Nova mapa sveta menja način na koji gledamo planetu: Zašto Afrika više nije "veličine" Grenlanda?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Više od četiri veka jedna mapa oblikuje način na koji zamišljamo svet. Merkatorova projekcija, nastala u 16. veku prvenstveno za potrebe pomorske navigacije, postala je toliko uobičajena da je viđamo u učionicama, na televiziji i internetu. Problem je što ona ne prikazuje verno stvarne površine kontinenata, zbog čega Grenland na karti može da izgleda gotovo kao Afrika, iako je afrički kontinent u stvarnosti oko 14 puta veći.
Upravo zbog takvih deformacija Ujedinjene nacije podržale su novu projekciju poznatu kao "Equal Earth", odnosno "Ravnopravna Zemlja", koja bi trebalo da pruži ravnopravniji prikaz površina kontinenata i država. Za predlog je glasala 164 država, dok su Sjedinjene Američke Države bile jedine protiv, a šest zemalja bilo je uzdržano. Među njima je bila i Srbija, zbog toga što je Kosovo na novoj mapi prikazano kao posebna država.
AP Photo/David Goldman
Nova projekcija nije obavezujuća, ali se preporučuje za određene namene. Ipak, njeno usvajanje otvorilo je mnogo šire pitanje: koliko način na koji je svet nacrtan utiče na to kako ga doživljavamo?
Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević, podseća da nijedna projekcija ne može istovremeno savršeno da prikaže sve tačke planete Zemlje, ali da je nova mapa svakako ravnopravnija.
"Ne treba isključiti Merkatorovu projekciju, zato što je ona nezamenjiva u navigaciji u saobraćaju, naročito avio i pomorskom saobraćaju, ali ova mapa predstavlja ravnopravniji način prikazivanja kontinenata, pre svega zato što Afrika na njoj izgleda približno onako kako zaista izgleda u prirodi. Znam neke kartografe koji su radili na mapi, a u timu ih je preko 25, i ono najbolje što trenutno može Ujedinjene nacije da nam ponude", smatra Valjarević.
Zašto nijedna mapa sveta ne može biti potpuno tačna?
Ipak, prema njegovim rečima, nijedna mapa ne može biti potpuno tačna. Problem nastaje iz jednostavne činjenice: Zemlja je sfernog oblika, dok je mapa ravna. Kada se površina globusa prenosi na dvodimenzionalnu kartu, određena vrsta deformacije je neizbežna.
"Ne postoji nijedna savršena projekcija. I zapravo, projekcije su važne da nam koriste u onome što želimo da predstavimo da bude približno tačno", kaže Valjarević.
Povezane vesti
Drugim rečima, kartografi moraju da odluče šta će na karti biti najpreciznije: površina, oblik, udaljenost ili pravac. Sve istovremeno nije moguće.
Upravo je to ključ za razumevanje zbog čega se različite mape sveta međusobno toliko razlikuju. Equal Earth daje prednost očuvanju relativnih površina kopnenih masa, dok je Merkatorova projekcija napravljena sa potpuno drugačijim ciljem.
Mapa "savršena za navigaciju"
Equal Earth razvijena je 2018. godine i inspirisana je Robinsonovom projekcijom iz 1963. godine. Cilj joj je bio da prikaže celu planetu tako da relativne površine kopnenih masa budu što vernije predstavljene. Članice Afričke unije prihvatile su je pre nego što je podržana i na nivou UN.
LIBRARY OF CONGRESS, GEOGRAPHY AND MAP DIVISION / Sciencephoto / Profimedia
S druge strane, Merkatorovu projekciju izradio je flamanski kartograf Gerardus Merkator 1569. godine, a njena osnovna namena bila je navigacija. Njena velika prednost je u tome što određene pravolinijske rute na karti odgovaraju konstantnom pravcu kompasa, zbog čega je vekovima bila izuzetno korisna pomorcima.
Zbog toga Valjarević upozorava da novu mapu ne treba posmatrati kao zamenu za Merkatorovu u svim situacijama.
"Merkatorova projekcija je savršena za navigaciju. Za avio-saobraćaj mislim da nikad neće biti izbačena, jer on koristi najkraće rastojanje u toj projekciji koja je sinusoidalna linija - ortodroma", kaže profesor.
