Od vrtoglavog uspona do katanca: Kakva sudbina čeka čitavu poslovnu imperiju ALTA banke?

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da oduzme dozvolu za rad i pokrene postupak stečaja u Alta banci izazvala je snažan potres na domaćem finansijskom tržištu. Iako je u prvom trenutku primarna briga usmerena na štediše i dužnike banke, iznenadni pad ove institucije otvara mnogo šire i kompleksnije pitanje. Domaća javnost se sa pravom pita šta će se sada dogoditi sa poslovnom imperijom koja seže od bankarstva, preko maloprodaje, pa sve do gigantskih građevinskih projekata i hiljada zaposlenih radnika u tim pogođenim sistemima.

Za građane koji su svakodnevno poslovali sa Alta bankom, pravila su zakonski jasna, ali za mnoge nose određenu dozu razumljive neizvesnosti. Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu, Goran Radosavljević u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da su depoziti građana osigurani do iznosa od 50.000 evra i da će klijenti moći da ih podignu u narednim danima, prateći instrukcije nadležnih.

"Preko toga će, naravno, biti u pitanju u kakvom je trenutno stanju banka, što u ovom trenutku mi ne znamo", naglašava Radosavljević i apeluje da nema potrebe da se širi panika.

Kada je reč o dužnicima, situacija se apsolutno ne menja u pogledu njihovih obaveza. Građani i kompanije moraju da nastave sa redovnom otplatom kredita. Prema rečima profesora Radosavljevića, ovo nije prva takva situacija na našem tržištu. On podseća da će u postupku stečaja sve te kredite najverovatnije preuzeti, odnosno redovno otkupiti neka druga banka. Klijenti treba isključivo da prate sledeće korake i zvanična uputstva stečajnog upravnika.

Od "Idee" do "Alta kule"

Ono što pad ove institucije čini specifičnim jeste neverovatna širina poslovanja cele grupe, kao i rapidan tržišni rast. Alta banka, institucija sa tradicijom od 1979. godine, u poslednje vreme je postala deveta po veličini u Srbiji. Raspolagala je sa aktivom od oko 1,84 milijarde evra, držala blizu tri odsto srpskog tržišta i zapošljavala preko 560 radnika, uz višemilionsku dobit tokom ove i prethodne godine.

Ova banka je samo deo šire "Alta grupe", koja je snažno investirala u različite privredne sektore, pri čemu je najzvučnije preuzimanje maloprodajnih lanaca Idea, Roda i Merkator preko kompanije "Alta Retail". Profesor Radosavljević upozorava da gašenje banke sa ovakvim učešćem neće proći bez određenih posledica.

"Sada će biti stvarno bitno sačuvati ta radna mesta i funkcionisanje tih velikih kompanija", naglašava on, podsećajući da taj trgovinski lanac ima ogroman promet i nekoliko hiljada radnika. Pored maloprodaje, grupa je planirala izgradnju luksuzne "Alta kule" u bloku 32, veliki stambeni kompleks na prostoru stare fabrike IMT, a koristila je i državne subvencije u hotelijerstvu.

Marko Beric / Alamy / Profimedia

Poslovanje ove grupacije se uspešno širilo i na ceo region. Oni su nedavno kupili banku i osiguravajuću kuću u Makedoniji, dok u Crnoj Gori posluje deo "Alta Pay". Takođe, preko četiri hiljade lokacija u regionu učinilo ih je partnerom i za "Western Union".

Posebnu pažnju stručne javnosti privukla je akvizicija 30 odsto akcija u bečkoj "Addiko Bank AG". Ambiciozni plan grupe bio je da, u direktnom dogovoru sa Rajfajzen bankom, preuzme celokupno poslovanje Adiko banke u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Međutim, sa ovim oduzimanjem dozvole u Srbiji, izvesno je da će regionalni planovi pretrpeti nepremostiv udarac.

Stabilnost sistema i pitanja za nadležne organe

Velike kompanije, poput EPS-a, na vreme su počele da preusmeravaju svoje platne tokove. Radosavljević ocenjuje da je tajming gašenja krajem nedelje dao firmama luft da prebace svoje poslovanje na druge račune, ali postavlja i vrlo važno pitanje pravovremenosti te reakcije.

"Šta se tačno desilo u prethodnih četiri, pet dana i zašto NBS nije reagovala ranije? Već smo imali naznake u prethodnom periodu, poput zabrane davanja garancije vlade Crne Gore i konkretne reakcije Evropske centralne banke", podseća Radosavljević.

On dodaje da je cilj u srednjem roku obezbediti potpunu nezavisnost institucija, kako se ne bi ponovilo da trpe pritiske pri odlučivanju. Ipak, on zaključuje da klijenti svih drugih banaka nemaju nikakvog razloga za brigu, ističući da Alta nije sistemska banka, te stoga ne preti apsolutno nikakva opasnost od sistemskog lančanog urušavanja našeg bankarskog sektora.