Mladi kineski milijarder uzdrmao Silicijumsku dolinu: Nova AI tehnologija oborila vrednost američkih giganata

Jang Džilin, 34-godišnji kineski preduzetnik, osnivač kompanije Moonshot AI koji je uzdrmao svet veštačke inteligencije do samih temelja, stoji iza moćnog novog AI bota poznatog kao Kimi K3.

Potražnja za tim modelom nadmašila je mogućnosti startapa da odgovori na interesovanje korisnika, a hvale ga i istraživači i konkurenti. 

Po procesorskoj snazi upoređuje se sa vodećim modelima američkih laboratorija OpenAI i Anthropic, a britanski Telegraph piše da je  promenio predstavu o tome u kom pravcu ide revolucija veštačke inteligencije i ko se nalazi na njenom čelu.

Moonshot-ov AI navodno je jeftiniji od tehnologija koje razvijaju laboratorije iz Silicijumske doline, poput Fable, koji razvija Anthropic, i ChatGPT-ja kompanije OpenAI.

Pored toga, model je otvorenog koda (open source), što znači da ga druge kompanije mogu besplatno preuzeti, prilagoditi i koristiti.

Strahovanja da bi Moonshot-ova nova veštačka inteligencija mogla da potkopa dominaciju Silicijumske doline već su izazvala rasprodaju tehnoloških akcija širom sveta, dok se pred očima investitora menja slika AI industrije.

Kimi K3 je takođe naveo geopolitičke analitičare da preispitaju koliko dugo Sjedinjene Američke Države još mogu da tvrde da imaju tehnološku nadmoć nad Kinom u usponu.

Ipak, iznenađujuće malo toga napisano je o samom Jangu, piše Telegraph.

U jednom od retkih video-snimaka ovog tehnološkog preduzetnika, nastalom na konferenciji proizvođača čipova Nvidia-e, Jang iznosi svoje velike ambicije.

"Verujemo u demokratizaciju inteligencije, kroz otvorene modele koje možete primeniti bilo gde... kako bismo inteligenciju učinili dostupnijom svakome na svetu", kaže on.

Međutim, tokom ostatka svog četrdesetominutnog izlaganja zadržava se isključivo na tehničkim temama.

Od Šantoua do vrha nauke

Jang je rođen 1992. godine u gradu Šantou, u kineskoj industrijskoj pokrajini Guangdong, jednom od prvih kineskih specijalnih ekonomskih zona.

U vreme njegovog rođenja, Šantou je već bio svetski centar proizvodnje plastičnih igračaka.

Još u srednjoj školi osvojio je nagradu na regionalnoj olimpijadi iz informatike u pokrajini čiji broj stanovnika gotovo odgovara zbiru stanovništva Velike Britanije i Francuske.

Bilo je gotovo neizbežno da potom upiše Univerzitet Cinghua, prestižni kineski univerzitet koji je završio i predsednik Si Đinping.

Printskrin/Youtube/Zhang Xiaojun Podcast

Jedan kineski medijski profil navodi da je Jang polagao i nacionalni prijemni ispit i interni prijemni ispit Cinghue, iako mu je olimpijska medalja već garantovala upis.

"Hteo sam da dokažem da mogu", navodno je rekao.

Najpre je upisao termotehniku, ali je već druge godine prešao na računarstvo.

"On je apsolutni genije"

Na univerzitetu je Jang, ljubitelj klasičnog roka, svirao u bendu Splay, nazvanom po "Splay stablu" pretrage, što je pojam iz računarstva.

Godine 2015. dobio je stipendiju za Univerzitet Karnegi Melon u Pitsburgu, u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, gde je studirao kod vodećih stručnjaka za veštačku inteligenciju Ruslana Salakhutdinova i Vilijama Koena.

"Više puta su me pitali da li je Džilin Jang bio moj doktorand. Odgovor je - da, i on je apsolutni genije", napisao je Salakhutdinov prošle nedelje na mreži X.

Boivin/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Drugi profesor Karnegi Melona, Đijen Ma, ove nedelje opisao je Janga kao "pronicljivog, otvorenog uma i iskreno radoznalog".

Tokom studija radio je u kompanijama Google i Meta, ali je odbio ponude za posao u SAD i odlučio da se vrati u Kinu.

