Kako vaš telefon zna da gde je gužva na putu: Tajna GPS navigacije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Krećete s posla i odjednom na aplikaciji navigacije vidite da je ruta kojom obično idete obojena narandžastom ili crvenom bojom, upozoravajući vas na saobraćajnu gužvu.
Kako aplikacije poput Google Maps i Apple Maps tako precizno predviđaju saobraćajni tok ili pojavu zastoja? Odgovor se krije u samim korisnicima i informacijama koje oni šalju tim platformama, a da toga nisu ni svesni.
Provera stanja u saobraćaju
Google-ova aplikacija za mape nesumnjivo je jedna od najpopularnijih na svetu i prema podacima kompanije, koristi je čak dve milijarde ljudi širom planete.
Da biste proverili stanje u saobraćaju, postoje dva načina: prvi je da pregledate mapu bez određivanja konkretne rute, pri čemu opcija za prikaz saobraćaja mora biti uključena; drugi je da unesete željeno odredište. U oba slučaja koristi se sistem boja koji pokazuje gustinu saobraćaja: zelena označava normalan protok vozila, narandžasta srednju gustinu, a crvena ozbiljne zastoje.
Kako bi pružio ove informacije, Google Maps se oslanja na dva izvora podataka. Prvi čine veštačka inteligencija i tehnike mašinskog učenja, koje analiziraju istorijske obrasce saobraćaja na putevima.
Takva analiza može, na primer, da pokaže da se na nekom određenom auto-putu vozila između 10 i 11 časova uobičajeno kreću brzinom od 100 kilometara na sat, dok između 8 i 9 časova njihova prosečna brzina pada na svega 60 kilometara na sat.
Ove podatke aplikacija kombinuje sa informacijama koje u realnom vremenu šalju pametni telefoni koji se u tom trenutku nalaze na putu.
Naime, kada otvorite Google Maps i počnete da ga koristite sa uključenom opcijom "Moja lokacija", postajete deo Google-ovog sistema za prikupljanje podataka od korisnika. Vaš pametni telefon anonimno šalje određene informacije kompaniji, što njoj omogućava da proceni kojom se brzinom krećete.
Google zatim upoređuje brzinu vašeg telefona sa brzinama drugih telefona koji se nalaze na istoj deonici puta, ali i sa istorijskim podacima o tome koliko su se brzo korisnici ranije kretali tom rutom.
Takvo poređenje omogućava sistemu da proceni stanje u saobraćaju u realnom vremenu. Ako utvrdi da se vaš telefon i telefoni drugih korisnika na istoj ruti kreću znatno sporije nego što je uobičajeno, Google Maps će označiti saobraćajnu gužvu na toj deonici puta.
Pošto ovaj sistem zavisi od podataka koje šalju korisnici, njegova preciznost raste sa brojem ljudi koji koriste aplikaciju. Što je više korisnika, Google Maps može pouzdanije da proceni stanje na putevima.
Kako je sistem funkcionisao ranije
Kada je Google Maps pokrenut 2005. godine, pametni telefoni su se još smatrali luksuzom i koristio ih je relativno mali broj ljudi. Zbog toga Google tada nije mogao da koristi masovno prikupljanje podataka od korisnika kako bi detektovao stanje u saobraćaju.
Unsplash/henry perks
Umesto toga, Google Maps je informacije o uslovima na putevima prikupljao preko saobraćajnih senzora koje su postavljale državne institucije i privatne kompanije. Radar, aktivni infracrveni senzori i laserski radari bili su među tehnologijama koje su prikupljale podatke o veličini i brzini vozila. Ti podaci korišćeni su za izračunavanje prosečne brzine saobraćaja, a zatim ih je Google Maps prikazivao korisnicima kao informacije o stanju na putevima.
Međutim, državne institucije i privatne kompanije uglavnom su postavljale senzore na glavnim autoputevima i najprometnijim saobraćajnicama. To je značilo da Google Maps nije mogao da pruži informacije o saobraćaju na manje prometnim alternativnim rutama na kojima nije bilo senzora.
Zato je Google prešao na sistem prikupljanja podataka od korisnika kako bi omogućio ažuriranja saobraćaja u realnom vremenu na svim područjima.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)