Kjodo: Tri osobe, uključujući dva državljanina Japana, povređene u napadu nožem u Šangaju SAD negiraju da su prihvatile zahtev Teherana o odmrzavanju iranske imovine

Top tagovi

izbori 2026 Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Milioni raseljenih, gradovi razoreni, životi ugašeni na svim meridijanima: Gde se danas vode najkrvaviji sukobi na svetu

Komentari

Milioni raseljenih, gradovi razoreni, životi ugašeni na svim meridijanima: Gde se danas vode najkrvaviji sukobi na svetu - Copyright Gemini (Google AI)

Autor: Euronews Srbija

16/10/2026

20:17

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Ratovi i oružani sukobi širom sveta odnose ljudske živote, primoravaju stanovništvo da napušta svoje domove i uništavaju infrastrukturu, dok se pojedine krize odvijaju daleko od očiju međunarodne javnosti.

Ruska invazija na Ukrajinu i sukobi na Bliskom istoku među najpoznatijim su žarištima, ali daleko od Evrope i najpraćenijih svetskih događaja traju i građanski ratovi, pobune naoružanih grupa i dugotrajni sukobi sa ogromnim humanitarnim posledicama.

Prema interaktivnoj mapi Armed Conflicts, koja je na današnji dan ispratila 29 konfliktnih područja, aktivna žarišta nalaze se na Bliskom istoku, u Evropi, Africi, Aziji i na američkom kontinentu. Mapa se oslanja na podatke organizacija i istraživačkih centara kao što su UCDP, ACLED i Savet za spoljne odnose (CFR). Ovde su na jednom mestu istaknuti ratovi između država, ali i građanski ratovi, pobune i drugi oblika organizovanog oružanog nasilja.

Rat u Ukrajini: Ruska invazija i dalje traje

Rat između Rusije i Ukrajine počeo je ruskom aneksijom Krima i izbijanjem sukoba u Donbasu 2014. godine, a prerastao je u invaziju punog obima 24. februara 2022. Ruske snage nastavljaju napade na ukrajinske gradove, energetsku infrastrukturu i druge ciljeve, dok ukrajinska vojska pruža otpor i izvodi napade na vojne i infrastrukturne objekte na ruskoj teritoriji.

Posledice ruskih udara na Ukrajinu — Tanjug/AP/Ukrainian Emergency Service

Pogledaj galeriju

Napadi 16. oktobra ponovo su pokazali koliko su civili izloženi posledicama rata. Prema izveštaju agencije Rojters, ruski napadi dronovima odneli su najmanje tri života u Ukrajini, dok su udari u više regiona izazvali prekide u snabdevanju električnom energijom za stotine hiljada ljudi. Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava prethodno je saopštila da je tokom septembra poginulo najmanje 328 civila, dok je 2.105 ljudi povređeno, što je najveći broj civilnih žrtava za taj mesec od početka invazije punog obima.

Sukob ima posledice i izvan teritorije Ukrajine. Napadi na pomorski saobraćaj u Crnom moru povećavaju bezbednosne rizike za trgovačke brodove i otežavaju izvoz robe, dok se evropske države suočavaju sa izazovima u oblasti bezbednosti, energetike i odbrane. Iako su se vodili diplomatski napori za prekid vatre, do današnjeg dana nije uspostavljen održiv mir koji bi okončao rat.

Bliski istok: Više povezanih sukoba

Bliski istok obuhvata nekoliko međusobno povezanih, ali različitih sukoba. Rat u Gazi izbio je nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izraelske vojne operacije koja je usledila. Iako je u oktobru 2025. objavljeno primirje, nasilje nije u potpunosti prestalo. Ujedinjene nacije danas su upozorile na rizik od povratka rata punog intenziteta, uz nastavak smrtonosnih izraelskih udara, rušenja objekata i nasilja na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Humanitarna situacija u Gazi ostaje teška, a prekidi u dopremanju komercijalne robe dodatno otežavaju snabdevanje stanovništva.

Jemen je ponovo ušao u fazu intenzivnih borbi između Huta, koji kontrolišu veliki deo severozapada zemlje, i međunarodno priznate jemenske vlade, koju podržava Saudijska Arabija, piše Gardijan. Nakon sloma primirja, sukobi su se proširili na više frontova. Huti su juče izveli raketni i napad dronovima na kompleks predsedničke palate u Adenu, sedište međunarodno priznate vlade, dok su napadi pogodili i ciljeve u Saudijskoj Arabiji. Rijad je optužio Hute za napade na infrastrukturu, a sukob dodatno ugrožava civilno stanovništvo i pomorske rute u Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Afrika: Sudan, Kongo i Sahel među najtežim žarištima

U Sudanu od aprila 2023. traje rat između sudanskih oružanih snaga, predvođenih generalom Abdelom Fatahom al Burhanom, i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF), koje predvodi Mohamed Hamdan Dagalo, poznat kao Hemedti.