Međutim, njena slabost postaje očiglednija kada se koristi za poređenje površina. Što se više udaljavamo od ekvatora prema polovima, deformacije postaju veće. Zbog toga teritorije poput Grenlanda, ali i drugih područja na visokim geografskim širinama, izgledaju znatno veće nego što jesu.
Povezane vesti
Na Merkatorovoj karti Grenland je vizuelno približan Africi, dok u stvarnosti Grenland zauzima oko 2,2 miliona kvadratnih kilometara, a Afrika oko 34,2 miliona.
Ta razlika nije samo matematička zanimljivost. Kritičari Merkatorove projekcije godinama ukazuju da način na koji su određeni delovi sveta prikazani može da utiče i na njihovu percepciju. Ako neki region izgleda ogromno, a drugi višestruko manje nego što zaista jeste, takva vizuelna poruka može nesvesno da utiče na način na koji ljudi doživljavaju njegov značaj.
Zbog toga su mape mnogo više od sredstva za snalaženje u prostoru.
Povezane vesti
Politički aspekt kartografije
Jedno od pitanja koje nova mapa ponovo otvara jeste odnos kartografije i politike. Granice, teritorije i nazivi prostora često nisu samo geografska, već i politička pitanja.
Valjarević navodi primer Foklandskih ostrva, koja Argentina na svojim kartama prikazuje kao svoju teritoriju, dok ih Velika Britanija prikazuje kao britansku teritoriju.
"Politika ide od kartografije. Sve države sveta gledaju da istaknu ono što najviše imaju", kaže profesor, dodajući da se politički interesi često prelivaju i na način na koji se određena teritorija prikazuje.
To je i razlog zbog kojih je Togo predložio Ujedinjenim nacijama promenu mape, kako bi se Afrika prikazala kao ravnopravan kontinent.
Zašto su SAD bile protiv nove mape?
Valjarević odluku Sjedinjenih Američkih Država da glasaju protiv povezuje sa nekoliko razloga.
Prvi je sama veličina SAD na novoj projekciji. Za razliku od Merkatorove, Equal Earth ih prikazuje kao manje, jer su deformacije Merkatorove projekcije posebno izražene kako se ide dalje od ekvatora.
Handout / AFP / Profimedia
"Drugi razlog je Grenland koji je na mapi bio približno kao Afrika, a u stvarnosti ima 2,2 miliona kilometara kvadratnih, a Afrika 34,2. A znate ko ima pretenzije na Grenland? Opet Amerika, Sjedinjene Države. I to je malo političko pitanje", podseća profesor.
Treći razlog profesor vidi u samoj kartografskoj tradiciji SAD. Kako objašnjava, američka Albersova konusna projekcija, ustanovljena još u 18. veku, važi za njihovu nacionalnu projekciju i po karakteristikama je bliža Merkatorovoj nego novoj Equal Earth projekciji.
Postoji li mapa koja će konačno prikazati svet "kakav jeste"?
Pored Equal Earth, postoje i druge projekcije koje su pokušavale da reše problem odnosa površine i oblika. Petersova projekcija, na primer, daje realniji odnos površina kontinenata, ali zbog toga značajno izobličava njihove oblike. Alternativne mape menjaju i položaj kontinenata, pa neke stavljaju jug na vrh kako bi promenile tradicionalnu perspektivu severa i juga.
Čak ni mapa na amblemu Ujedinjenih nacija nije bez deformacija. Ona koristi azimutalnu ekvidistantnu projekciju i svet prikazuje oko Severnog pola. Takav pristup izbegava da jedan kontinent bude klasično postavljen u središte, ali što se više udaljavamo od centralne tačke, deformacije postaju veće.
Imajući sve to u vidu, profesor Valjarević ne očekuje da će nova mapa značajno promeniti nacionalne kartografske sisteme ili atlase.
"Nova mapa će se koristiti u UN-u, kad se raspravlja o stvarima koje se tiču celog sveta. Ovako, svaka država donosi odluku o kartama, o projekcijama, o načinu prikazivanja svoje teritorije, svaka po svom nahođenju i svom zakonu", podseća profesor Valjarević.
Više o kartografiji i novoj mapi sveta, pogledajte u emisiji "Van kocke" u priloženom videu.
Komentari (0)