Šta je plućna kuga: Sve o smrtonosnoj bolesti zbog koje se uzbunila svetska javnost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Istraživačica u laboratoriji ruskog Instituta za proučavanje kuge i opasnih patogena preminula je nedavno od upale pluća "nepoznatog" porekla.
Iako je ruska agencija Rospotrebnadzor umanjila značaj moguće veze između smrti istraživačice i njenog posla, slučaj je otvorio pitanja o vrsti kuge koja izaziva upalu pluća, koja se smatra najopasnijim oblikom te infekcije.
Plućna kuga je retka, smrtonosna infekcija pluća koju izaziva bakterija Yersinia pestis.
Postoje i drugi oblici kuge koje izaziva Y. pestis, a koji napadaju različite delove tela.
Najčešći oblik je bubonska kuga, koja se obično razvija nakon ujeda buve ili kada bakterija uđe u organizam kroz posekotinu ili oštećenje kože. Infekcija izaziva otečene i bolne limfne čvorove i može da dovede do trovanja krvi, kada se naziva septikemijskom kugom.
Krajnja posledica može biti otkazivanja organa. Može nastati i direktno nakon ujeda zaražene buve.
Faringealna kuga napada grlo nakon konzumiranja zaraženog mesa.
Povezane vesti
Poslednji registrovani slučaj humane kuge u Srbiji zabeležen je pre više od 160 godina.
Poslednja velika epidemija ove bolesti na teritoriji današnje Srbije dogodila se u periodu od 1836. do 1840. godine, kada je kuga zahvatila Niš i okolni Niški pašaluk. Pre toga, jedna od najtežih epidemija bila je čuvena Iriška kuga iz 1795/1796. godine, koja je desetkovala stanovništvo Srema.
Od sredine 19. veka u Srbiji više nema zabeleženih slučajeva obolevanja ljudi od kuge.
Kako se prenosi plućna kuga?
Plućna kuga je jedini oblik ove bakterijske infekcije koji može direktno da se prenosi sa čoveka na čoveka. Prenosi se respiratornim kapljicama koje se oslobađaju prilikom kašljanja ili kijanja zaražene osobe. Zarazu mogu preneti i kapljice koje potiču od zaraženih životinja.
Anne DERBISE / AFP / Profimedia
Poslednji dokumentovani slučaj prenosa plućne kuge sa čoveka na čoveka u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je 1924. godine tokom epidemije u Los Anđelesu.
Koji su simptomi plućne kuge?
Kod plućne kuge infektivne čestice dospevaju u pluća i mogu izazvati tešku upalu pluća koja otežava disanje. Simptomi se mogu javiti već u roku od 24 sata od infekcije.
Među ostalim simptomima su povišena temperatura, jeza, glavobolja, bolovi u telu, vrtoglavica, slabost, iscrpljenost, mučnina, povraćanje i dijareja.
Povezane vesti
Bez lečenja, bolest je gotovo uvek smrtonosna.
Kako se leči plućna kuga?
Lekari kugu mogu da leče antibioticima tokom najmanje 10 do 14 dana. Najčešće se koriste ciprofloksacin, levofloksacin, moksifloksacin, gentamicin i streptomicin. Pacijenti koji dobiju antibiotike u prvih 24 časa od infekcije imaju najveće šanse za preživljavanje.
Pored toga, lekari pružaju potpornu terapiju, uključujući dodatni kiseonik, tečnosti i mirovanje.
Povezane vesti
Postoji li vakcina protiv kuge?
Iako se vakcine protiv kuge koriste još od 19. veka, nije sasvim jasno da li pružaju zaštitu od plućne kuge.
SZO ne preporučuje vakcinaciju, osim za visokorizične grupe, poput laboratorijskog osoblja koje je stalno izloženo riziku od kontaminacije.
Zašto se kuga i dalje javlja?
Iako većina ljudi kugu smatra iskorenjenom bolešću, stručnjaci upozoravaju da ona i danas postoji.
Poznata kao "Crna smrt" u 14. veku, ova infekcija usmrtila je više od 50 miliona ljudi u Evropi. Iako su antibiotici omogućili uspešnije lečenje, bolest je i dalje prisutna na svim kontinentima osim Okeanije.
Prema podacima SZO, od devedesetih godina prošlog veka većina slučajeva kuge kod ljudi zabeležena je u Africi.
CNN piše da je poslednji smrtni slučaj od plućne kuge u SAD zabeležen u Arizoni u julu 2025. godine. Mladić je radio sa bolesnim mačkama i veruje se da se zarazio od njih. Niko drugi ko je bio izložen mačkama nije prijavio simptome bolesti.
Koliko bi ljudi širom sveta trebalo da budu zabrinuti?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u ponedeljak da je u kontaktu sa ruskim zdravstvenim vlastima kako bi utvrdila šta se dogodilo, koja se testiranja sprovode i da li postoje potencijalne međunarodne posledice po javno zdravlje.
Tanjug AP/The Irkutsk Anti-Plague Research Institute of Siberia and Far East via AP
Portparol SZO izjavio je da, na osnovu nezvaničnih informacija koje su trenutno dostupne, rizik po javno zdravlje za opštu populaciju deluje nizak, dodajući da će procena rizika biti ažurirana kada bude dostupno više podataka.
Prema rečima dr Rutula Dalala, specijaliste za zarazne bolesti iz Medicinskog centra Sent Džozef u okviru zdravstvenog sistema Pen Stejt, osobe obolele od plućne kuge veoma brzo razvijaju teške simptome, što može usporiti dalje širenje bolesti.
"Veoma je teško da osoba čak i hoda ili obavlja svakodnevne aktivnosti, a kamoli da putuje", rekao je Dalal. Simptomi mogu da se pojave već 24 sata nakon izlaganja infekciji.
Za osobe koje dolaze u kontakt sa obolelima od kuge, SZO preporučuje izbegavanje neposrednog kontakta sa zaraženima i poseban oprez pri kontaktu sa njihovim telesnim tečnostima.
Zdravstveni radnici koji brinu o pacijentima obolelim od plućne kuge moraju da nose standardnu zaštitnu opremu, a mogu preventivno da uzimaju i antibiotike.
U slučaju izlaganja zarazi, zdravstvene službe prate članove porodice i druge bliske kontakte zaražene osobe i daju im antibiotike pre nego što se kod njih razvije bolest. Takođe se preporučuje redovno pranje ruku sapunom i vodom.
Komentari (0)