Za 50 godina ovo je 17. epidemija ebole: Svet opet trči da uhvati virus bez pravog leka
Komentari
26/05/2026
-15:20
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo koja se brzo širi privukla je pažnju sveta tek pre nešto više od nedelju dana i već je treća najveća zabeležena epidemija do sada. Međutim, ovo je već 17. epidemija sa kojom se ta zemlja suočila otkako je virus tamo otkriven 1976. godine, piše CNN.
Ebola može biti smrtonosna za između 25 odsto i 90 odsto ljudi koji se zaraze. Naučnici sada ubrzano rade na razvoju novih potencijalnih vakcina i tretmana koji bi mogli pomoći u zaustavljanju ove epidemije, ali vlasti naglašavaju da trenutno nijedan nije zvanično odobren. Zašto?
Manje rasprostranjen virus
Trenutnu epidemiju izaziva Bundibugjo soj ebole, koji je takođe bio povezan sa dve prethodne epidemije. Jedna iz 2012. godine u Demokratskoj Republici Kongo imala je 38 laboratorijski potvrđenih slučajeva i 13 smrtnih ishoda, dok je druga iz 2007. godine, duž granice između Demokratske Republike Kongo i Ugande, imala 131 prijavljen slučaj i 42 smrtna ishoda.
Infekcije ebolom mnogo češće izaziva soj Zair, koji je bio uzrok najvećih epidemija u istoriji: jedne od 2014. do 2016. godine u Zapadnoj Africi i druge u Demokratskoj Republici Kongo od 2018. do 2020. godine. U tim epidemijama je umrlo više od 11.000, odnosno više od 3.000 ljudi.
Vakcina je razvijena tokom epidemije u Zapadnoj Africi i uspešno je testirana tamo 2015. godine. Nazvana Ervebo, odobrena je od strane američke Uprave za hranu i lekove 2019. godine, a dozvoljena je i u nekoliko zemalja Evrope i Afrike.
Međutim, taj rad nije obuhvatio druge vrste ebole.
Da li bi postojeća vakcina mogla da se koristi za ovu epidemiju?
To je bilo predmet razmatranja, prema rečima dr Ane Ansije, predstavnice Svetske zdravstvene organizacije u Demokratskoj Republici Kongo. Međutim, postoje ograničeni podaci o tome koliko bi vakcina razvijena protiv soja Zair štitila od Bundibugjo soja, kao i nepoznanice u vezi sa njenom bezbednošću.
Tanjug/AP/Moses Sawasawa
Povezane vesti
"Drago mi je što nisam kliničar koji mora da donese tu odluku", rekao je dr Tomas Gajsbert, profesor na Odeljenju za mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Teksas Medikal Brenč, koji istražuje metode lečenja i zaštite od ebole i sličnih virusa.
On i njegove kolege su još 2011. godine pokazali da vakcina slična Ervebu ipak pruža zaštitu protiv Bundibugjo soja kod majmuna, ali je to bilo malo istraživanje sprovedeno na samo četiri životinje, iz etičkih i finansijskih razloga, rekao je za CNN.
Majmunima su dali vakcinu razvijenu protiv soja Zair, a 28 dana kasnije izložili su ih Bundibugjo virusu. Tri od četiri životinje bile su zaštićene.
"To ohrabruje", rekao je Gajsbert. Međutim, modeli pokazuju da Bundibugjo virus može biti manje smrtonosan od soja Zair, a kod majmuna bi oko 25 odsto moglo preživeti i bez vakcinacije. Zato procenjuje da ograničeni dostupni podaci ukazuju na to da bi vakcina razvijena protiv soja Zair mogla pružiti možda oko 50 odsto zaštite od Bundibugjo virusa, ali su potrebna veća istraživanja.
A bezbednost korišćenja ove vakcine u trenutnoj epidemiji je "pitanje od 64.000 dolara. Ako je upotrebite — problem, ako je ne upotrebite — opet problem, zar ne", rekao je Gajsbert.
Jedna od zabrinutosti je da bi vakcina koja usmerava pažnju imunog sistema na drugačiji tip ebole mogla ometati njegov odgovor ako je organizam već bio izložen Bundibugjo soju, objasnio je.
Glavna naučnica Svetske zdravstvene organizacije, dr Silvi Brijan, izjavila je u petak da se Ervebo ne smatra najboljim izborom za pristup vakcinaciji, jer postoji "vrlo malo dokaza o unakrsnoj zaštiti protiv Bundibugjo soja".
Povezane vesti
Kompanija Merk, proizvođač vakcine Ervebo, saopštila je da je tokom poslednjih pet godina isporučila više od 500.000 doza za globalne zalihe vakcina protiv ebole, koje će nastaviti da održava u saradnji sa UNICEF i Međunarodnom koordinacionom grupom za obezbeđivanje vakcina. Kompanija je takođe navela da može proizvesti dodatne doze ukoliko bude odlučeno da se Ervebo koristi u trenutnoj epidemiji.
Šta je sa novim vakcinama?
I pandemija kovida 19 i epidemija ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine pokazale su da svet može razviti vakcine po ubrzanom postupku u vanrednim situacijama. Taj posao je sada takođe u toku.
Tanjug/AP/Moses Sawasawa
Najperspektivniji pristup je eksperimentalna vakcina koja je slična Ervebu, ali je razvijena posebno za Bundibugjo soj, rekao je dr Vase Murti, viši savetnik Svetske zdravstvene organizacije zadužen za plan istraživanja i razvoja.
