Godišnjica događaja koji je promenio Bliski istok: Strah od nereda i pitanje koje proganja Izrael - ko je kriv?

Danas se navršavaju tačno tri godine od 7. oktobra 2023. godine, najsmrtonosnijeg dana u istoriji Izraela, kada su pripadnici Hamasa izvršili iznenadni i stravičan napad. Tog dana ubijena je 1.221 osoba, dok je 251 civil i vojnik otet i odveden u Pojas Gaze. Dok se svet priprema za obeležavanje ovog tragičnog datuma, tenzije na Bliskom istoku i širom planete i dalje su na vrhuncu, a politička situacija unutar samog Izraela ostaje duboko podeljena.

Oružani sukob koji je usledio ostavio je Gazu u ruševinama sa desetinama hiljada stradalih, dok krhko primirje, potpisano krajem 2025. godine, i dalje diktira svakodnevicu na terenu, ostavljajući brojna nerešena pitanja i strah od novih eskalacija.

Vojska u najvišoj pripravnosti i upozorenje Hamasu

Uoči godišnjice, izraelski ministar odbrane Izrael Kac stavio je vojne snage u stanje visoke pripravnosti. Kabinet ministra saopštio je da je ova odluka doneta "u svetlu obaveštajnih podataka o namerama Hamasa da pokuša da izvede napade i terorističke operacije protiv izraelskih snaga u Gazi na taj dan". Kac je uputio oštro i nedvosmisleno upozorenje, ističući da će, ukoliko izraelske snage budu ugrožene, "Hamas i stanovništvo Gaze platiti nesrazmerno visoku cenu".

Ziv Koren / Polaris / Profimedia

Od početka sukoba, kao odgovor na napad Hamasa, Izrael je pokrenuo masovnu vojnu ofanzivu. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, koje je pod upravom Hamasa, ali čije brojke Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim, stradalo je više od 74.200 Palestinaca. Iako je u oktobru 2025. godine uspostavljeno primirje, od tada je u Gazi ubijeno još preko 1.440 ljudi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je na nedavnoj državnoj ceremoniji ponovio da "neće biti Hamasove vladavine u Gazi" i obećao dalji progon svih umešanih u napad pre tri godine, naglašavajući da oni "žive na pozajmljenom vremenu".

Bezbednosni rizik: Stotine protesta širom sveta

Dok izraelske i jevrejske zajednice oplakuju žrtve, širom sveta je planirano čak 262 propalestinskih i antiizraelskih protesta u 37 zemalja, saopštilo je izraelsko Ministarstvo za pitanja dijaspore i borbu protiv antisemitizma. Najveći broj okupljanja očekuje se u Sjedinjenim Američkim Državama (45), Španiji (40), Australiji (21), Velikoj Britaniji (19), Italiji (16), Nemačkoj i Kanadi (po 14). Na sam dan godišnjice, 7. oktobra, planirano je 75 demonstracija.

Tanjug/ AP Photo/Peter Dejong

Oko 45 protesta biće održano u neposrednoj blizini izraelskih ambasada, konzulata i drugih izraelskih objekata, a čak 21 događaj klasifikovan je kao skup "visokog rizika". Najrizičnije demonstracije planirane su ispred diplomatskih predstavništava u Seulu, Bogoti, Meksiko Sitiju i Bangkoku. Pored toga, visoko rizične lokacije obuhvataju i trg Dam u Amsterdamu, kao i skupove u Helsinkiju i Otavi, koji će se održati na samo nekoliko stotina metara od izraelskih ambasada. Vlasti širom sveta upozoravaju da ovakvi skupovi nose povišen bezbednosni rizik, te su policijske snage pojačale mere praćenja u urbanim centrima poput Milana, Rima, Pariza, Londona i Berlina.

