Smrtonosni parazit: Kako nas lisičja pantljičara upozorava na pandemiju "Bolesti X"

SZO je razvila sistem ranog upozoravanja za uočavanje nadolazećih pandemija. Ekspert za tropsku medicinu, dr Karsten Keler sa Univerziteta u Tibingenu, objašnjava za Euronews pozadinu ove strategije i zašto su bolesti koje smatramo "dalekim" zapravo ključne za našu bezbednost.

Upozorenje o lisičjoj pantljičari je nešto što je čuo skoro svaki stanovnik centralne Evrope koji je ikada poželeo da bere bobice ili sakuplja pečurke u šumi. Strah leži u činjenici da jajašca ovog parazita mogu biti zalepljena za plodove - reč je o parazitu koji napada jetru i može izazvati bolest opasnu po život.

Ova bolest je jedno od 21 oboljenja koje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stavila na svoju listu NTD-a (Neglected Tropical Diseases). Ove takozvane "zanemarene tropske bolesti" smatraju se globalnim sistemom za rano upozoravanje.

"Gde god se pojave zanemarene tropske bolesti, one označavaju slabe tačke u globalnom zdravstvenom sistemu, upravo zato što tamo sistem ne postoji" objašnjava dr Keler za Euronews.

Lisičja pantljičara: Da li je i dalje pretnja?

Pixabay

Parazit je dugačak svega dva do šest milimetara, ali može izazvati teško oboljenje jetre kod ljudi, poznato kao alveolarna ehinokokoza. Odrasle pantljičare žive u tankom crevu lisica, a povremeno i u crevima pasa i mačaka.

U centralnoj Evropi, glavni domaćin je crvena lisica. Infekcija kod ljudi je veoma retka, ali ako se dogodi, može biti fatalna. Prema podacima Instituta Robert Koh (RKI), broj slučajeva kod ljudi u Nemačkoj se stabilno kreće između 40 i 50 godišnje, uglavnom u južnim pokrajinama poput Bavarske.

Međutim, nisu samo "domaći" paraziti problem. Dr Keler upozorava da i bolesti poput lajšmanioze, koju prenose sitne peščane muve, polako "kucaju na vrata" evropskih zemalja zbog klimatskih promena i putovanja u mediteranske krajeve.

Nova "zanemarena" bolest: Crv u oku

Sistem se neprestano dopunjuje. Na primer, država Gabon u centralnoj Africi podnela je zahtev SZO da se na listu doda bolest Loa loa, poznata kao "očni crv". Parazit prenose obadi, a crvi se mogu kretati kroz potkožno tkivo i ponekad postati vidljivi ispod konjunktive oka.

Iako ove bolesti same po sebi ne moraju imati pandemijski potencijal, uslovi u kojima se šire su alarmantni. Nedostatak medicinske nege i rupa u evidenciji slučajeva su mesta gde se "Bolest X" - sledeća velika pandemija, može neprimećeno razviti.

U ugroženim regionima rade lokalni zdravstveni radnici u zajednici. Oni idu od mesta do mesta, informišu stanovništvo i prate situaciju.

"Zdravstveni radnik koji traži infekciju crvom, koja sama po sebi nema pandemijski potencijal, primetio bi ako bi odjednom umrla cela porodica i mogao bi to odmah da prijavi", kaže dr Keler. Ako su ovi osnovni sistemi već uspostavljeni za lečenje zanemarenih bolesti, oni automatski postaju senzori za nove pretnje.

Sledeća pandemija: Priprema za "Bolest X"

Međutim, izbijanje ebole u DR Kongu pokazalo je koliko su zastareli podaci opasni. Kada nedostaju informacije sa terena, zdravstvene vlasti mogu pogrešno proceniti rizik, što otežava praćenje kontakata i raspoređivanje medicinske pomoći.

Nažalost, smanjenje međunarodnog finansiranja, posebno iz SAD, dovelo je do kolapsa mreža zdravstvenih radnika u zemljama poput Malavija i Zambije, ostavljajući svet "slepim" za nova potencijalna žarišta.

SZO koristi termin "Bolest X" da označi sledeću nepoznatu pretnju. Dr Keler naglašava da priprema ne znači samo razvoj vakcina, već i jačanje laboratorija, stručnog osoblja i međunarodnih mreža poput Evropskog centra za spremnost na pandemije (EvH).

"Zdravlje nema granice, a nemaju ih ni patogeni. Važno je stvoriti platformu koja omogućava veoma brzo delovanje pre nego što sledeća Bolest X stigne", zaključuje Keler.

Bonus video: