Nova podela sveta za stolom tri sile? Šta može doneti sastanak Putina, Trampa i Sija i ko bi od njega najviše profitirao
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mogućnost trilateralnog sastanka lidera Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država sve je prisutnija u međunarodnim diplomatskim krugovima. Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se susret održi na marginama samita APEC-a, 18. i 19. novembra u Šenženu, a Kremlj je potvrdio da se o toj ideji razgovara. Ipak, konačan dogovor još nije postignut, dok ostaje otvoreno pitanje da li bi glavne teme razgovora bile rat u Ukrajini, kontrola nuklearnog naoružanja ili širi odnosi tri velike sile.
Mogući susret već se u pojedinim medijima poredi sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine, na kojoj su lideri tadašnjih savezničkih sila razgovarali o posleratnom poretku. Takva poređenja otvaraju pitanje da li bi eventualni dogovor Vašingtona, Moskve i Pekinga mogao da nagovesti novu raspodelu globalnog uticaja, posebno kada je reč o budućnosti Ukrajine, bez njenog neposrednog učešća u razgovorima.
O mogućim posledicama ove diplomatske inicijative i njenom značaju za međunarodne odnose za Euronews Srbija govorili su Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Borislav Korkodelović, novinar i poznavalac međunarodnih odnosa.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović ocenila je da su poređenja mogućeg sastanka lidera Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine neutemeljena, posebno imajući u vidu da još nije potvrđeno da će do susreta uopšte doći. Kako je objasnila, konferencije na Jalti i drugi susreti savezničkih lidera bili su deo šireg procesa uspostavljanja posleratnog međunarodnog poretka, dok je današnji geopolitički kontekst znatno drugačiji.
Mitrović je ukazala na to da svet danas suočavaju brojni izazovi, od ratova i trke u naoružanju do ugrožene energetske i prehrambene bezbednosti. Ipak, smatra da se o mogućem samitu ne može govoriti kao o istorijskom preokretu pre nego što budu poznati njegovi učesnici, dnevni red i konkretni ciljevi. Posebno je istakla da bi priprema takvog susreta zahtevala ozbiljan diplomatski angažman Kine, kao domaćina.
Kada je reč o kontroli nuklearnog naoružanja, profesorka je podsetila na razlike u pristupima Vašingtona, Moskve i Pekinga, kao i na prethodne sporazume i povlačenja iz njih, koja su otežala nastavak dijaloga. Prema njenoj oceni, postoje značajne prepreke za postizanje dogovora, budući da tri sile imaju različite interese i poglede na buduće uređenje međunarodnih odnosa.
"Druge teme, takođe, suštinski je bitno da razumemo: dok Sjedinjene Američke Države sebe vide, i moje mišljenje je da će se tako videti sve dok imaju iole resursa za tako nešto, kao globalnog hegemona, njima nije strano razmišljanje o podeli sfera uticaja. S tim što smatraju da će, u isto vreme kada sklapaju takve dogovore, nastojati da eliminišu tu stranu sa kojom su se dogovorili i nametnu svoj uticaj, što pokazuju njihova nacionalna doktrina odbrane i ponašanje", rekla je Mitrović.
Euronews Srbija
"Sa druge strane, Rusija, koja je naslednica Sovjetskog Saveza i ima istoriju, dakle, takvog ponašanja i znanja i iskustva, takođe, naravno, ne veruje Amerikancima, jer su se mnogo puta opekli u takvim dogovaranjima sa zapadnim svetom, ali su otvoreni za nekakve moguće dogovore", dodala je profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Kina, kako je objasnila, nastoji da zadrži svoju vodeću ulogu u okviru globalnog juga i međunarodnih formata koji zagovaraju multipolarnost, poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju. Zbog toga nije izvesno da bi bila spremna da svoje dugoročne strateške interese podredi dogovoru sa Vašingtonom.
Ipak, Mitrović smatra da bi sam razgovor lidera tri velike sile imao značaj, naročito zbog pitanja koja prevazilaze njihove međusobne odnose, poput kontrole veštačke inteligencije, njene primene u naoružanju, naoružavanja svemira i energetske bezbednosti.
"Što ne znači da sam razgovor nije veoma bitan, da se poruke, da oni žele da se sretnu, da žele da, recimo, mapiraju koja su to pitanja. Sve ih mnogo zanima: kontrola veštačke inteligencije, upotreba veštačke inteligencije u naoružanju, naoružanje kosmosa i mnoga druga pitanja sa kojima se čovečanstvo suočava, energetska bezbednost, akutna i trajna, i ona koja se tiču bezbednosti. Sve ih to mnogo zanima i pokazalo bi da sve tri zemlje poseduju svest o važnosti ponašanja velikih sila i spremnosti da daju konstruktivne predloge kako da se akutni, postojeći i budući problemi koji se naziru reše, a da one daju svoj veliki doprinos tome", navela je Mitrović.
Ona je zaključila da eventualni sastanak ne treba unapred proglašavati beznačajnim, ali ni izjednačavati sa Jaltom, jer će njegov stvarni značaj zavisiti od toga da li će do njega doći, kako će biti pripremljen i kakve će konkretne rezultate doneti.
Euronews Srbija
Novinar Borislav Korkodelović saglasio se sa ocenom profesorke Dragane Mitrović da je organizacija sastanka lidera Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država složen diplomatski zadatak, posebno zbog neizvesnosti u vezi sa dnevnim redom i kratkog vremenskog okvira tokom samita APEC-a.
Kako je podsetio, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je o toj mogućnosti 1. oktobra, na forumu Valdaj u Moskvi, ističući da postoji saglasnost o susretu, ali da tek treba utvrditi o čemu bi se razgovaralo.
"To je sam predsednik Putin rekao 1. oktobra na Valdaj klubu u Moskvi, kada je kazao: 'Da, mi se slažemo da se sastanemo, ali šta će biti na dnevnom redu?' To je sada na kineskoj diplomatiji da nađe prostora u toku ta dva dana, 18. i 19, za jedan takav skup koji bi sigurno, ukoliko se bude dogodio, na neki način bacio veliku senku na čitav taj skup APEC-a", rekao je Korkodelović.
Govoreći o poređenjima sa Jaltom, Korkodelović je ukazao na velike istorijske razlike između dva trenutka. Na konferenciji u februaru 1945. godine sastali su se lideri savezničkih sila koje su bile nadomak pobede u Drugom svetskom ratu u Evropi. Iako su imali zajedničke interese, među njima je postojalo i nepoverenje, posebno u pogledu buduće uloge Sovjetskog Saveza. Današnje odnose, prema njegovoj oceni, obeležavaju drugačije okolnosti: Rusija i Kina razvijaju sve bližu saradnju, ali se obe suočavaju sa ozbiljnim problemima u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, na diplomatskom, ekonomskom, naučno-tehnološkom i vojnom planu.
Euronews Srbija
Korkodelović smatra da bi mogući susret mogao da odgovara američkom predsedniku Donaldu Trampu, posebno u kontekstu unutrašnjih političkih prilika u SAD.
"Meni liči da bi predsedniku Trampu jako dobro došao ovaj sastanak, da proba da zamrzne postojeće stanje dugoročnije, a kratkoročno, zbog ovih izbora koji su na početku novembra", ocenio je Korkodelović.
Celo Prelistavanje štampe sa Draganom Mitrović i Borislavom Korkodelovićem u emisiji "Euronews jutro" možete pogledati u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)