Može li Zagreb da blokira evropski put Podgorice? Hrvatska postavlja osam zahteva, ali na neće imati poslednju reč
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Put Crne Gore ka Evropskoj uniji ponovo je u fokusu zbog otvorenih pitanja sa Hrvatskom i dodatnih zahteva koji bi mogli da utiču na tempo pregovora. Istovremeno, političke tenzije i protesti u regionu otvaraju pitanje koliko su zemlje Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina i Moldavija, zaista blizu članstva u EU i šta bi moglo da uspori njihov evropski put.
O ovim temama, kao i o aktuelnim političkim i bezbednosnim izazovima u Evropi, u emisiji "Pressek" na kanalu Euronews Srbija govorili su predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović i urednik spoljnopolitičke rubrike Euronews Srbija Ljubiša Ivanović.
Crna Gora se suočava sa novim izazovima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, nakon što je Hrvatska iznela osam zahteva koji se odnose na otvorena bilateralna pitanja. U fokusu su mogući uticaj Zagreba na tempo pristupnih pregovora, ali i pitanje da li bilateralni sporovi mogu da postanu prepreka evropskim integracijama zemalja kandidata.
"Hrvatskoj ne cvetaju ruže na unutrašnjem planu, posmatrajući trenutne događaje, od situacije oko đubreta u Gospiću, gde se podigla velika buka, do poslednjeg događaja, to je Torcida u Splitu i veličanje Hitlera i Aušvica, 'smrt Jevreja', čuvene ove floskule. Moj utisak je da Hrvatskoj treba sad neki iskorak u spoljnopolitičkom smislu, da se prikaže kao jedna principijelna i ozbiljna zemlja koja ima određene zahteve prema budućim kandidatima", rekao je predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović.
Euronews Srbija
Međutim, kako on ocenjuje, Hrvatska nema taj kapacitet da to može da traži.
"Ona jeste upozorila Crnu Goru, Crnogorci su izašli u susret sa neke dve stavke, nešto u Kotoru su neku tablu promenili. Međutim, je indikativno da je Nemačka dala izjavu da sve to što Hrvatska traži nije odlučujuće za ulazak Crne Gore u Evropsku uniju. Da ne budem suviše grub, ali mislim da su ovi zahtevi Hrvatske više za unutrašnju upotrebu, a o tome će se odlučivati ne u Hrvatskoj, nego pre, mislim, u Berlinu i u Briselu. Ako Berlin donese odluku, Hrvatska tu neće mnogo moći da učini, pogotovu što Hrvatska nema elemente i alate kojim bi mogla da ucenjuje Evropsku uniju svojim vetom, tako da će morati da prati i i te vetrove, odnosno glavnih igrača u Evropskoj uniji", dodao je Živulović.
Urednik spoljnopolitičke rubrike Euronews Srbija Ljubiša Ivanović saglasan je sa ocenom da hrvatski zahtevi ne moraju nužno da uspore evropske integracije Crne Gore. Kao primer naveo je iskustvo Srbije iz 2009. godine, kada je Rumunija, u vreme predsednika Trajana Baseskua, izrazila rezerve u vezi sa statusom vlaške nacionalne zajednice. Prema njegovim rečima, tada je intervencija iz Berlina pokazala da se takva bilateralna pitanja mogu rešavati na nivou vodećih članica EU, bez zaustavljanja evropskog procesa.
Ivanović je ukazao i na to da članstvo u Evropskoj uniji, iako podrazumeva prihvatanje zajedničkih pravila i politika, državama može da pruži veće mogućnosti da zaštite sopstvene interese.
"Evropska unija, članstvo u Evropskoj uniji, pokazuje da je u stvari nekada manje suvereniteta u praksi znači više suvereniteta. Šta pod time mislim? Kada jedna zemlja uđe u Evropsku uniju, ona neminovno prihvata određene norme, standarde i tako dalje, određene zajedničke politike, između ostalog i spoljnu politiku, bezbednosnu, i tako dalje. Međutim, pokazalo se da su zemlje tek kad uđu u Evropsku uniju u stanju da bolje zaštite svoje nacionalne interese nego što su to mogle dok su bile izvan nje", rekao je urednik spoljnopolitičke rubrike Euronews Srbija.
Euronews Srbija
Govoreći o tome kako članstvo u EU može da promeni odnos snaga u bilateralnim sporovima, Ivanović je najavio primer spora Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva, koji je, kako je objasnio, pokazao koliko evropske integracije mogu da utiču na rešavanje otvorenih pitanja između država.
"Hrvatska nije htela da dopusti Sloveniji da Luka Kopar ima pristup otvorenom moru, međunarodnim vodama u Jadranu, i nikada se taj spor ne bi desio da Slovenija nije ušla u Evropsku uniju. Pa kad je došlo vreme da i Hrvatska uđe u Evropsku uniju, onda su Slovenci rekli: "E, sad, sad da vidimo, sad se mi pitamo da li ćeš ući u Evropsku uniju, ajde da vidimo šta ćemo s ovim." Pa je onda Hrvatska legla na rudu, što naš narod kaže, i posle arbitraže u Hamburgu je taj spor rešen", dodao je Ivanović.
O ovoj, kao i o drugim aktuelnim pitanjima evropskih integracija i političkih odnosa u regionu, opširnije su govorili gosti emisije "Presek" na Euronews Srbija. Ceo razgovor možete pogledati u video-prilogu koji se nalazi pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)