Razbijena epruveta, panika, karantin i pitanje od milion dolara za dr Šeklera - stiže li nam nova epidemija iz Sibira?

Nakon što je misteriozna smrt mlade naučnice u Sibiru podigla ogromnu globalnu uzbunu i naterala Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da zvanično zatraži hitne odgovore od Moskve, svetska javnost iznova postavlja pitanje: da li nam zaista preti nova razorna epidemija? Prema prvim medijskim izveštajima, laboratorijska radnica Darija Šipilova (28), koja je bila stalno zaposlena u Istraživačkom institutu za borbu protiv kuge u ruskom gradu Irkutsku, preminula je početkom oktobra pod još uvek potpuno nerazjašnjenim okolnostima. Kao zvanični uzrok njene tragične smrti u medicinskim kartonima navedena je teška upala pluća takozvane nepoznate etiologije, što je odmah poslužilo kao jasan okidač za brojne međunarodne strahove.

Lokalni ruski mediji su nedavno preneli nezvanične tvrdnje da je nesrećna Šipilova 25. septembra sasvim slučajno polomila epruvetu koja je sadržala izuzetno opasni patogen plućne kuge tokom redovnih ispitivanja u laboratoriji. Samo nekoliko dana nakon ovog navodnog incidenta, tačnije 29. septembra, ona je hitno primljena u lokalnu bolnicu sa vrlo izraženim simptomima teške pneumonije, a preminula je u noći između 1. i 2. oktobra. SZO je odmah zatražila dodatne kliničke podatke kako bi se do detalja razjasnio pravi uzrok ove misteriozne smrti i utvrdio mogući patogen koji je doveo do hitnog uvođenja drastičnih mera javnog zdravlja u Rusiji.

Ruska državna služba za zdravstveni nadzor, sa druge strane, najoštrije i kategorički negira bilo kakvo opasno curenje bioloških patogena. Zvaničnici su u hitnom obraćanju javnosti saopštili da među zdravstvenim radnicima i osobama koje su bile u neposrednom kontaktu sa preminulom naučnicom apsolutno nisu zabeleženi nikakvi novi slučajevi zaraze. Iako ruske zdravstvene vlasti uporno tvrde da je čitava ova delikatna situacija potpuno pod kontrolom, bolnica u kojoj je radnica lečena preventivno je odmah stavljena u strogi karantin, a oko dvesta njenih bliskih kontakata momentalno je podvrgnuto maksimalnom medicinskom nadzoru. 

Geopolitika zaraze

Credit: TATYANA MAKEYEVA / AFP / Profimedia

Komentarišući aktuelne medijske strahove i prateću globalnu histeriju, naš poznati virusolog dr Milanko Šekler u razgovoru za Euronews Srbija jasno ističe da je u čitav ovaj ruski slučaj duboko umešana visoka politika, te da realnog mesta za veliku paniku zapravo i nema. On u svom detaljnom izlaganju za medije podseća da je uzročnik ove teške bolesti oduvek prisutan u prirodi i da svetski naučnici decenijama unazad neprekidno rade na njegovom proučavanju.

"U to se sve normalno umešala politika i politički interesi, pa je zato to tako postala velika tema. Zato što se desilo u Rusiji", decidno objašnjava doktor Šekler.

On čvrsto smatra da ukoliko bi se ovako nešto kojim slučajem dogodilo u Indiji, Bangladešu ili afričkom Kongu, gde inače godišnje dokazano ima na hiljade slučajeva kuge, ne bi bilo apsolutno nikakve uzbune na globalnom nivou.

"Nisam siguran da bi baš bilo tako dramatično da se pojavila ova kuga u Kongu. Ne verujem da bi iko išta na tu temu uopšte objavio", dodaje on.

