Zašto je Grenland na mapi veći od Afrike? Prava istina o veličini svetskih kontinenata

Grenland je najveće ostrvo na svetu - to smo učili na geografiji još u osnovnoj školi i to vidimo na svetskim kartama koje su svuda oko nas, od učionica do objava na društvenim mrežama. Kako biste se osećali kada biste saznali da je Afrika zapravo 14 puta veća od Grenlanda? Ali karta ih prikazuje skoro jednako. Isto važi i za Rusiju, koja dominira kao beskrajno prostranstvo, spremno da proguta Evropu. Afrika je zapravo dvostruko veća od Rusije, dok ih oko na karti vidi kao da su iste veličine.

Kako je moguće da nam svetska karta daje tako pogrešan utisak o stvarnoj veličini kontinenata i država? Odgovor se krije u imenu koje je odredilo pet vekova geografske imaginacije: Merkator.

"Inženjer" globalnog kartografskog poimanja

Gerhard Merkator nije bio samo kartograf. Bio je čovek koji je, ne težeći tome, dao svetu kartu koju poznaje (i pogrešno tumači) do danas. Rođen 1512. godine u Flandriji, u Evropi koja je tek otkrila da nije centar sveta, Merkator je odrastao u doba neizmerne radoznalosti. Istraživači su lutali nepoznatim, carstva su se odmeravala preko okeana, a potreba za preciznim kartama postala je pitanje života ili smrti. Brodovi su morali da se kreću predvidljivim putevima, vladari su želeli da znaju gde se nalaze granice njihovih snova, a Evropa je tražila geografski poredak u novom svetu koji se širio pred njom.

IMAGO / imago stock&people / Profimedia

U ovom okruženju pojavio se Merkator, univerzitetski obrazovan, sa strašću prema matematici, geometriji i kosmografiji. Pripadao je onim ljudima koji su mogli da pogledaju krivu i vide matematičku harmoniju. Rano je shvatio da svet, kao sfera, tvrdoglavo odbija da bude prikazan na ravnoj površini bez izobličenja. Morao je, dakle, da izabere ono što je po njegovom mišljenju najkorisnije: da li neko želi kartu sa tačnim veličinama ili kartu koja sigurno vodi brodove? Odgovor za Merkatora bio je jasan. Godine 1569. predstavio je čuvenu "Merkatorovu projekciju", kartu koja će postati "alfa i omega" svetske kartografije. Bila je to projekcija koja je "žrtvovala" stvarnu površinu zemalja, posebno kako se približavamo polovima, da bi dobila nešto neprocenjivo u to vreme: prave linije kursa.

Na Merkatorovoj karti, linija sa stalnim kompasom - ono što nazivamo loksodroma - pojavljuje se kao savršena prava linija. Za jedrenjake koji su tada prelazili Atlantik, to je značilo manje grešaka, manje izgubljenih misija, manje života "žrtvovanih" u beskraju okeana. Ova karta nikada nije bila namenjena školskim klupama, niti da nam da osećaj ko je veliki a ko mali. Bila je namenjena moreplovcima. Ipak, kako su godine prolazile, Merkatorova projekcija postajala je sve više "kraljica" mapa. Zemlje, carstva, obrazovni sistemi, međunarodne organizacije, svi su usvajali istu projekciju, često ne shvatajući da je svako izobličenje bio matematički izbor, a ne geografska istina.

Odgovor na paradoks

Kako je moguće da Afrika, koja se prostire na 30 miliona kvadratnih kilometara, izgleda približno jednako Rusiji, koja dostiže 17 miliona? Kako je moguće da Grenland, koji je u stvarnosti nešto veći od Egipta, na karti izgleda skoro kao Afrika? Odgovor leži u načinu na koji projekcija rasteže zemlju kako se penjemo po geografskoj širini. Blizu Ekvatora, zemlje su prikazane realističnije. Ali što se više približavamo polovima, "rastezanje" postaje veće. Toliko da područja poput Sibira, Kanade i Grenlanda dobijaju potpuno nesrazmernu veličinu.

Tako se formirao i pogled na svet koji se više nije odnosio samo na navigaciju, već i na politiku, obrazovanje, pa čak i na psihologiju nacija. Decenijama, možda i vekovima, Evropa i Severna Amerika su izgledale mnogo veće nego što jesu, dok su područja blizu Ekvatora, poput Afrike, Južne Amerike, Jugoistočne Azije, izgledala mala, kao sporedna na "severnocentričnoj" planeti.

Eagen Archive / Alamy / Profimedia

Mnogi istraživači su kasnije govorili o nekoj vrsti geopolitičkog opterećenja. Ne, naravno, zato što je Merkator imao takve namere, već zato što je svaka karta i jedna priča. Zanimljivo je da sam Merkator, duboko pobožan i pedantan čovek, verovatno nikada ne bi zamišljao da će njegova projekcija postati globalna "ortodoksija". Njegov rad je bio toliko tehnički napredan za to vreme (kombinovao je geografiju, trigonometriju, astronomiju) da je brzo postao standard za moreplovce, istraživače i kasnije za škole, izdavačke kuće i vlade. Tako se karta dizajnirana za Atlantik 16. veka našla u objašnjavanju globalne raspodele moći u 21. veku.

S vremenom su se, naravno, pojavile nove projekcije koje su pokušale da isprave ove proporcije. Gal-Petersova projekcija, na primer, stavila je naglasak na stvarne površine zemalja, balansirajući distorzije. Druge projekcije, poput Robinsonove, pokušale su da nađu kompromis između estetike i preciznosti. Ipak, koliko god da su se alternative razlikovale, Merkatorova karta ostaje za mnoge najpoznatija. Možda zato što smo odrasli s njom, možda zato što je vekovima služila kao glavni prozor u svet. Sigurno je da, tehnički govoreći, Merkatorova projekcija nije "laž". To je izbor. Način da se trodimenzionalni svet prikaže na ravnoj stranici, sa specifičnom svrhom: navigacijom. Činjenica da je završila oblikujući sam naš pogled na veličinu zemalja je samo podsetnik da karte nisu neutralne. One su alati, i svaki alat treba koristiti znajući njegova ograničenja.

Dakle, sledeći put kada neko vidi Grenland kako izgleda kao ledeni kontinent spreman da se "odmeri" sa Afrikom, dobro bi bilo da se seti Merkatora. Čoveka koji je, pokušavajući da pomogne brodovima da nađu prave linije na okeanu, dao celom čovečanstvu kartu koja do danas nastavlja da "kvadrira krive".