Panika zbog plućne kuge u Sibiru: Šta sve znamo do sada i koliki je rizik po Evropu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ruske vlasti trenutno sprovode opsežnu i vrlo detaljnu istragu povodom tragične smrti radnice u jednoj sibirskoj laboratoriji, koja je preminula usled neobjašnjive i teške respiratorne infekcije. Iako zvanične potvrde još uvek nema, nepotvrđeni izveštaji i glasine koje su brzo preplavile regionalne medije sugerišu da je uzrok smrti možda plućna kuga, izuzetno retka, ali i najteža forma ove zloglasne bolesti. Stručnjaci za zarazne bolesti, međutim, smiruju javnost ističući da je ova bolest danas u potpunosti izlečiva ukoliko se na vreme primene adekvatni antibiotici, te da je verovatnoća za njeno šire, globalno širenje svedena na apsolutni minimum.
Incident koji je izazvao međunarodnu pažnju dogodio se u jednom specijalizovanom institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku, gradu u Sibiru. Prema navodima lokalnih medija, koji se pozivaju na neimenovane izvore bliske regionalnim bezbednosnim službama, nesrećna radnica je preminula nakon što se u laboratoriji slučajno razbila epruveta sa potencijalno opasnim materijalom. Ruske državne vlasti su ubrzo izdale saopštenje u kojem se navodi da nisu pronađeni konkretni dokazi koji bi potvrdili da je njena misteriozna bolest direktno uzrokovana bilo kojim od patogena sa kojima je svakodnevno dolazila u kontakt tokom svog rada.
east2west news / WillWest News / Profimedia
Guverner Irkutske oblasti Igor Kobzev izjavio je da je žena preminula od "upale pluća nepoznate etiologije", dodajući da je najvažnije da tokom proteklih nekoliko dana nije zabeležen nijedan novi slučaj među zaposlenima Instituta za borbu protiv kuge koji su zatražili lekarsku pomoć.
Uprkos ovim umirujućim izjavama zvaničnika, sam slučaj je izazvao ozbiljnu uzbunu širom Rusije, ali i šire. Nepotvrđeni medijski izveštaji ne prestaju da sugerišu da je žena možda podlegla plućnoj kugi. Za razliku od poznatije bubonske kuge, plućna kuga je znatno ređa, ali i neuporedivo opasnija, prvenstveno zbog činjenice da se može prenositi direktno sa čoveka na čoveka putem vazduha. Regionalni mediji su takođe preneli informaciju da je oko 200 ljudi, koji su na neki način bili u kontaktu sa preminulom laboratorijskom radnicom, hitno stavljeno pod strogi medicinski nadzor. Kao dodatna mera predostrožnosti, nekoliko bolnica u tom regionu je privremeno zatvoreno i stavljeno pod strog karantin kako bi se sprečilo bilo kakvo potencijalno širenje zaraze.
Stručnjaci umiruju javnost i prate situaciju
Tanjug AP/The Irkutsk Anti-Plague Research Institute of Siberia and Far East via AP
Stručnjaci širom sveta pažljivo analiziraju situaciju. Dr Glen Vortman iz bolničkog centra MedStar u Vašingtonu ističe da se plućna kuga ne prenosi tako lako kako se to često misli, i da se uspešno leči antibiotskom terapijom. On je naglasio da su šanse da se ova bolest široko proširi po Rusiji, ili da eventualno stigne do Sjedinjenih Američkih Država i drugih kontinenata, izuzetno male. Infekcija se prenosi putem sitnih respiratornih kapljica koje nastaju kada zaražena osoba kija ili kašlje. Međutim, dr Vortman pojašnjava da je za uspešan prenos patogena generalno neophodan veoma blizak kontakt licem u lice, s obzirom na to da ove kapljice ne mogu da putuju daleko kroz vazduh.
Alis Hjuz, profesorka konzervacione nauke na Univerzitetu u Melburnu, dala je svoj komentar za Naučni medijski centar (Science Media Centre), navodeći sledeće: "S obzirom na to da se kontaminacija dogodila u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, koji su verovatno brzo i temeljno dezinfikovani, i da su ljudi po kratkom postupku stavljeni u karantin, malo je verovatno da će doći do daljeg širenja. Dakle, iako je sama bolest veoma zarazna, u ovakvim okolnostima je malo verovatno da će imati priliku da se proširi u širu populaciju", prenosi Euronews.
Ipak, institucije za javno zdravlje ne prepuštaju ništa slučaju i pomno prate svaki dalji razvoj događaja. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) izdao je zvanično saopštenje u kojem se navodi da "veoma pažljivo prate situaciju" i da su u stalnom i direktnom kontaktu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO).
"Upoznati smo sa slučajem upale pluća nepoznatog porekla u istočnoj Rusiji, za koji postoji osnovana sumnja da bi mogao biti povezan sa kugom. Ta sumnja, međutim, još uvek nije zvanično potvrđena", izjavio je portparol ove organizacije u pisanom obraćanju javnosti.
Igor IVANKO / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Portparol je dodatno pojasnio da, na osnovu trenutno dostupnih i donekle ograničenih informacija, ne postoje nikakvi izveštaji o sekundarnim slučajevima zaraze, niti o održivom prenosu sa čoveka na čoveka. Takođe je istaknuto da je trenutni obim putovanja između regiona Irkutska i zemalja Evropske unije, kao i Evropskog ekonomskog prostora, na veoma niskom nivou, "posebno u današnje vreme zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine", što dodatno smanjuje rizik od širenja bolesti na evropski kontinent.
