Ostrvo kojim "vlada" AI: Hiljade prijava za život u eksperimentu na Filipinima
Komentari
28/05/2026
-20:15
Pre godinu dana, tehnološki preduzetnik Den Tomson tvrdio je da je pokrenuo državu kojom upravlja veštačka inteligencija na tropskom ostrvu usred Azije. Dvanaest meseci kasnije, iako kaže da su se hiljade ljudi već prijavile za državljanstvo u okviru njegovog eksperimenta, nije potpuno siguran da će se sve dobro završiti.
Tomson tvrdi da je 2025. godine kupio ostrvo u slikovitoj filipinskoj provinciji Palavan. Ostrvo je nazvao po svojoj AI kompaniji Sensaj, proglasio ga mikronacijom, postavio savet botova pokretanih veštačkom inteligencijom po uzoru na istorijske lidere da njime upravljaju — među njima su Vinston Čerčil, Elenor Ruzvelt, Marko Aurelije, Nelson Mandela, Sun Cu, Leonardo da Vinči, Aleksandar Hamilton i Mahatma Gandi — i otvorio prijave za boravak.
Šta bi moglo da pođe po zlu?
"Pa, ako počne da nabavlja oružje i napada susedna ostrva, to bi bila loša situacija", rekao je za CNN Travel, pre nego što je dodao: "Mislim da je to izuzetno malo verovatno".
Iako Ostrvo Sensaj neće imati međunarodno pravno priznanje kao država, a njegova sposobnost da uspostavi funkcionalnu vlast ostaje upitna, eksperiment otvara intrigantna pitanja i očigledno privlači pažnju javnosti.
Mikronacije — ekscentrične, samoproglašene kneževine — nisu nikakva novost. Kneževina Silend, osnovana 1967. godine na napuštenoj pomorskoj platformi iz Drugog svetskog rata uz obalu Engleske, ima svoju kraljevsku porodicu, pasoše i tim američkog fudbala. Mnoge druge postale su turističke atrakcije — poput boemske Republike Užupis u Vilnjusu u Litvaniji i diktature Sloudžamastan u kalifornijskoj pustinji, piše CNN.
Osnivače mikronacija kroz istoriju su pokretali želja za nečim novim, slobodom i testiranjem granica koncepta "terra nullius" — principa međunarodnog prava koji označava ničiju, odnosno neprisvojenu zemlju. Međutim, poslednjih godina libertarijanski ideali ovog koncepta privlače preduzetnike i tehnološke milionere koji u njima vide laboratorije za svoje ideje i tehnologije.
Tako od 2023. godine kripto-preduzetnik Baladži Srinivasan organizuje godišnje konferencije "Network State" — skupove čiji je cilj stvaranje virtuelnih zajednica koje bi vremenom zajednički finansirale kupovinu teritorije i stekle diplomatsko priznanje. Još 2017. godine kripto-preduzetnik Olivije Jansens najavio je planove za osnivanje "prve libertarijanske države na svetu" pod okriljem svoje Fondacije slobodnog društva. U međuvremenu je ublažio ambicije i fokusirao se na stvaranje posebne ekonomske zone na ostrvu Nevis u Karibima, što je izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom.
Povezane vesti
"Nije baš ništa"
Sensaj nema taj problem. Prema rečima Emili Kio, savetnice za komunikacije projekta, trenutno stanovništvo ostrva čini "jedan čovek po imenu Majk", koji radi kao domar i održava ostrvo.
Međutim, Tomson zamišlja da bi ostrvo vremenom moglo da postane alternativna destinacija za turiste koji obilaze ostrva i rone, a koje provincija Palavan već privlači, kao i potencijalno mesto za stalni život manjeg broja stanovnika.
Iako je Tomson rekao da već poseduje ugovor o zakupu i prava za razvoj ostrva, nije odgovorio na zahtev da potvrdi dokumentaciju kojom raspolaže.
"Na ostrvu imamo prostora za verovatno oko 30 vila. Nije ogromno, ali nije ni beznačajno. Mislim da će većinom dolaziti posetioci; možda će biti i nekoliko stalnih stanovnika, ali uglavnom će to biti ljudi koji dolaze sa susednih ostrva oko ostrva Koron na Filipinima", rekao je Tomson.
Vlasti Palavana nisu odgovorile na zahtev CNN-a za komentar o svom stavu prema navodnom novom sistemu upravljanja na uglavnom nenaseljenom ostrvu.
lkpro / Alamy / Profimedia
Čini se da sumnje stručnjaka za veštačku inteligenciju o tome koliko je mudro prepustiti vlast botovima nisu umanjile interesovanje za projekat, tvrdi Tomson.
"Na kraju smo imali oko 12.000 ljudi koji su izrazili interesovanje da postanu stanovnici, što je mnogo više nego što smo očekivali", rekao je Tomson. Neki od onih koji su se javili sada pomažu u razvoju projekta. Jedan od njih je Pjotr Pjetruševski-Gil, kome mikronacije nisu novost jer je ranije pokušao da osnuje sopstvenu.
Povezane vesti
"U julu 2025. radio sam na svojoj mikronaciji i napravio nekoliko AI modela po uzoru na istorijske ličnosti — na primer Cicerona iz antičkog Rima. Tada sam naišao na Ostrvo Sensaj. Rekao sam prijatelju: ‘Ovaj čovek je napravio nešto mnogo sofisticiranije od onoga što smo mi uradili’, rekao je on. Nakon toga stupio je u kontakt sa Tomsonom i sada sebe opisuje kao "projekt menadžera".
