Da li nam preti novo ledeno doba? Kolaps ključne atlantske struje mogao bi da zaledi severnu Evropu

Dok se ostatak sveta bori sa rekordnim toplotnim talasima, naučnici upozoravaju na paradoksalan scenario: globalno zagrevanje bi moglo da izazove "duboko smrzavanje" na severu našeg kontinenta.

Kao i veći deo Evrope, Island je 2025. godine zabeležio svoju najtopliju godinu u istoriji, dok gasovi sa efektom staklene bašte nastavljaju da zagrevaju planetu.

Prema podacima Islandskog meteorološkog zavoda, prosečna nacionalna temperatura prošle godine iznosila je 5,2°C. To je povećanje od 1,1°C u odnosu na prosek iz perioda 1991–2020. i najviša vrednost od kada se vrše merenja.

Temperature su bile "znatno iznad proseka" gotovo svakog meseca, a posebno tokom proleća. Sredinom maja zemlju je pogodio desetodnevni toplotni talas, kada je na aerodromu Egilsstadir izmereno neverovatnih 26,6°C.

Godišnja količina padavina bila je ispod proseka u većem delu zemlje, ali je i dalje premašivala višegodišnji prosek na mnogim lokacijama. Razlog je jednostavna fizika: za svaki stepen porasta temperature vazduha, atmosfera može da zadrži oko sedam odsto više vlage, što dovodi do intenzivnijih i obilnijih kiša.

Međutim, uprkos rastu temperatura, naučnici su sve zabrinutiji da bi globalno zagrevanje na kraju moglo imati potpuno suprotan efekat u severnoj Evropi.

Pretnja zvana AMOC

profimedia

Strah od naglog zahlađenja svodi se na Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC). Reč je o složenom sistemu okeanskih struja koje cirkulišu vodom unutar Atlantika – donoseći toplu vodu na sever i vraćajući hladnu vodu na jug.

Kako rastuće temperature ubrzavaju otapanje arktičkog leda i izazivaju slivanje ogromnih količina slatke vode sa grenlandskog ledenog pokrivača u okean, tok ove struje mogao bi biti poremećen.

Ukoliko se to dogodi, naučnici upozoravaju da bi u severnoj Evropi moglo da nastupi "moderno ledeno doba", bacajući zemlje poput Islanda u nove hladne ekstreme. Treba napomenuti da je AMOC već doživeo kolaps u prošlosti, pre poslednjeg ledenog doba koje se završilo pre oko 12.000 godina.

Upravo zato je u septembru 2025. godine Savet za nacionalnu bezbednost Islanda zvanično proglasio potencijalni kolaps AMOC-a bezbednosnim rizikom.

Hoće li Island postati "jedan džinovski glečer"?

Pixabay

Novi izveštaj, objavljen na sajtu Nordijskog saveta 5. februara, upozorava da bi kolaps AMOC-a mogao izazvati "ekstremne posledice" u nordijskim zemljama, koje se razlikuju od onih koje se očekuju od globalnih klimatskih promena.

Klimatski modeli pokazuju da bi zimski ekstremi na Islandu mogli dostići temperature od čak -45°C. To bi moglo dovesti do toga da morski led opkoli zemlju prvi put još od doba Vikinga.

Govoreći za Vašington post, Hildigunur Torsteinson, generalna direktorka Islandskog meteorološkog zavoda, bila je slikovita i brutalno iskrena: "U tom trenutku, Island bi postao jedan džinovski glečer".

Naravno, ovo je jedan od mnogih scenarija, ali naučnici upozoravaju da se više ne može odbaciti kao puka fantazija katastrofičara.

"AMOC je ključni deo klimatskog sistema za nordijski region. Iako je budućnost ove struje neizvesna, potencijal za njeno naglo slabljenje ili kolaps je rizik koji moramo shvatiti ozbiljno", kaže Aleksi Numelin, profesor istraživač na Finskom meteorološkom institutu.

Kako sprečiti duboko smrzavanje?

Izveštaj poziva na "energične mere ublažavanja" kako bi se postigla dekarbonizacija i ciljevi neto negativnih emisija. Upozorava se da što duže globalne temperature budu prelazile 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, to je veći rizik od pokretanja "tačke bez povratka" za AMOC.

Istraživači takođe apeluju na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja i izgradnju sistema ranog upozoravanja na promene u AMOC-u, koji bi "spojio posmatranja Zemlje sa simulacijama modela".

"Ovaj sistem ranog upozoravanja trebalo bi da bude ugrađen u procese donošenja odluka kako bi se stvorile sposobnosti za brzu reakciju", navodi se u izveštaju, uz napomenu da novi Zakon o okeanima EU pruža mogućnosti za koordinaciju ovih napora.

Ova studija sprovedena je nakon pisma klimatskih naučnika iz 2024. godine, u kojem je sugerisano da je rizik od kolapsa AMOC-a ranije možda bio potcenjen.