Zašto Google mape ne funkcionišu u jednoj od najrazvijenijih zemalja Azije

Kada tajvanski putnik Erik Veng ide u Južnu Koreju, pomiri se sa tim da mora da koristi tri različite aplikacije za mape kako bi se snašao. To je zato što Google Maps, koji je prisutan u većem delu sveta, u Južnoj Koreji ne funkcioniše u potpunosti. Zato svake godine milioni posetilaca poput Venga moraju da preuzmu alternativne korejske aplikacije kao što su Kakao Map i Naver Map, koje nemaju detaljne funkcije na koje su navikli kod Google.

"Zamorno je jer moraš da preuzmeš tri aplikacije, pa da ih menjaš da bi našao put do željene destinacije", rekao je Veng.

Po svim drugim merilima, Južna Koreja je tehnološki napredna turistička destinacija. Većina inostranih platformi nema takvih problema, uključujući i druge Google proizvode kao što su Gmail i YouTube.

Iako nije jedina zemlja u kojoj Google Maps ne radi u potpunosti, Južna Koreja se jasno izdvaja u odnosu na zemlje poput Kine, Rusije ili Kube, koje imaju dugotrajne složene odnose sa Sjedinjenim Državama. Nasuprot tome, Južna Koreja je dugogodišnji saveznik SAD sa američkim trupama stacioniranim u zemlji, kao i jedna od najrazvijenijih ekonomija u Aziji, piše CNN.

U srcu ovog problema nalazi se skup podataka o mapama u vlasništvu južnokorejske vlade – koje Google tvrdi da su mu neophodne za izradu kompletne mape zemlje, uključujući navigacione upute. Već skoro 20 godina Google traži od Južne Koreje da izvozi te podatke, ali vlasti su to više puta odbijale, pozivajući se na nacionalne bezbednosne razloge.

Ali, stručnjaci kažu da je problem složeniji od toga.

Ova višedecenijska borba, kako navode, počela je zbog geopolitičkih tenzija, a zatim se proširila na šira pitanja "digitalnog suvereniteta" i dominacije na tržištu. Drugim rečima: ko ima pravo da kontroliše podatke jedne zemlje? Ko od toga ima koristi, i po koju cenu? Šta se dešava sa lokalnim kompanijama kada na scenu stupi multinacionalni tehnološki gigant?

To su pitanja o kojima trenutno raspravljaju južnokorejske vlasti, koje se očekuje da početkom oktobra donesu odluku o poslednjem Google-ovom zahtevu za izvoz podataka.

Kako se stiglo dovde?

Sukob između Južne Koreje i Google započeo je 2008. godine, kada je Google Maps označio neke korejske lokacije njihovim japanskim imenima, navodi Sojun Ahn, docentkinja komunikacija na Boston Koledžu koja se specijalizovala za globalno upravljanje platformama.

Sporna imena su veoma osetljiva tema u Južnoj Koreji, koja je bila pod japanskom okupacijom više od tri decenije početkom 20. veka. Iako su dve zemlje od tada normalizovale odnose, tenzije često izbija, naročito zbog nerešenih istorijskih sporova.

Južnokorejske vlasti su više puta tražile od Google-a da promeni nazive lokacija – ali Google je odbijao i u narednim godinama se upleo u nekoliko drugih kontroverzi vezanih za označavanje lokacija na mapama u Južnoj Koreji, napisala je An u svom radu na ovu temu.

"Dve strane su u borbi za moć već dve decenije. Njihov odnos je od samog početka bio turbulentan", rekla je za CNN. 

Do ranih 2010-ih, Južna Koreja je napravila satelitsku mapu u razmeri 1:25.000 – što znači da jedna jedinica na mapi predstavlja 25.000 jedinica na terenu. Ova mapa je bila dostupna besplatno na internetu, uključujući i korisnike u inostranstvu.

Međutim, Google tvrdi da mu je potrebna detaljnija južnokorejska mapa u razmeri 1:5.000 – gde jedna jedinica na mapi predstavlja 5.000 jedinica na terenu. Ova naprednija mapa je objavljena 2016. godine i prema zakonima Južne Koreje ne može biti izvezena na strane servere bez odobrenja vlade.

Google trenutno koristi verziju ove 1:5.000 mape koju obezbeđuje lokalna kompanija T Map, koja ne zahteva izvoz, da bi u Južnoj Koreji ponudio "jednostavan elektronski prikaz mape", navodi se u blog objavi kompanije.

Zato kada pogledate zemlju u aplikaciji, videćete osnovne geografske informacije kao što su lokacije gradova, putevi i ulice, pa čak i mnoge atrakcije i železničke pruge.

ANTHONY WALLACE / AFP / Profimedia

Ali ono što ne prikazuje su detaljna uputstva za pešačenje ili vožnju. Kada pokušate da isplanirate rutu, Google Maps će jednostavno prikazati poruku: "Ne mogu da pronađem put do tamo".

Da bi obezbedio navigacione instrukcije, Google tvrdi da mu je potrebna dozvola vlade za izvoz podataka. Prvi od nekoliko zvaničnih zahteva za izvoz podataka podneo je 2016. godine.

