Misterija "hladne mrlje": Dok se planeta prži, jedan deo okeana postaje sve hladniji i preti Evropi

Dok se ostatak planete suočava sa rekordnim vrućinama, jedna oblast u blizini Grenlanda postaje sve hladnija. Ovaj fenomen mogao bi iz koren da preokrene vremenske prilike na globalnom nivou.

Naučnici čiji je rad objavljen u časopisu "Geophysical Research Letters" izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog neobično hladne vode u severnom delu Atlantskog okeana. Ovaj fenomen je u naučnoj zajednici postao poznat kao "hladna mrlja" ili "Rupa u globalnom zagrevanju".

Istraživači su utvrdili da je ovaj "hladni otisak" najverovatnije uzrokovan slabljenjem Atlantske meridijanske cirkulacije (AMOC). Reč je o složenom sistemu morskih struja koji funkcioniše poput džinovske "pokretne trake", raspoređujući toplotu širom Atlantika.

Usporavanje ovog sistema direktno je povezano sa topljenjem leda na Grenlandu. Kako se ogromne količine slatke vode ulivaju u okean, smanjuje se salinitet morske vode. To sprečava prirodno tonjenje hladnih vodenih masa, čime se narušava rad čitavog sistema struja.

Šta kažu stručnjaci?

Credit: Francesco Muschitiello / / SWNS / Profimedia

"Mnogi su se pitali zašto postoji ova hladna tačka", kaže Vei Liu, klimatolog sa Univerziteta Kalifornija, koji je predvodio istraživanje zajedno sa doktorandom Kai-Juan Lijem. "Utvrdili smo da je najverovatniji odgovor slabljenje AMOC-a".

Liu dodaje da su njihovi rezultati pokazali da su samo oni klimatski modeli koji uzimaju u obzir slabljenje ove struje bili precizni u svojim predviđanjima.

"To znači da su mnogi drugi modeli previše osetljivi na promene aerosola, a nedovoljno precizni za ovu specifičnu oblast", ističe on.

Zašto je "hladna mrlja" pretnja za ceo svet?

Slabljenje struja i širenje ove hladne zone nije samo izolovan okeanografski problem. Njegove posledice mogle bi radikalno da izmene vremenske prilike u Severnoj Americi i Evropi.

Ukoliko bi ovaj sistem struja potpuno kolabirao, naučnici upozoravaju na ekstremne scenarije:

• Dramatičan pad temperature u Evropi (uprkos opštem globalnom zagrevanju);
• Porast nivoa mora na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država;
• Potpuni preokret u globalnim obrascima padavina, što bi direktno ugrozilo svetsku poljoprivredu i bezbednost hrane.