Povezane vesti
Vakcina koristi protein virusa ebole preko drugog virusa — vezikularnog stomatitis virusa — kako bi naučila imuni sistem da ga prepozna. Gajsbert je rekao da je i sa ovim pristupom postigao ohrabrujuće rezultate kod primata koji nisu ljudi, otkrivši da je jedna doza eksperimentalne vakcine, uz izlaganje virusu 28 dana kasnije, pružila "potpunu zaštitu; životinje se čak nisu ni razbolele".
Gajsbert je takođe rekao da je vakcina delovala kod životinja i kao tretman nakon izlaganja virusu, slično načinu na koji se koristi vakcina protiv besnila. Problem je u tome što materijal kliničkog kvaliteta za testiranje na ljudima još nije dostupan, a verovatno će biti potrebno između šest i devet meseci da se pripremi, rekao je Murti na konferenciji u sredu.
"Ovo treba da bude prioritet kao najperspektivniji kandidat za vakcinu protiv Bundibugjo soja", dodao je.
Neprofitna biomedicinska istraživačka grupa IAVI, koja je radila na razvoju vakcina koristeći istu rekombinantnu VSV tehnologiju za slične viruse, saopštila je u sredu da "daje prioritet istraživačkom rVSV kandidatu za Bundibugjo soj u kontekstu trenutne epidemije" i da radi na obezbeđivanju finansiranja.
Kompanija Merk je takođe navela da "istražuje načine na koje može podržati napore u odgovoru na epidemiju - uključujući potencijalne saradnje sa globalnim zdravstvenim i istraživačkim organizacijama na istraživanju i/ili razvoju vakcina".
Još jedna vakcina razvija se korišćenjem iste tehnologije kao vakcina protiv kovida 19 koju su razvili Univerzitet Oksford i AstraZeneka, rekao je Murti. Ona bi mogla brže da se proizvede u većim količinama, ali postoji manje podataka koji potvrđuju njenu efikasnost.
Kada je korišćena tokom pandemije kovida 19, ova vakcina je bila povezana sa retkim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka; Oksford navodi da kod bolesti poput ebole, "gde može umreti čak devet od deset zaraženih ljudi, veoma mali rizik od krvnih ugrušaka nadmašuje zaštita koju vakcina može pružiti".
Oksford je takođe saopštio da se procenjuje da je vakcina protiv kovida 19 spasila 6 miliona života samo tokom 2021. godine.
Vakcina koristi drugačiji virus, adenovirus, za prenošenje genetskih instrukcija koje treniraju imuni sistem da prepozna protein virusa ebole.
Prema Murtijevim rečima, doze bi mogle biti spremne za klinička ispitivanja na ljudima već za dva do tri meseca, kroz saradnju između Oksforda i Serum Instituta Indije.
Tanjug/AP/Moses Sawasawa
"Oni je proizvode upravo dok razgovaramo", rekao je, ali podaci iz istraživanja na životinjama koji bi podržali vakcinu još nisu dostupni. Ti rezultati će uticati na to "da li će se ona smatrati obećavajućim kandidatom za istraživačku vakcinu protiv Bundibugjo soja".
Murti je rekao da bi ispitivanja terapija mogla početi ranije, jer bi neki postojeći lekovi mogli pomoći protiv Bundibugjo soja.
"Svakako postoji nada na tom putu", rekao je prošle nedelje.
Zašto svet nije bolje pripremljen?
Finansiranje istraživanja virusa poput ebole postalo je žrtva ciklusa "panike i zanemarivanja, brzog ulaganja tokom epidemija, nakon čega sledi gubitak zamaha kada one prođu", kaže dr Amanda Rojek, profesorka za zdravstvene vanredne situacije u Grupi za istraživanja epidemijskih bolesti pri Univerzitetu Oksford.
To je neverovatno frustrirajuće za zemlje koje se neprestano bore sa ebolom.
"Ako bi ova epidemija bila u Evropi ili SAD, mogu da vam garantujem da bi lekovi i vakcine bili dostupni, ali mi nismo ovde da kukamo. Moramo da ubrzamo istraživanje i razvoj", rekao je dr Žan Kaseja, direktor Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Slična situacija bila je i 2014. godine, rekao je Gajsbert. I tada su, kako je naveo, "svi jurili na sve strane". Rad iz ranih 2000-ih pokazao je da je pristup vakcini VSV Zair ebole "odličan… ali nemamo vakcinu kliničkog kvaliteta".
Kompanija Merk je preuzela taj razvoj "i uradila pravu stvar, ali to je i dalje dug proces", rekao je Gajsbert.
Ipak, Rojek je istakla da je svet u nekim aspektima danas bolje pripremljen nego pre deset godina, sa spremnim sistemima nadzora, bržom dijagnostikom, uspostavljenim načinima sprovođenja kliničkih ispitivanja i jačom međunarodnom koordinacijom. Postoje i veliki izazovi u vezi sa ovom epidemijom, uključujući njeno žarište u konfliktom pogođenoj provinciji Ituri i ređi Bundibugjo soj virusa, rekla je ona. Ali "ovo nije ista situacija kao 2014".
I istakla je da postoje metode kontrole epidemija koje ne zavise od vakcina i lekova: "brza dijagnostika, izolacija, prevencija infekcija, praćenje kontakata, bezbedna klinička nega i poverenje zajednice".
"Vakcine i terapije su izuzetno vredni dodatni alati. Ali oni nisu jedini razlog zbog kojeg se epidemije mogu staviti pod kontrolu", rekla je ona.
Komentari (0)