Sukob je izbio zbog borbe za vlast i neslaganja oko integracije paravojnih jedinica u regularnu vojsku, a prerastao je u rat koji je razorio velike delove zemlje. Borbe su praćene napadima na civile, masovnim raseljavanjem i nestašicom hrane. Prema podacima Ujedinjenih nacija objavljenim tokom ove godine, više od 33 miliona ljudi u Sudanu bilo je u potrebi za humanitarnom pomoći, dok su milioni bili primorani da napuste svoje domove. Sudan se suočava i sa ozbiljnim rizikom od gladi.

U istočnom delu Demokratske Republike Kongo sukob vode državna vojska i pobunjenička grupa M23, koja je zauzela značajnu teritoriju u provincijama Severni i Južni Kivu. Vlasti Konga i međunarodni akteri optužuju Ruandu da podržava M23, što Kigali osporava ili drugačije predstavlja svoju ulogu. I pored diplomatskih inicijativa i sporazuma o prekidu vatre, borbe se nastavljaju, a kriza podstiče regionalne tenzije. Više od šest miliona ljudi u Kongu raseljeno je zbog sukoba i nasilja, dok stanovništvo trpi posledice nedostatka hrane, zdravstvene zaštite i bezbednog smeštaja.

Veliko žarište je i oblast Sahela, posebno Mali, Burkina Faso i Niger, gde se državne snage bore protiv džihadističkih organizacija, među kojima su ogranci Islamske države i grupe povezane sa Al Kaidom.

Oružane grupe napadaju vojne položaje, naselja i puteve, dok slaba državna kontrola, siromaštvo i dugotrajna politička nestabilnost otežavaju suzbijanje nasilja. U Somaliji se vlada i snage Afričke unije bore protiv islamističke organizacije Al Šabab, povezane sa Al Kaidom. Oružano nasilje traje i u Nigeriji, gde vojska ratuje protiv Boko Harama i ogranka Islamske države u zapadnoj Africi, kao i u delovima Etiopije, Južnog Sudana, Mozambika i Centralnoafričke Republike. Priroda sukoba razlikuje se od zemlje do zemlje, ali zajedničke posledice su raseljavanje, prekidi snabdevanja i ograničen pristup humanitarnoj pomoći.

Azija: Građanski rat u Mjanmaru i sukobi na granicama

U Mjanmaru traje građanski rat koji se intenzivirao nakon vojnog puča u februaru 2021. godine, kada je vojska preuzela vlast od izabrane civilne vlade. Vojna hunta bori se protiv prodemokratskih snaga otpora, uključujući Narodne odbrambene snage, kao i protiv etničkih oružanih organizacija koje već decenijama traže autonomiju ili nezavisnost pojedinih oblasti. Borbe obuhvataju velike delove zemlje, a vojska koristi vazdušne udare i artiljeriju. Ujedinjene nacije upozoravaju na civilne žrtve i razaranje, uključujući napade na naseljena mesta i objekte od značaja za svakodnevni život. Milioni ljudi raseljeni su, a pristup humanitarnoj pomoći ograničen je u brojnim oblastima.

Na granici Avganistana i Pakistana tokom 2026. došlo je do ozbiljnog pogoršanja bezbednosne situacije. Pakistan optužuje avganistanske talibanske vlasti da dozvoljavaju pakistanskim militantnim grupama, posebno Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP), da koriste avganistansku teritoriju za napade na Pakistan. Talibanske vlasti odbacuju optužbe, dok su međusobni napadi i prekogranični udari dodatno pogoršali odnose dve zemlje. U Pakistanu se, uz to, nastavljaju napadi militantnih grupa u pograničnim oblastima i pobuna separatističkih organizacija u Beludžistanu.

U južnoj Aziji ostaje nerešen i sukob Indije i Pakistana oko Kašmira, sporne teritorije na koju obe države polažu pravo. Iako intenzitet borbi varira, povremeni oružani incidenti i vojna nadmetanja održavaju rizik od nove eskalacije između dve nuklearne sile.

Sukobi se razlikuju, ali civili svuda najviše stradaju

Od Evrope i Bliskog istoka do Afrike i Azije, oružani sukobi imaju različite uzroke – od borbe za teritoriju i vlast do etničkih i verskih podela i nadmetanja regionalnih sila. Dok se u pojedinim delovima sveta vode otvoreni ratovi između država, u drugima nasilje traje godinama kroz građanske ratove i sukobe državnih snaga sa pobunjeničkim i naoružanim grupama.

Bez obzira na to ko se bori i zbog čega, najveću cenu najčešće plaćaju civili. Uništeni domovi, razorena infrastruktura, nedostatak hrane i lekova i milioni ljudi primoranih da napuste svoja ognjišta zajednička su slika mnogih savremenih sukoba. Dok se politička i vojna nadmetanja nastavljaju, za stanovništvo koje živi na njihovim prvim linijama svakodnevica ostaje obeležena neizvesnošću, gubitkom i borbom za opstanak.