Arktički ledeni pokrivač otkrio tragove: Ljudi su nehotice sprečili sledeće ledeno doba
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Smanjivanje ledene kape na kanadskom Arktiku otkriva upečatljivu priču o tome kako su ljudi možda zaustavili naredno ledeno doba planete sagorevanjem fosilnih goriva, pokazuje novo istraživanje.
Pre oko 20.000 godina, nekada ogromni Laurentidski ledeni pokrivač prostirao se od Arktičkog kruga sve do današnje savezne države Ilinois i na pojedinim mestima bio debeo i više od tri kilometra. Danas je od njega ostala samo Ledena kapa Barns, veličine Šumadije, koja se nalazi na Bafinovom ostrvu u kanadskoj teritoriji Nunavut.
Pre približno 2.000 godina ta ledena kapa počela je polako i postepeno ponovo da raste. Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Science, njen rast označio je početak novog perioda glacijacije, odnosno procesa koji se u svakodnevnom govoru često naziva ledenim dobom.
Međutim, oko 1960. godine, kada su klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću dovele do rasta letnjih temperatura, ledena kapa je naglo počela da se smanjuje.
"Tek je bila počela da raste, sve je bilo normalno, naredna glacijacija samo što nije nastupila, a onda je odjednom stala“, rekao je Nikolas Jang, jedan od autora studije i geohemičar iz Opservatorije Lamont-Doherti, koja je deo Klimatske škole Univerziteta Kolumbija. "To je veoma upečatljiv primer koliko smo uzdrmali ceo sistem".
Milionima godina Zemlja je ulazila i izlazila iz ledenih doba pod uticajem promena u njenoj orbiti, a Laurentidski ledeni pokrivač često je predstavljao početnu tačku tog procesa, piše CNN.
AP Photo/David Goldman
Jang i grupa naučnika želeli su da utvrde da li je taj ledeni pokrivač ikada bio manji nego danas, pa potom ponovo rastao. To je veoma težak zadatak, jer geološki tragovi često nestanu kada led ponovo prekrije područje.
Ledena kapa Barns, međutim, zaleđena je za podlogu od stena i ne klizi preko nje. Zbog toga je sačuvala biljni materijal koji je zarobila tokom širenja. Naučnici su prikupili odavno uginule mahovine u blizini ivice ledene kape i analizirali ih kako bi utvrdili kada su poslednji put bile žive.
"Možemo praktično da pratimo širenje ivice ledene kape dok postepeno prekriva mahovine i uništava ih", objasnio je Jang.
Istraživači su takođe analizirali okolne stene kako bi utvrdili koliko dugo nisu bile pod ledom. To su učinili merenjem koncentracije retkog radioaktivnog izotopa koji počinje da se nagomilava kada je stena izložena vazduhu.
Ove metode omogućile su naučnicima da rekonstruišu istoriju ledene kape. Utvrdili su da je ona dostigla svoju najmanju površinu pre oko 3.000 godina, a da je zatim počela da raste pre približno 2.000 godina kao odgovor na niže temperature.
Autori studije tvrde da bi taj ponovni rast trebalo smatrati početkom novog ledenog doba, ali da ono nije stiglo dalje od svoje početne faze pre nego što je šezdesetih godina prošlog veka došlo do preokreta.
"Ne mislimo da je slučajno da se preokret dogodio baš u vreme kada smo ispustili ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu", rekao je Jang.
Meredit Keli, profesorka nauka o Zemlji na Dartmut koledžu, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da studija koristi tehnike poput "inovativnog radiokarbonskog datiranja biljaka" kako bi veoma precizno prikazala napredovanje i povlačenje ledene kape.
Ona dodaje da bi zaključak prema kojem širenje Ledene kape Barns ukazuje na početak ledenog doba mogao biti tačan, ali da bi poređenje sa glečerima u drugim regionima, koji su takođe napredovali u isto vreme, pomoglo boljem razumevanju mehanizama koji stoje iza tog procesa.
Nisu svi naučnici saglasni
Andrej Ganopolski, fizičar iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena, podsetio je da je već sproveden veliki broj istraživanja o tome da li zagađenje ugljenikom može značajno da odloži naredno ledeno doba.
Tanjug AP/Lindsey Wasson, File
Međutim, rekao je da druge studije zasnovane na klimatskom modeliranju, uključujući i njegova istraživanja, pokazuju da se naredno ledeno doba ne bi očekivalo još oko 50.000 godina, čak i bez globalnog zagrevanja.
Prema njegovom mišljenju, rast Ledene kape Barns "nije dovoljan da bi se podržao zaključak da je novi glacijalni ciklus već počeo i da je potom prekinut".
Jang i njegovi koautori, međutim, smatraju da prvi znaci ponovnog širenja Laurentidskog ledenog pokrivača predstavljaju početak ledenog doba i da nije potrebno čekati formiranje ogromnih ledenih masa kako bi se zaključilo da je proces već započeo.
Nalazi istraživanja bacaju novo svetlo i na kontroverzni period sedamdesetih godina prošlog veka, kada su neki naučnici tvrdili da bi svet mogao ulaziti u novo ledeno doba.
Tu ideju preuzeli su i mediji, uključujući osporeni tekst u časopisu Newsweek pod naslovom "The Cooling World" ("Svet koji se hladi"), u kojem se upozoravalo na moguću prehrambenu krizu usled zahlađenja planete.
Skeptici i poricatelji klimatskih promena često se pozivaju na taj period kako bi naučnike prikazali kao sklonе preterivanju i netačnim procenama.
Međutim, Jang smatra da novo istraživanje sugeriše da su tadašnji naučnici zapravo bili u pravu i da je "nova glacijacija zaista počela; tek je uzimala zamah, a sada je zaustavljena".
Ipak, on upozorava da rezultate studije ne treba tumačiti kao dokaz da je globalno zagrevanje "spaslo čovečanstvo od ledenog doba".
Periodi glacijacije odvijaju se tokom izuzetno dugih vremenskih razdoblja. Bile bi potrebne hiljade godina da ledena kapa dostigne veličinu koja bi mogla da utiče na svakodnevni život ljudi, rekao je on.
Umesto toga, zaključci studije pokazuju koliko su duboko ljudi poremetili prirodne sisteme Zemlje.
"Ne samo da smo izbegli ovo ledeno doba", rekao je Jang, "već smo verovatno odložili bilo kakvu mogućnost neke buduće glacijacije na veoma, veoma dugo vreme".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)