Zbog nedostatka hrane afrički pingvini hrane svoje mlade kamenjem

Tokom poslednjih 30 godina populacija afričkih pingvina smanjena je za oko 80 odsto, zbog zagađenja, uništavanja staništa i nestašice hrane, a pingvini su u nedostatku hrane svoje mlade počeli da hrane kamenjem, saopštila je Južnoafrička fondacija za zaštitu priobalnih ptica (SANCCOB).

Istraživanje, koje je ta fondacija sprovela sa južnoafričkim Ministarstvom za šumarstvo, ribarstvo i životnu sredinu, i britanskim Univerzitetom u Ekseteru, navelo je gladovanje kao vodeći uzrok smrti afričkih pingvina, prenosi danas CNN.

Prema istraživanju, više od 60.000 pingvina uginulo je zbog neuhranjenosti između 2004. i 2011. godine na ostrvima Roben i Dasen, koji su dva najvažnija područja za razmnožavanje pingvina u Južnoj Africi.

Afrički pingvini se hrane malim jatima riba, poput sardina i inćuna ali su klimatske promene i komercijalni ribolov značajno smanjili njihov broj a duž južnoafričke obale sardine su postale sve ređe, što primorava pingvine da plivaju mnogo dalje od obale kako bi pronašli hranu.

Studija je takođe otkrila da je skoro dve decenije broj sardina hronično nizak, oko 25 odsto u odnosu na broj kakav je nakada bio u regionu zapadne Južne Afrike, dok su duž obale Namibije, nekadašnjeg uporišta afričkih pingvina, porast temperature okeana, promene u salinitetu i prekomerni ribolov doveli su do toga da populacija sardina skoro nestane.

Unsplash/Jen Dries

Predstavnica SANCCOB-a, Robin Frejzer-Nouls je kazala da je ta organizacija prošle godine primila 948 pingvina, kao i da su oni primljeni "u najboljem slučaju mršavi".

Prema njenim rečima, jedan odrasli pingvin koji je nedavno primljen težio je samo 1,9 kilograma, što je manje od polovine optimalne težine od oko četiri kilograma.

"Više ne možete pronaći pingvine u divljini koji imaju idealnu telesnu težinu. Roditelji su bili toliko očajni da hrane bebe kamenjem", rekla je Frejzer Nouls.

Prema rečima veterinara SANCCOB-a Dejvida Robertsa, neuhranjenost utiče i na godišnje mitarenje pingvina. 

Afrički pingvini prolaze kroz godišnje mitarenje, tokom kojeg ostaju na kopnu i poste do tri nedelje dok ne odbace istrošeno perje i ne narastu nova kako bi im bilo toplo, da plutaju i da mogu loviti u hladnim okeanskim vodama, ali kada je hrana oskudna, ne mogu da akumuliraju rezerve masti potrebne za preživljavanje tako brzo, pa se mitarenje može odložiti ili potpuno propasti.

"Dolaze (u SANCCOB) sa zaista starim, oštećenim perjem i moramo da ih hranimo i pokrenemo taj ciklus mitarenja jer to jednostavno više ne mogu da rade u divljini", rekao je Roberts za CNN.

Afrički pingvin je 2024. godine naveden kao kritično ugrožena vrsta od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode, a danas se smatra da je u divljini ostalo manje od 10.000 parova koji se razmnožavaju.