Šekler posebno naglašava neverovatan podatak da se više od devedeset odsto slučajeva kuge svake godine dešava na afričkom kontinentu, ali sa žaljenjem primećuje da to tamo "nikoga ne zanima". Kada se, međutim, u Rusiji pojavi makar i minimalna sumnja, svetski mediji odmah prave dramu iz svima dobro poznatih geopolitičkih razloga.

"Da podsetim, da svake godine postoji par hiljada slučajeva kuge, da je uzročnik kuge tu u prirodi, i da on nije uništen. On je tu zajedno sa ljudima nekoliko desetina hiljada godina", uverava.

Naučnici danas primenjuju najmodernije tehnologije kako bi izučavali ostatke ljudi čak i iz bronzanog doba. Cilj je da se prastari uzročnik što bolje upozna i da države mogu neuporedivo brže da reaguju ako on ponovo postane stvarna pretnja, prateći njegove mutacije i ispitujući rezistenciju na savremene antibiotike. Cela ova medijska priča je, prema njegovim rečima, "poprilično šupljikava", a stvari su postale dramatične tek kada je Bela kuća javno izjavila da prati situaciju sa mogućom kugom. On nas podseća da se skoro svake godine u SAD, konkretno u Arizoni i Novom Meksiku, redovno zabeleži nekoliko desetina potvrđenih slučajeva.

Nema potencijala za novu razornu pandemiju

Credit: TATYANA MAKEYEVA / AFP / Profimedia

Kada se u kliničkoj praksi posumnja na pojavu ove bolesti, uvek se primenjuju stroge, ali standardne mere prevencije, baš kao što je to sada urađeno u pogođenom Sibiru. Nekoliko stotina ljudi obično bude stavljeno u preventivni karantin koji traje sedam do osam dana. Ta sanitarna mera obavezno obuhvata sve osobe koje su bile u neposrednom kontaktu sa obolelim pacijentom.

"U Rusiji, ovaj karantin gde je zatečeno preko 200 ljudi, mislim da je preko 80 odsto već pušteno, zato što je isteklo sedam dana", prepričava Šekler trenutnu situaciju iz bolnice. Od ukupnog broja ljudi koji su bili pod strogim nadzorom, detaljnim testiranjem nađene su svega dve osobe inficirane kovidom i još dve koje su imale običan sezonski rinovirus. Značajno je istaći činjenicu da apsolutno nijedna druga osoba nije nađena kod koje bi bio izolovan pravi uzročnik kuge.

Čak i ukoliko bi istraga potvrdila da je nesrećna radnica preminula od posledica pneumonične kuge, stručnjaci umiruju javnost podsećanjem da se ova bolest vrlo teško i sporo prenosi. Zaraza zahteva višednevni, izuzetno bliski kontakt sa obolelim na udaljenosti manjoj od dva metra.

"Jednostavno, indeks prenošenja plućne forme kuge je jedan. Znači, jedan oboleli prenese bolest isključivo na još jednog čoveka", detaljno objašnjava naš mikrobiolog.

Poređenja radi, kod gripa ili koronavirusa taj indeks je uvek bio iznad dva i po, što predstavlja klasičan uslov za nastanak globalne pandemije.

"Kada neko pomene pandemiju, to odmah otpada. A drugi razlog je što su nama dobro poznati lekovi koji fenomenalno leče ovu formu bolesti", naglašava on sa optimizmom.

Na spisku efikasnih antibiotika koji spasavaju živote nalaze se streptomicin, tetraciklin, doksiciklin i uobičajeni gentamicin. Ukoliko se sa pravovremenom terapijom krene na vreme, ova bolest nema nikakav biološki potencijal da ugrozi brojne živote, već ostaje puki izolovani kuriozitet.

"I ovo će isto tako da bude. Stvaranje privida panike i opasnosti je majstorija političke elite koja pokušava na ovaj način da ostvari neke druge ciljeve", zaključuje dr Šekler, povlačeći na kraju interesantnu paralelu sa svinjskim gripom iz 2009. godine, za koji tvrdi da bi se zbog mesta porekla zapravo trebao zvati američki grip.