Pitanje krivice, ignorisana upozorenja i pritisak na Netanjahua

Tri godine nakon katastrofe, pitanje političke i bezbednosne odgovornosti unutar Izraela ne jenjava. Iako Netanjahu odbija formiranje nezavisne istražne komisije dok se rat ne završi, tvrdeći da bi bila politički pristrasna, drugi visoki zvaničnici misle drugačije. Predsednik Isak Hercog poručio je da "nikakav protok vremena ne oslobađa dužnosti da se istraže propusti", dok je načelnik Generalštaba IDF-a, general Ejal Zamir, naglasio da vojni uspesi ne brišu neuspeh od 7. oktobra.

Pritisak na Netanjahua raste zbog izveštaja da je u leto 2023. godine ignorisao niz obaveštajnih upozorenja. Kako su u svojoj knjizi naveli izraelski novinari Šlomi Eldar i Rut Juval, a što je preneo britanski Telegraf, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed navodno je pozvao Netanjahua 10 dana pre napada, upozoravajući ga da vođa Hamasa Jahja Sinvar planira veliku operaciju. Netanjahu je navodno odgovorio da je napad verovatniji na Zapadnoj obali i nije preneo upozorenje bezbednosnim službama. Takođe, magazin The Atlantic objavio je, uz potvrdu podataka o letovima, da je šef egipatske obaveštajne službe Abas Kamel boravio u Izraelu 26. septembra 2023. godine sa sličnim upozorenjem. Netanjahu oštro demantuje sve ove navode i preti tužbama.

Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit

Govoreći o uticaju ovih optužbi na glasače pred opšte izbore, profesorka Tamar Herman istakla je za britanski Telegraf da 7. oktobar ostaje "centralni faktor" za 68 odsto jevrejskih birača, ali da to nije drastično promenilo njihove ranije političke stavove. Birači centra i levice odavno krive Netanjahua, te su im nove optužbe samo "šlag na tortu", dok su pristalice Likuda prihvatile argument da su premijera izneverile bezbednosne službe i smatraju ove navode delom predizborne kampanje. Istovremeno, bivši načelnik IDF-a Gadi Ajzenkot predstavlja snažan politički izazov Netanjahuu, redovno podsećajući na bezbednosne propuste.

Desetkovan Hamas i krhko primirje

Hamas, koji je započeo ovaj krvavi krug nasilja, pretrpeo je katastrofalne gubitke. Ova organizacija, osnovana 1987. godine kao izdanak Muslimanskog bratstva, pre napada je imala oko 30.000 boraca, a izraelska vojska tvrdi da je eliminisala više od 17.000 njih. Njena vojna i civilna infrastruktura u Gazi je gotovo uništena. Lider grupe Ismail Hanije ubijen je u julu 2024. godine u Teheranu, dok je njegov naslednik, arhitekta napada Jahja Sinvar, likvidiran u oktobru iste godine od strane IDF-a u Gazi. Nakon Sinvarove smrti, Hamasom rukovodi petočlani savet sa sedištem u inostranstvu, na čijem je čelu Halil al-Haja.

Krhko primirje se zvanično održava, ali Ujedinjene nacije i mediji upozoravaju da ono nije donelo potpunu stabilnost. Zabeleženi su brojni sporadični napadi, a izraelska vojska (IDF) i dalje pod kontrolom drži oko dve trećine do 70 odsto teritorije Pojasa Gaze.

Tanjug/AP/Jehad Alshrafi

Iako je prva faza dvadesetotačkovnog plana Donalda Trampa stupila na snagu 10. oktobra 2025. godine i donela primirje, proces je trenutno u potpunom zastoju. Prelazak na drugu fazu, koji je najavljen u januaru 2026. godine sa ciljem formiranja prelazne uprave i demilitarizacije, blokiran je zbog neslaganja oko razoružavanja Hamasa i odbijanja Izraela da povuče trupe bez tog uslova.

Gaza, uprkos smanjenju intenziteta sukoba i diplomatskim naporima u kojima su Velika Britanija i još nekoliko zemalja priznale palestinsku državu, ostaje teritorija duboke humanitarne krize, na rubu gladi i potpunog kolapsa.