"Najveće promene tek dolaze": Profesor Sorensen otkriva gde je budućnost veštačke inteligencije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veštačka inteligencija već menja svet, ali njena prava revolucija tek predstoji – i neće se dogoditi samo u laboratorijama velikih tehnoloških kompanija, već u fabrikama, malim i srednjim preduzećima i svakodnevnim poslovnim procesima. Profesor Karsten Sorensen, stručnjak za digitalne tehnologije, inovacije i platformsku ekonomiju, koji više od četiri decenije proučava razvoj interneta i digitalnih inovacija, kaže da tehnologija postaje zaista važna tek kada nestane iz prvog plana i postane deo svakodnevne infrastrukture.
On je u emisiji "Čadež Talk" rekao da stalno razgovara sa ljudima iz industrije, prati šta se dešava u medijima i osluškuje promene.
Prema njegovim rečima, najveći deo inspiracije dolazio mu je iz razgovora sa ljudima iz industrije, jer upravo oni tu tehnologiju razvijaju i primenjuju.
"Mislim da je jedna od čestih zabluda da se najzanimljivije stvari dešavaju u kompanijama poput OpenAI-ja, u velikim laboratorijama koje razvijaju osnovne modele ili u Google-u. Međutim, u stvarnosti, najzanimljivije stvari dešavaju se u kompanijama koje postaju svojevrsne laboratorije za primenu tih tehnologija. Pronalazak je samo stvaranje nečeg novog. Inovacija nastaje tek kada to nešto proizvede konkretan rezultat", rekao je profesor.
On naglašava da je takva budućnost već stigla samo nije ravnomerno raspoređena, navodeći da mnogi od direktora još nisu na naprednom nivou korišćenja najnovijih tehnologija.
"Softverske kompanije koje koriste veštačku inteligenciju za pomoć u programiranju daleko su ispred većine drugih. Međutim, kada takva praksa počne da se širi, dolazi do talasa promena i odjednom svi počinju da je primenjuju", rekao je profesor.
"Svi lanci snabdevanja su digitalizovani"
Profesor Sorensen internet proučava od samog njegovog početka i navodi da se seća procvata "dat-kom" kompanija, kada su svi počeli da prave internet stranice.
"Mnogi su pomislili da je to bio samo prolazni trend i da se ništa suštinski nije dogodilo. Ali dogodilo se upravo suprotno – svi su počeli da koriste internet. Danas je nezamislivo da neka kompanija naručuje proizvode u okviru lanca snabdevanja putem faksa ili pisama. Svi lanci snabdevanja su digitalizovani", rekao je on.
On naglašava da je zato važno razmišljati o potencijalu nove tehnologije, ali i da se sagleda šta zaista funkcioniše.
Euronews Srbija
Prema njegovi rečima, ne bi trebalo slepo verovati velikim tehnološkim kompanijama kada nam govore šta funkcioniše, jer ni one same to zapravo ne znaju u potpunosti.
"One znaju kako da najnaprednija rešenja primene u veoma specifičnim okolnostima. Ako pogledamo Dansku, moju matičnu zemlju, videćemo da je ogromna većina kompanija veoma mala. Pretpostavljam da je isto i u Srbiji. Danska ima pet velikih kompanija koje će se sasvim dobro snaći i koje će koristiti različite tehnologije. Međutim, ono što je zaista važno jeste trenutak kada sve ostale kompanije počnu da optimizuju svoje poslovanje. Tek tada ćemo videti stvarne efekte", poručuje on.
Koji je sledeći korak?
Profesor je naveo da je na predavanju studentima rekao da su Anthropicov Claude i OpenAI-jev ChatGPT zapravo parne mašine zato što, kako on dodaje, predstavljaju centralizovane modele koji su obradili ogromnu količinu podataka dostupnih na javnom internetu.
"Međutim, najvažniji podaci za generativnu veštačku inteligenciju nalaze se unutar samih kompanija. Ili, šire gledano, unutar organizacija. U svakoj organizaciji, bilo da je reč o javnom ili privatnom sektoru, nalaze se podaci koji su izuzetno važni. Ti podaci neće jednostavno biti objavljeni i prebačeni u klaud. Zato će se dogoditi svojevrsna elektrifikacija generativne veštačke inteligencije, a taj proces je već počeo", naglašava on.
Mnoge organizacije, navodi profesor, već kombinuju modele zasnovane na klaudu sa distribuiranom, decentralizovanom veštačkom inteligencijom.
"Veštačka inteligencija koja se koristi za upravljanje odnosima sa klijentima u maloj kompaniji ne mora da zna kineski. Ne mora da odgovara na pitanje šta je Hajdeger mislio o jeziku i životu. Njoj je potrebno da razume probleme upravljanja odnosima sa klijentima. Ako ograničite potrebe na određenu vrstu zadataka, možete koristiti znatno manji model, prilagođen sopstvenim podacima, koji će isporučiti upravo ono što vam je potrebno. Mislim da je to sledeći korak koji očekujemo", smatra on.
"Ne želimo da jedna osoba na kraju poseduje svu moć"
Profesor Sorensen je rekao da u poređenju sa prvom i drugom industrijskom revolucijom, danas imamo veoma razvijene procese, organizacione rutine i kategorije radnih mesta.
"Zbog toga uvođenje veštačke inteligencije često nailazi na otpor unutar samih organizacija. Tehnologija možda može da obavlja određene zadatke, ali to ne mora nužno da bude dobro rešenje kada se uzme u obzir raspodela odgovornosti. Tu nastaje velika napetost. Na početku industrijske revolucije postojao je slučaj čoveka u Francuskoj koji je izumeo mašinu za unapređenje proizvodnog procesa. Ljudi su spalili njegovu mašinu, pretukli ga i proterali iz grada. Danas već imamo mnogo mladih ljudi koji kažu - ako će ova tehnologija da me ostavi bez posla, onda je ne želim. Dakle, već na nivou društva vodimo raspravu o tome da li treba da prihvatimo ovu tehnologiju ili ne. A odgovor je i da i ne", rekao je on.
On smatra da je danas veštačka inteligencija u društvenoj raspravi prisutna na sličan način na koji je električna energija bila predstavljena u viktorijanskom Londonu.
"Tada su organizovane zabave na kojima su ljudi palili i gasili svetla, a oni koji nikada nisu imali struju bili su potpuno fascinirani. Poenta je da tehnologija postaje zaista važna tek kada nestane iz prvog plana i postane deo svakodnevne infrastrukture. Kada sve avio-kompanije na svetu koriste isti sistem za rezervacije, imate infrastrukturu koja funkcioniše za sve. Imamo internet koji funkcioniše za sve. Imamo putnu mrežu koja služi svima. Mislim da najmoćnije tehnologije na kraju postaju infrastruktura", rekao je on.
Profesor kaže da je njegova pretpostavka je da će, kada Anthropic i OpenAI postanu deo takve infrastrukture, njihove profitne marže početi da se smanjuju.
"Ono što dolazi nakon revolucije platformi jeste pronalaženje načina da međusobno delimo podatke, a da pritom svu moć ne prepustimo Džefu Bezosu. Ne želimo da jedna osoba na kraju poseduje svu moć", naveo je profesor.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u videu priloženom u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)