"Dezinformacije postaju opasne kao i sam virus": Doktorka koja je izolovala COVID za Euronews o novoj epidemiji ebole
Komentari30/05/2026
-14:00
Ebola se zvanično pojavila 17. put od 1976. godine. Povodom nove epidemije u DR Kongo, doktorka iz Juznoafričke medicinske asocijacije Anželik Kocije, široj javnosti poznata kao jedna od prvih lekara koja je izolovala virus COVID-a 2020. godine, kaže za Euronews Srbija da nekoliko faktora čine ovu pojavu ebole drugačijom i težom za kontrolu. Ona navodi da aktuelan soj nije novi i da je prvi put identifikovan 2007. godine.
Ona je rekla da se situacija danas razlikuje se u odnosu na neke prethodne pojave jer trenutno nema licencirane vakcine i nema odobrenog načina lečenja za ovaj soj ebole.
Prema njenim rečima, ebola se pojavila u regionu u kojem se vodi oružani sukob, gde ima mnogo raseljenih lica i gde nije bezbedno.
"Ljudi ne mogu da se leče, tako da je jako teže praćenje, testiranje, izolacija i lečenje nego u prethodnim slučajevima. Takođe, čini se i da postoji velika razlika između broja potvrđenih slučajeva i velikog broja slučajeva ljudi za koje se sumnja da imaju ebolu. Te teškoće su velike, tako da ne brinemo samo zbog samog virusa, već i zbog okruženja u kojem se taj virus širi", rekla je Kocije.
Kada je reč o pravljenju nove vakcine, ona kaže da se ne dešava u kratkom roku ali da, ipak, naučnici ne počinju od nule i da bi aktuelna vakcina uskoro trebalo da bude isprobana.
Ona je navela da je jedan od izazova to što se virus širi brže od razvoja vakcine i naglasila da je ključna momentalna reakcija, odnosno mere javnog zdravlja.
"Radi se o brzoj dijagnostici, izolovanju virusa, kontroli zaraze i angažovanju samih građana. Sve je to izuzetno važno. Ne radi se samo o tome da li vakcina postoji. Za vreme zaraze ebolom najvažnije intervencije u prvih nekoliko nedelja su ulaženje u trag zaraženima, detekcija i prevencija daljeg širenja. Sve je to izuzetno bitno, uključujući i poverenje građana. Lečenje možda nije specifično za virus, već će zavisiti od stanja zaraženog i simptoma. Ne zaboravimo da ne postoje antibiotici za virusne infekcije", rekla je ona.
Povezane vesti
Dezinformacije i rizik od širenja zaraze
Kocije je upozorila na širenje dezinformacija koje, kako je dodala, postaju opasne kao i sam virus.
Tanjug/AP/Moses Sawasawa
Ona kaže da je opasno ako ljudi veruju da je ebola veštačka bolest, da se ne može verovati zdravstvenim radnicima i da treba izbegavati lečenje.
"Jedno od najosetljivijih pitanja je sahranjivanje preminulih. Poznato je da ebola ostaje izuzetno zarazna i posle smrti, posebno u kontaktu sa telesnim tečnostima. Recimo, ukoliko porodica ne želi da poštuje protokole oko sahrane jer nemaju poverenja, to povećava širenje bolesti. Treba sada videti na koji način da crkva pomogne da objasni narodu da ako neko želi da sahrani svoje bližnje, postoje određena pravila i protokoli koje treba poštovati. Sveštenik je tu izuzetno bitan u situaciji sahrane", rekla je ona.
Sagovornica Euronews Srbija je navela da ljudi ne mogu da pobede ebolu pojedinačno, već samo društvo i da je poverenje podjednako bitno.
"Virus se širi tako što koristi strah i kašnjenje u reagovanju. Što pre prepoznamo neki slučaj i izolujemo obolelog, time se smanjuje izgled za širenja i onda ljudi mogu da se vrate na bezbedno sahranjivanje mrtvih", kaže ona.
Govoreći o potencijalu za dalje širenje zaraze, ona je rekla da uvek postoji rizik i mogućnost, posebno u regionima gde se ljudi često kreću preko granice.
"Uganda je već prijavila slučajeve u vezi sa zarazom u Kongu. Ebola se ne širi na isti način kao kovid-19. Potreban je direktan kontakt sa zaraženim telesnim tečnostima. Ne prenosi se vazduhom kao kovid. Zbog toga pominjemo sahranjivanja, tu je izuzetno bitno da se preduzmu preventivne mere. Najveći rizik je u tom zaraženom regionu. Mi znamo da postoji i međunarodni nadzor, ne zaboravimo da virusi ne poznaju granice, oni se šire", rekla je Kocije.
Povezane vesti
To što su Amerikaci ukinuli pomoć koju su davali Africi, kaže ona, utiče na sadašnju situaciju.
"Ako nemate dovoljno sredstava, onda ne kupujete dovoljno lekova, klinike nisu adekvatno opremljene i nemaju dovoljno kadrova. To pogađa kontrolu zaraze koja zavisi opet od kapaciteta koje imate u laboratorijama, lične zaštitne opreme, zdravstvenih radnika i prevoza. Ako nema dovoljno novca, ljudi neće da se fokusiraju na te stvari i ono malo novca će iskoristiti za neke druge svrhe i onda nećete moći da podržavate te sisteme. Zbog toga, a to se već desilo, izveštaji ukazuju na manjak i nestašice i slabiju reakciju u odnosu na neke prethodne zaraze ebole", rekla je ona.
Sagovornica Euronews Srbija naglašava da se zaraza može staviti pod kontrolu samo ukoliko zdravstveni radnici imaju resursa da mogu brzo da identifikuju zaražene i prekinu lanac prenosa.
Povezane vesti
Komentari (0)