"Džilin je bio čvrsto rešen da se vrati i osnuje startap. Sećam se da mi je rekao kako bi se kajao do kraja života kada makar ne bi pokušao da pokrene sopstvenu kompaniju", napisao je Salakhutdinov na mreži X.

U međuvremenu, Jang je već započinjao preduzetničku karijeru. Još tokom studija na Karnegi Melonu, 2016. godine, osnovao je kompaniju Recurrent AI, koja je koristila veštačku inteligenciju kako bi pomogla trgovcima da analiziraju verbalnu komunikaciju prodavaca sa kupcima.

Recurrent AI naučio ga je kako da privuče investitore i razvije kompaniju, ali mu je doneo i bolna iskustva.

Nakon što je 2023. osnovao Moonshot, pojedini investitori Recurrent AI tvrdili su da nije pribavio sve potrebne saglasnosti pre nego što je napustio prethodni posao i pokrenuo novu kompaniju.

Jang je tvrdio da je "ispunio sve neophodne formalnosti", ali je spor završio pred Međunarodnim arbitražnim centrom u Hongkongu, gde je na kraju postignuta nagodba.

Istovremeno je sa prijateljima sa Univerziteta Cinghua razvijao Kimi, takozvani veliki jezički model (LLM), inspirisan idejom da napravi otvorenu kinesku verziju ChatGPT-ja.

U intervjuu koji je 2024. dao kineskom tehnološkom novinaru Sjaodžunu Džangu, Jang je rekao da njegov cilj nije samo stvaranje novog proizvoda, već pokušaj da "promeni svet u narednih deset do dvadeset godina".

Samo dve godine kasnije, tehnologija kompanije Moonshot izazvala je potrese na finansijskim tržištima, oborivši prošlog petka tržišnu vrednost nekih od najvrednijih svetskih AI i kompanija koje proizvode čipove za više stotina milijardi dolara.

Žrtva sopstvenog uspeha

Ipak, Jangova laboratorija sada se suočava sa problemima koje je doneo ogroman uspeh preko noći.

Samo nekoliko dana nakon lansiranja modela Kimi K3, kompanija Moonshot je u ponedeljak saopštila da je privremeno obustavila prijem novih pretplatnika jer njena tehnološka infrastruktura ne uspeva da obradi ogroman broj zahteva.

"Kimi K3 dobio je mnogo više pažnje nego što smo očekivali", navela je kompanija u objavi na mreži X.

"Tokom proteklih 48 sati potražnja se približila granicama naših trenutnih kapaciteta. Kako bismo zaštitili iskustvo postojećih pretplatnika, privremeno obustavljamo nove pretplate i dajemo prioritet računarskim resursima za postojeće korisnike."

Malo je verovatno da će ovi problemi ugroziti planove za izlazak kompanije na Berzu u Hongkongu, potencijalno do kraja godine. Procene govore da Moonshot već vredi oko 30 milijardi dolara (22,3 milijarde funti), što bi Jangu donelo udeo vredan više milijardi dolara.

Boivin/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Međutim, teškoće kompanije da obezbedi dovoljne kapacitete u proizvodnji čipova ukazale su i na potencijalnu priliku za administraciju predsednika Donalda Trampa da pokuša da uspori kineski pohod ka dominaciji u oblasti veštačke inteligencije.

"Ako sprečimo Kinu da kupuje, krijumčari ili daljinski pristupa AI čipovima, biće joj mnogo teže da razvija napredne AI modele ili da ih koristi u velikim razmerama", rekao je Kris Mekgvajer iz Saveta za spoljne odnose.

Din Bol, direktor sektora za stratešku budućnost u OpenAI-ju, prošle nedelje je napisao da SAD verovatno neće zabraniti kineske AI modele otvorenog koda na domaćem tržištu, ali bi mogle da pokušaju da obeshrabre kompanije da ih koriste.

Ipak, upozorio je da bi odluka Pekinga da promoviše jeftinu tehnologiju otvorenog koda na kraju mogla dovesti do "potpunog AI komunizma" i "distopijskog pakla" u kojem veštačku inteligenciju obezbeđuje država.

Dok Moonshot velikom brzinom ulazi u geopolitičku oluju, sposobnost Janga Džilina da ostane u senci konačno je stavljena na ozbiljan test, zaključuje Telegraph.