Radoznali i razočarani
Deo njegovog posla je pregledanje prijava za boravak. Kaže da su neki kandidati jednostavno radoznali, neki zainteresovani za tehnologiju, dok su drugi razočarani ponašanjem stvarnih političara.
"Ljudi su siti svega, umorni su od korupcije i od obećanja koja se nikada ne ispune", rekao je Pjetruševski-Gil.
Povezane vesti
Tomson smatra da je upravo to jedna od glavnih prednosti Sensaja u vremenu kada "mnogi ljudi imaju veoma malo poverenja u svoje vlade". Kako kaže, kompjuterski vođeni lideri Sensaja trebalo bi da pokažu kako izgleda upravljanje "bez lobista, bez ličnih interesa i motiva, već potpuno objektivno, zasnovano na istorijskim karakterima po kojima su modeli napravljeni".
Prema navodima sa sajta, Sensaj prima prijave za "e-rezidente", za koje Tomson veruje da će činiti većinu "stanovništva" ostrva. Program rezidentstva trebalo bi da bude pokrenut 2027. godine, dok Tomson planira da eksperiment sa e-rezidentima započne već ovog leta.
"Možete da podnosite predloge, a zatim savet u suštini raspravlja o njima", rekao je Tomson. Prema ustavu Sensaja, AI entiteti iznose svoje stavove, analiziraju argumente jedni drugih, a potom glasaju. Nakon toga je na ljudima da sprovedu odluke veštačke inteligencije — kakve god one bile.
Tomson priznaje da bi upravo taj deo mogao da bude problematičan.
"Teško je pronaći nepristrasnu osobu koja je spremna da učestvuje u ovom društvenom eksperimentu i doslovno sprovodi svaku odluku", rekao je.
Ipak, veruje da će se taj problem smanjivati kako se tehnologija bude razvijala.
"Čak i uz AI vladu, ljudski faktor koji još postoji biće sve manji i manji, jer će, teoretski, veštačka inteligencija moći sama da preduzima konkretne korake. Moći će da ima sopstvene kripto-novčanike i bankovne kartice i da samostalno plaća stvari, što u suštini znači da može da pronađe izvođače i angažuje ljude za fizičke poslove koji su joj potrebni, rekao je.
"Pravljenje kopije samog sebe"
Ovaj projekat nije zamišljen kao šala. Tomson veruje da bi i zvanične države jednog dana mogle da usvoje slične sisteme upravljanja.
"Ne mislim da je potpuno rešenje prepustiti AI da vodi sve bez ikakvog nadzora, i hej, ako ovo prođe izuzetno dobro, AI na kraju, znate... Nadam se da neće biti kao igra Riziko, pa da na kraju krene da dominira, osvaja i radi sve te stvari, rekao je Tomson.
Glavna ideja je, međutim, da se što je više moguće prepusti veštačkoj inteligenciji, rekao je Pjetruševski-Gil.
"Mislim da je veoma važno da AI vlada ne prelazi granice koje su, kao što istorija pokazuje, ljudi često prelazili", kaže on.
Alondra Nelson, istraživačica na Univerzitetu Oksford i članica Instituta za etiku veštačke inteligencije, imala je ozbiljne rezerve.
"Mislim, vidimo da AI bukvalno svakodnevno ‘izlazi iz koloseka’, zar ne? Ako uzmete primer ‘nudified’ funkcije na Groku, ili primere mladih ljudi koji su izvršili samoubistvo nakon interakcije sa ovim tehnologijama. Postoji toliko situacija u kojima AI stvari čini gorim ili jednako lošim", rekla je.
Nelson je takođe dovela u pitanje tvrdnje da bi AI vlada mogla biti demokratska.
"Postoji suštinska tenzija ili kontradikcija u tome da jedna kompanija, jedan osnivač, neka vrsta ‘Čarobnjaka iz Oza’, želi da stvori nešto što naziva demokratskim ili više demokratskim sistemom. Osnovni principi Sensaj ostrva su duboko nedemokratski. Sve druge vrste mehanizama koji se tu uvode su zapravo prilično performativni", kaže.
Tomson je osporio tvrdnje da njegova samoproglašena republika nema demokratske elemente.
"Jedna od ustavnih tačaka je da neko može da nominuje zamenu bilo kog člana kabineta nekim boljim, i onda se to glasa u okviru sistema. Nakon toga bi taj novi ‘lik’ bio kreiran i uključen umesto prethodnog", rekao je.
Tomson je rekao da zapravo ne postoji jasna "linija" na kojoj bi zaustavio e-rezidente da nominuju koga žele u vlast.
"Ne, lično, za mene je ovo društveni eksperiment. Ako bukvalno završimo sa Staljinom koji vodi vladu, uz Musolinija, Hitlera i, znate, Džingis-kana — to je taj društveni eksperiment i tako bi moglo da se završi. Ne mislim da je AI gori od čovečanstva kao njegovog trenera i tvorca, u svakom smislu, s obzirom na količinu razgovora koje ljudi imaju sa njim i uticaja koji on ima na ljude", rekao je.
Za Tomsona, ljudski doprinos projektu mogao bi da bude najveći problem.
"Mislim da je najveći rizik to što bi neko mogao da predloži da budu — znate — žestoki, moćni i osvajaju, i da se pojavi ‘Cezar’ tip lika koji bi pokušao da osvoji više teritorije. Iskreno, ne bih znao. Fascinira me da vidim šta će se dogoditi", rekao je.
Komentari (0)