nije slučajnost.
Kako je rased ulazio u fazu sužavanja, brzina taloženja sedimenata počela je da raste, stvarajući idealne uslove za očuvanje detaljnog zapisa o živom svetu koji je tada nastanjivao region.
"Vremensko poklapanje između ovog tektonskog prelaza i početka stvaranja kontinuiranih, debelih sedimentnih slojeva koji sadrže fosile ukazuje na to da je faza sužavanja obezbedila ključne uslove za očuvanje fosila. Smatramo da su ove tektonske promene odigrale fundamentalnu ulogu u oblikovanju izuzetnog paleoantropološkog zapisa Zone raseda Turkana", navode istraživači.
Naučnici ističu da bi buduća istraživanja mogla detaljnije da ispitaju ovu povezanost.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu "Nature Communications".
Komentari (0)