Studentska lista i odnosi sa regionom: Šta susedi očekuju od nove vlasti u Srbiji?

Predstavnici pobedničke studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji u prvim danima nakon izborne pobede poslali su poruke o spremnosti za unapređenje odnosa sa susednim državama. Međutim, reakcije iz regiona pokazale su da će pred budućom vlašću biti niz otvorenih pitanja, od ratnog nasleđa i arhivske građe nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti do položaja srpskog naroda u susednim zemljama i evropskih integracija.

O regionalnim odnosima i očekivanjima susednih država u emisiji „Euronews region“ govorili su politički analitičar Velizar Antić, istraživač studija bezbednosti Nikola Vojinović i filozof i politikolog Žarko Puhovski.

Sagovornici su ocenili da je regionalna politika otvorena kao tema neposredno nakon izbora, iako tokom kampanje nije bila u prvom planu. Prema mišljenju Antića, predstavnici studentske liste bili su suočeni sa velikim interesovanjem regionalnih medija, pa su njihove poruke o pomirenju i dobrim susedskim odnosima predstavljale očekivan odgovor.

Vojinović smatra da su izjave predstavnika pobedničke liste bile prilagođene publici i medijima kojima su se obraćali, budući da su tokom kampanje u fokusu bila prvenstveno unutrašnja pitanja Srbije, poput korupcije i vladavine prava.

Arhivska građa i evropski put Srbije

Jedno od prvih pitanja koje je stiglo iz regiona odnosi se na arhive nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti. Slovenački premijer Janez Janša poručio je da Ljubljana neće podržati napredak Srbije ka Evropskoj uniji dok Beograd ne preda traženu arhivsku građu. Slični zahtevi stigli su i iz Hrvatske.

Žarko Puhovski ocenio je da iza takvih zahteva postoje i unutrašnji politički motivi u susednim državama, dok je Vojinović ukazao da je pitanje nadležnosti nekadašnjih jugoslovenskih službi važno za razumevanje zahteva Ljubljane i Zagreba.

Puhovski je, istovremeno, upozorio da će nova politička garnitura u Srbiji morati da se suoči sa pitanjima ratnog nasleđa i odnosa prema prošlosti, ističući da poruke o okretanju budućnosti neće biti dovoljne ukoliko ne budu praćene konkretnim stavovima.

Euronews Srbija

Sagovornici su različito ocenili koliko bi regionalna pitanja mogla da opterete buduću vlast u Beogradu. Antić smatra da bi prioritet trebalo da budu unutrašnje reforme i da se istorijski sporovi ne rešavaju političkim izjavama, već prepuste istoričarima, pravnicima i drugim stručnjacima.

On je ocenio i da Slovenija i Hrvatska ne mogu same da zaustave evropski put Srbije ukoliko među ključnim članicama Evropske unije postoji saglasnost o njenom napretku.

Vojinović, međutim, upozorava da se regionalni sporovi ne mogu jednostavno skloniti sa dnevnog reda, jer će zahtevi susednih država uticati i na unutrašnju politiku Srbije.

Prema njegovoj oceni, nova vlast moraće da pronađe način da odgovori na pitanja koja se odnose na Republiku Srpsku, položaj Srba u Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i na različita tumačenja događaja iz devedesetih godina.

 Položaj nacionalnih manjina i izvinjenja za ratnu prošlost kao nove tačke sporenja

Među pitanjima koja bi mogla da opterete odnose Beograda i Zagreba jeste i položaj hrvatske nacionalne manjine u Srbiji. Njeni predstavnici traže garantovanu zastupljenost u Narodnoj skupštini, kao i učešće u izvršnoj vlasti. Istraživač studija bezbednosti Nikola Vojinović smatra da za takvu promenu trenutno ne vidi potrebu, ali ističe da o svim zahtevima treba razgovarati, uključujući i položaj srpskog naroda u susednim državama.

Prema njegovoj oceni, ukoliko se otvori pitanje posebnih prava hrvatske manjine u Srbiji, potrebno je razgovarati i o položaju Srba u regionu, uključujući njihova politička prava i status u državama u kojima žive.

Govoreći o mogućim preprekama u odnosima sa Hrvatskom, filozof i politikolog Žarko Puhovski ocenio je da bi odnos prema ratnoj prošlosti i izostanak spremnosti da se razgovara o odgovornosti za počinjene zločine mogli da predstavljaju ozbiljnu prepreku dijalogu.

Puhovski smatra da će hrvatski predstavnici i dalje pratiti poteze buduće vlasti u Beogradu, ali da odnos Zagreba prema Srbiji neće zavisiti isključivo od stavova izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule.

Euronews Srbija

On je ukazao i na značaj Hrvatske za evropski put Srbije, ističući da članice Evropske unije mogu da utiču na napredak kandidata kroz proces pristupanja.

Politički analitičar Velizar Antić, međutim, smatra da izvinjenje ne može biti jednostrani zahtev upućen Srbiji, već da bi razgovor o ratnoj prošlosti trebalo da podrazumeva uzajamno priznavanje žrtava i odgovornosti.

„Ako ćemo da se izvinjavamo svi, onda treba da sednu oni svi za jedan sto i jedni drugima da kažu: izvinite, mi smo vas ubijali ovde, vi ste nas ubijali ovde“, poručio je Antić.

Puhovski je na to odgovorio da su sve strane činile zločine, ali da smatra da je srpska strana, zbog veće vojne nadmoći, imala i najveću odgovornost za stradanja.

Vojinović je ukazao da se različita tumačenja ratnih događaja ne mogu izbeći, ali da ostaje ključno pitanje kako će budući predstavnici Srbije reagovati kada se sa takvim zahtevima suoče u razgovorima sa susedima.

Sagovornici su se tako dotakli i jednog od ključnih izazova za buduću vlast – kako istovremeno voditi politiku regionalnog dijaloga, zastupati interese srpskog naroda u susednim državama i odgovarati na zahteve koji bi mogli da utiču na evropske integracije Srbije.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Bonus video: