Alta banka pred stečajem: Kada će klijenti dobiti novac i šta sa depozitima većim od 50.000 evra?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Oduzimanje dozvole za rad Alta banci i pokretanje postupka stečaja otvorili su niz pitanja za njene klijente, ali i za privredne subjekte koji su poslovali preko te banke ili su povezani sa kompanijama iz Alta grupe. Koliko će građani čekati na povraćaj novca, šta se događa sa depozitima većim od 50.000 evra i da li propast jedne banke može da uzdrma poverenje u čitav bankarski sistem? Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić objašnjava da su depoziti građana osigurani do 50.000 evra po deponentu, a da bi isplata trebalo da počne u roku od sedam dana od pokretanja stečajnog postupka.
Stečajni postupak pokreće Privredni sud, na predlog Agencije za osiguranje depozita, koja potom ima ulogu stečajnog upravnika.
"Kad Privredni sud donese odluku o stečaju, onda počinju rokovi za određene operacije koje nakon toga treba da uslede, uključujući i depozite građana, privrede i tako dalje. Što je izuzetno važno zbog svih onih koji su upravo tu i uložili novac", rekao je Jorgić.
Isplata osiguranih depozita u roku od sedam dana
Jedno od najvažnijih pitanja za klijente Alta banke jeste kada će moći da raspolažu svojim novcem. Prema rečima Jorgića, Agencija za osiguranje depozita trebalo bi da u roku od sedam dana od pokretanja stečajnog postupka objavi obaveštenje građanima o načinu naplate osiguranih potraživanja.
Agencija određuje banku preko koje će se obavljati isplata i dostavlja joj spiskove deponenata. Građani će zatim moći da se obrate toj banci, identifikuju se i dostave potrebnu dokumentaciju, poput lične karte i dokaza o poslovnom odnosu sa Alta bankom.
Jorgić naglašava da osiguranje depozita važi do 50.000 evra po deponentu, odnosno po osobi, a ne po pojedinačnom računu. Isplata se obavlja bez naknade za građane.
"Svi depoziti građana su osigurani do 50.000 evra po deponentu, znači po osobi, ne po računu, nego po osobi. I to se isplaćuje na način da Agencija za osiguranje depozita imenuje banku preko koje će se to isplatiti, dostavlja određene spiskove deponenata. Deponenti se javljaju toj banci, identifikuju se", objasnio je Jorgić.
Dodaje da građani ne moraju da žure na šaltere čim počne isplata, jer njihova prava ne prestaju odmah ukoliko novac ne podignu u prvim danima.
"Ta potraživanja validna su naredne tri godine", istakao je Jorgić.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, to je posebno važno za građane koji nisu u zemlji, koji zbog zdravstvenih razloga ne mogu odmah da obave proceduru, kao i za slučajeve u kojima je novac predmet ostavinske rasprave.
Šta sa novcem iznad 50.000 evra?
Za klijente koji su u Alta banci imali više od 50.000 evra, situacija je drugačija. Osiguranje pokriva iznos do zakonskog limita, dok se za preostali novac potraživanje prijavljuje u stečajnom postupku. Kako objašnjava Jorgić, naplata tog dela zavisiće od imovine banke, njenih potraživanja i ukupne stečajne mase.
"Iznos preko 50.000 evra treba da se prijavi kao potraživanje od Alta banke, i onda se vrši naplata iz stečajne mase. To znači, imamo potraživanja, imamo obaveze unutar banke. Kad se naplate sva potraživanja, izmire obaveze, ono što ostane predstavlja praktično tu neku stečajnu masu", naveo je on.
Posebno je ukazao na položaj velikih preduzeća, čiji depoziti ne spadaju u kategoriju osiguranih sredstava. Ona će morati da prijave svoja potraživanja, a ukoliko u stečajnoj masi ne bude dovoljno novca za izmirenje svih obaveza, naplata će biti srazmerno umanjena.
Kada je reč o novcu za isplatu osiguranih depozita, Jorgić objašnjava da Agencija za osiguranje depozita raspolaže sopstvenim sredstvima, dok bi, ukoliko ona ne budu dovoljna, mogla da bude potrebna i intervencija države.
Alta banka imala 2,9 odsto tržišta: Veći rizik je gubitak poverenja
Alta banka je, prema podacima pomenutim u razgovoru, bila deveta po veličini na domaćem tržištu, sa učešćem od 2,9 odsto. Jorgić ocenjuje da njen stečaj ne bi trebalo materijalno da ugrozi stabilnost bankarskog sistema ili finansijsku stabilnost države.
Ipak, upozorava na mogući posredni efekat – narušavanje poverenja građana u banke, što bi moglo da stvori dodatni pritisak na ostale finansijske institucije.
"Ako poverenje bude uzdrmano kroz ovaj postupak, onda to može vršiti dodatni pritisak na ostale banke. Jer kad se izgubi poverenje, onda, znate kako, građani naročito kažu: dobro, ali ko zna šta će biti sa ovom bankom, sa onom bankom", upozorio je Jorgić.
Zbog toga smatra da Narodna banka Srbije mora jasno da informiše javnost o tome šta se dogodilo u Alta banci, koje mere su preduzete i kakva su prava deponenata.
Prema njegovim rečima, nije dovoljno samo saopštiti da su podnete krivične prijave protiv odgovornih, već je potrebno objasniti i šta je regulator preduzimao kako bi se problemi u poslovanju banke otkrili na vreme.
"Narodna banka treba da se obrati ili preko konferencije za štampu, ili, bolje, ako ne, onda saopštenjem, i da kaže šta se desilo, koje mere se preduzimaju, i koja su prava deponenata, i stanje unutar banke. I da praktično pokaže da potpuno drži kontrolu", rekao je Jorgić.
Slučaj Alta banke otvorio pitanje nadzora Narodne banke Srbije
Jorgić smatra da slučaj Alta banke ponovo otvara pitanje efikasnosti kontrole banaka i blagovremenog reagovanja regulatora. Podseća da je Srbija i ranije imala banke koje su završile u stečaju, među kojima je najveći problem bio slučaj Agrobanke.
Ističe da Narodna banka Srbije mora da pravovremeno prepoznaje promene u likvidnosti banaka i, kada je potrebno, uvodi dodatne kontrole, nadzor ili ograničenja poslovanja kako bi se sprečio scenario u kojem banka iznenada prestaje da radi.
Posebno se osvrnuo na saopštenje četiri viceguvernera koji su naveli da nisu bili upoznati sa krizom u Alta banci, uz ocenu da je nadležna služba NBS trebalo ranije da prepozna probleme i o njima obavesti odgovorne.
"Kad Narodna banka kaže: podneli smo krivične prijave protiv odgovornih lica u Alta banci, Narodna banka treba da nam kaže šta je ona uradila da sredi situaciju unutar svojih službi koje su nadležne za kontrolu banaka. I da li tu ima propusta“, zaključio je Jorgić.
Više pogledajte u videu u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)