Od sabotaža do evropske bezbednosti: Da li se Evropa sprema za rat i zašto je prepuštena sama sebi

Učestale vesti o uletanju dronova u vazdušni prostor baltičkih zemalja, Poljske i Rumunije, kao i sumnje na sabotaže na evropskim aerodromima i železničkoj infrastrukturi, ponovo su u fokus javnosti vratile pitanje hibridnog rata koji Rusija, prema tvrdnjama evropskih zvaničnika, vodi protiv članica NATO-a.

Poslednji u nizu incident dogodio se na granici Ukrajine i Poljske, gde je ruski dron pogodio lokomotivu voza ubrzo nakon što su istom trasom prošli evropski bezbednosni zvaničnici i bivši britanski premijer Boris Džonson.

Gostujući u emisiji "Svet" na Euronews Srbija, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ocenio je da ovaj napad nema karakter slučajne omaške, već predstavlja jasnu političku i vojnu poruku Moskve.

Euronews Srbija

"Dakle, tu nije bilo pitanje omaške. Radi se o namernom pogotku lokomotive koja je dolazila iza. S obzirom na to da je Ruska Federacija poslednjih nedelja prešla na uništavanje železničke infrastrukture, ovo je bila jasna poruka da više ne može sigurno da se koristi ni železnica“, navodi Vujinović.

Uzroci eskalacije na obe strane

Komentarišući razloge za trenutno zaoštravanje retorike i incidentno delovanje, Vujinović ističe da i na ruskoj i na evropskoj strani postoje unutrašnji politički motivi.

Euronews Srbija

"Sa strane Ruske Federacije, izbori za Dumu su ovog vikenda i mnogi analitičari govore da će izlaznost poslužiti kao svojevrstan referendum o podršci specijalnoj vojnoj operaciji. Ovakvim akcijama se dobijaju politički poeni. Sa druge strane, ni evropske vlade nisu imune na pokušaje da ostvare političke poene pred svoje izbore, što smo videli i na primeru incidenta u Lajpcigu koji je aktuelizovan pred izbore u Nemačkoj“, objašnjava on.

Pored unutrašnjih faktora, Vujinović naglašava da evroatlantskim strukturama ne odgovara potencijalni mirovni dogovor u režiji američke administracije Donalda Trampa, jer bi to značilo gubitak ogromnih finansijskih sredstava koje je Evropa već uložila.

Pitanje kritične infrastrukture postalo je ključno za evropske države.

Euronews Srbija

Poljski premijer Donald Tusk nedavno je definisao tri nivoa hibridnih pritisaka - uletanje dronova sa ratišta, sabotaže na industrijskim i namenskim objektima i informacione dezinformacije, dok je i francuski predsednik naložio dodatne mere zaštite.

"Sa logičke strane, bio bih iznenađen da nema ruskog uticaja. Ako vojno i politički pritiskate Rusiju, logično je da usledi reakcija. Cilj takvih delovanja nije da rat u doslovnom smislu pređe u Evropu, već da građani Evrope osete njegove posledice na svojoj koži, baš kao što i Ukrajina gađa rusku naftnu i logističku infrastrukturu. Svi žele da opipaju puls građana, jer oni na kraju donose odluke“, ističe Vujinović.

Strategijska usamljenost Evrope i uloga NATO-a

Osvrćući se na govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u kom je predloženo osnivanje Evropskog saveta bezbednosti i protokola za vanredne situacije po uzoru na član 4 NATO sporazuma, Vujinović upozorava da Evropa polako ostaje prepuštena sama sebi.

"Evropa je već sada u velikoj meri sama. Sjedinjene Američke Države održavaju ovo prisustvo pre svega zbog toga što Evropska unija finansira i kupuje američko naoružanje za Ukrajinu. Najave povlačenja dela američkih vojnih efekatno govore u prilog tome. Osim toga, svaka nova inicijativa unutar EU postavlja pitanje - čemu onda služi NATO?“, kaže on.

Euronews Srbija

Kada je reč o potencijalnoj aktivaciji člana 5 NATO sporazuma o zajedničkoj odbrani, Vujinović podseća na njegovu pravnu prirodu.

"Član 5 se ne aktivira po automatizmu. Svaka država zadržava pravo da sama proceni da li će i na koji način reagovati. Ključno strahovanje rukovodstva Alijanse jeste upravo situacija u kojoj bi se tražila aktivacija tog člana, a reakcija izostala. Zato treba pažljivo pratiti izjave vojnih autoriteta, koji su znatno uzdržaniji od političara, jer se trenutno najžešći rat vodi u informativnom prostoru“, zaključuje Vujinović za Euronews Srbija.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu na početku teksta