Zanimljivo je napomenuti da je kuga gotovo potpuno odsutna sa evropskog tla već više od pola veka. S druge strane, ljudski slučajevi ove bolesti i dalje se redovno prijavljuju u određenim delovima Afrike, a posebno su pogođene Demokratska Republika Kongo i Madagaskar, gde se povremeno beleže manje epidemije. Zbog toga Sajmon Klark, ugledni stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta u Redingu, savetuje da bi svi pojedinci koji su potencijalno bili izloženi patogenu morali da preduzmu najviše mere predostrožnosti. On je direktno savetovao svima koji se nalaze u rizičnim grupama da se momentalno samoizoluju i započnu preventivno uzimanje propisanih antibiotika.
Klark je takođe iskoristio ovu priliku da snažno naglasi jednu važnu činjenicu koju javnost često zaboravlja - kuga apsolutno nije bolest koja je ostala zarobljena isključivo u istorijskim knjigama. Iako je u popularnoj kulturi i opštoj svesti najčešće povezujemo sa mračnim periodom srednjeg veka i pandemijom Crne smrti, ove opasne bakterije i dalje su prisutne u populacijama divljih životinja u mnogim delovima sveta. "Ljudi imaju tendenciju da misle da je kuga zauvek nestala sa lica Zemlje", rekao je on. "Ali to jednostavno nije tačno. Ona je i dalje tu, među nama".
Zanija Stamataki, vanredna profesorka virusne imunologije na Univerzitetu u Birmingemu, deli slično mišljenje. "Kuga nije samo istorijska bolest", napomenula je ona u svojim komentarima. "Ona ostaje endemska u populacijama raznih glodara širom Afrike, Azije, pa čak i Severne i Južne Amerike. Svake godine se beleže novi slučajevi infekcije kod ljudi, a to uključuje i povremene izbijanje znatno opasnije, plućne forme ove bolesti". Sa druge strane, Brendan Ren, profesor mikrobne patogeneze na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, pokušao je da smiri strasti rekavši: "Ne bi trebalo da bude previše mesta za paniku, jer je prenos bakterije Yersinia pestis između ljudi generalno prilično slab i neefikasan".
Šta je plućna kuga i kako se leči?
Plućna kuga nastaje kada bakterija, koja je uzročnik ove zarazne bolesti, direktno inficira pluća pacijenta. To je ujedno i najozbiljniji, najteži oblik bolesti i jedini oblik kuge koji ima sposobnost da se prenosi sa jedne osobe na drugu putem vazduha. Ukoliko se bolest ne leči na vreme, stopa smrtnosti je zastrašujuća i kreće se od 30, pa sve do 100 odsto. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), plućna kuga je posebno zarazna i ima potencijal da izazove teške i smrtonosne epidemije upravo zbog prenosa putem sitnih respiratornih čestica. Međutim, stopa oporavka je izuzetno visoka ukoliko se bolest otkrije u najranijoj fazi i ukoliko se medicinski tretman započne na vreme. Period inkubacije može biti zastrašujuće kratak, ponekad samo 24 sata, i svaki inficirani pojedinac može veoma brzo i lako preneti bakteriju na druge ljude u svojoj neposrednoj blizini.
Anne DERBISE / AFP / Profimedia
Simptomi ove bolesti su teški i razvijaju se velikom brzinom. Plućna kuga se obično razvija kada se bakterije prošire na pluća pacijenta koji već boluje od nelečene bubonske ili septikemične kuge, ili u situaciji kada zdrava osoba udahne infektivne kapljice koje je iskašljala druga bolesna osoba, pa čak i zaražena životinja. Prvi simptomi se obično pojavljuju u roku od jednog do tri dana nakon početne infekcije. Klinička slika najčešće obuhvata teške respiratorne probleme, otežano i plitko disanje, nedostatak vazduha, kao i jak kašalj koji je vrlo često praćen iskašljavanjem krvave ili vodenaste sluzi.
Kada je reč o lečenju, vreme je ključni faktor. Ako se ne leči agresivno i brzo, plućna kuga može biti brzo fatalna. Rana dijagnostika i hitan početak lečenja su od suštinskog značaja za preživljavanje pacijenta i za značajno smanjenje rizika od dugotrajnih komplikacija. Uobičajeni i široko dostupni antibiotici koji se koriste protiv enterobakterija mogu izuzetno efikasno i brzo izlečiti bolest ukoliko se daju u ranim stadijumima infekcije.
Povezane vesti
"Kuga jeste ozbiljna zarazna bolest. Međutim, ona se može relativno lako dijagnostikovati i veoma efikasno lečiti antibioticima koji su lako dostupni širom Evrope", još jednom je napomenuo portparol ECDC-a, pokušavajući da spreči širenje nepotrebne panike. Zvanična preporuka ove agencije jeste da se u slučajevima plućne kuge pacijenti moraju strogo izolovati, a svi njihovi kontakti moraju biti hitno pronađeni, praćeni i preventivno lečeni.
Na kraju, postavlja se pitanje vakcinacije. Iako vakcine postoje, Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje masovnu vakcinaciju stanovništva, osim za specifične, visokorizične grupe. U te grupe prvenstveno spada laboratorijsko osoblje koje je zbog prirode svog posla stalno izloženo potencijalnoj infekciji, kao i zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta. S obzirom na činjenicu da je kuga kod ljudi izuzetno retka pojava u većem delu modernog sveta, agencije za javno zdravlje ne vide apsolutno nikakvu potrebu da se vakcinišu ljudi koji se ne nalaze pod direktnim, izrazito visokim rizikom od izlaganja ovoj drevnoj bakteriji.
Komentari (0)