Nakon niza saslušanja i zatvorenih sastanaka koji su ponekad bili burni, Južna Koreja je odlučno odbila zahtev, navodeći činjenicu da Google nije pristao da ukloni osetljive vojne podatke sa postojećih satelitskih mapa.

U blog objavi objavljenoj početkom avgusta, Google je naveo da se satelitske snimke korišćene u njegovim mapama snimaju od strane drugih kompanija, a zatim prodaju na otvorenim tržištima – tako da, čak i ako bi Google Maps zamaglio osetljive lokacije u Južnoj Koreji, one bi i dalje bile vidljive u originalnim satelitskim snimcima koje svako može kupiti.

"Ipak, da bi se odgovorilo na zabrinutosti korejske vlade, Google će preduzeti dodatne mere bezbednosti, uključujući zamagljivanje osetljivih objekata na Google Maps i Google Earth", navodi se u blog objavi.

Međutim, neslaganja i dalje postoje oko toga da li Google-u treba dati pristup detaljnijim podacima mapa – i, kako neki stručnjaci tvrde, da li mu ti podaci uopšte i trebaju.

Zašto Južna Koreja ne da mapu?

Na prvi pogled, glavni problem je nacionalna bezbednost - zakonodavci u Južnoj Koreji tvrde da izvoz njihove mape u razmeri 1:5.000 može otkriti vojne baze i državne objekte.

Međutim, neki stručnjaci sumnjaju u te rizike.

"Briga za nacionalnu bezbednost verovatno je preuveličana, jer su te mape široko dostupne", rekao je Skot Mekvajr, profesor medija i komunikacija na Univerzitetu Melburn, koji istražuje upotrebu medijskih tehnologija u gradovima.

Google je izneo isti argument u svom blogu, navodeći da je mapa u razmeri 1:5.000 "već prošla rigoroznu državnu bezbednosnu proveru, pri čemu su osetljive informacije uklonjene". Takođe je istakao da domaće korejske aplikacije za mape kao što su Kakao i Naver "takođe koriste te podatke".

CNN je kontaktirao Nacionalni institut za geografske informacije Južne Koreje, koji proizvodi i distribuira sporne mape.

Stručnjaci kažu da možda postoje i druge, šire zabrinutosti koje igraju ulogu.

Velika bojazan je da bi dominacija Google Maps-a mogla istisnuti konkurente poput Naver-a i Kakao-a, ako bi mu bilo dozvoljeno da uđe na tržište.

"Mislim da postoji određeni interes da se zadrže domaće platforme za mape", rekao je Mekvajr, ukazujući na porodične konglomerate poput Samsunga i LG-a koji su decenijama dominirali ekonomijom.

Kim Jae-Hwan / Zuma Press / Profimedia

Naver i Kakao su takođe javno protestovali protiv dopuštanja Google Maps-u da koristi te podatke, tvrdeći da nije fer prema korejskim kompanijama koje plaćaju poreze i poštuju lokalne propise, rekla je Ahn.

Ovaj stav je raširen - nedavno istraživanje među 239 kompanija za prostorne informacije u Južnoj Koreji pokazalo je da se 90 odstonjih protivi izvozu mapnih podataka Google-u, navodeći moguću štetu po prodaju i gubitak radnih mesta.

Brige oko podataka

Većina od 51 milion stanovnika Južne Koreje koristi pametne telefone i ima veliki digitalni trag, što bi omogućilo Google-u da koristi podatke sa mapa u druge profitabilne svrhe, kažu stručnjaci.

Na primer, Google bi mogao potencijalno da zameni lokalne provajdere na platformama koje se oslanjaju na online mape – poput Airbnb-a i Ubera, koji funkcionišu u Južnoj Koreji, ali koriste korejske mape. Broj aplikacija koje koriste korejske mape – kao što je platforma za deljenje vožnje Kakao T – mogao bi da se smanji ako Google uđe na tržište.

To bi otvorilo vrata ogromnoj količini informacija o ponašanju korisnika, poput načina na koji se ljudi kreću ili kako koriste online usluge.

"Mislim da postoji takva zabrinutost – nije samo dostupnost mape kao mape, već mapa postaje osnova za mnogo drugih usluga", rekao je Mekvajr.

Mišljenja su podeljena oko toga da li Google uopšte treba te podatke, kako tvrdi.

I Ahn i Mekvajr su tvrdili da Google već ima dovoljno drugih alata kojima bi mogao da napravi sopstvenu detaljnu mapu Južne Koreje ako želi – što sugeriše da kompanija možda želi da izbegne troškove i trud koji bi to zahtevalo. Uostalom, kako navodi Ahn, Google u mnogim drugim zemljama gde ima potpune usluge mapiranja i navigacije ne traži podatke direktno od vlade.

U izjavi za CNN, Google je ipak istakao da je mapa u razmeri 1:25.000 "fundamentalno nedovoljna za preciznost potrebnu za savremenu navigaciju korak-po-korak, posebno u gusto naseljenim urbanim oblastima, ili za funkcije poput detaljnog vođenja pešačenja i vožnje bicikla kroz uske ulice i prolaze".