Evropska nedelja javnog zdravlja od sutra do 8. maja

Evropska nedelja javnog zdravlja obeležava se od sutra do 8. maja uz globalnu temu koja se odnosi na značaj ulaganja u zdravlje i blagostanje kroz održive pristupe, saopštio je Gradski zavod za javno zdravlje (GZJZ) Beograd.

Inicijator kampanje je, kako se navodi, Evropsko udruženje za javno zdravlje, a učestvuju brojne partnerske institucije i organizacije širom kontinenta kroz akcije u lokalnim zajednicama, ali i kroz međusobno povezivanje i sinergiju sa ciljem promocije ključnih poruka i što većeg učešća građana.

Pored globalne teme, svaki dan u okviru ove nedelje se obeležava pod posebnim sloganom koji je usmeren na prioritetne oblasti, te je tako ove godine prvi dan posvećen politikama koje dorinose zdravlju ukazujući na značaj i posledice odlučivanja na svim nivoima ne samo u zdravstvenom sistemu, već i drugim sektorima.

Cilj prvog dana je da se istakne važna činjenica da ulaganja u zdravlje nisu trošak društva, već investicija u humani kapital i održivu životnu sredinu koja se višestruko vraćaju kroz smanjenje troškova zdravstvene zaštite, bolju produktivnost, inovacije i konkurentnost na tržištu, doprinoseći održivom ekonomskom rastu.

Tema drugog dana, odnosno 5. maja, je blisko povezana sa prethodnom i odnosi se na pristupe usmerene na smanjenje nejednakosti u zdravlju kao imperativ u dosezanju socijalne kohezije, visokog nivoa institucionalnog poverenja i ekonomske stabilnosti.

Poseban dan, 6. maj, je posvećen značaju mentalnog zdravlja kao javno-zdravstvenog prioriteta širom Evrope i to je treći dan ove nedelje.

Tema pretposlednjeg dana, 7. maja, tiče se transparentnog i participativnog odlučivanja i donošenja politika kao važne odrednice zdravlja.

Ovogodišnja Evropska nedelja javnog zdravlja se završava porukom o kadrovskoj situaciji u sistemima zdravstvene zaštite i potrebom za unapređenje.

U ovom trenutku u Evropi, kako se navodi, nedostaje preko milion zdravstvenih radnika.

"Uzroci su brojni, a neki od njih se odnose na nedovoljnost dugoročnog planiranja, nedostatak intersektorske koordinacije, fragmentiranost sistema, strukturne nedostatke, povećane potrebe populacije za zdravstvenim uslugama. Očekuju se značajni reformski procesi praćeni adekvatnim ulaganjima u sistem obrazovanja, zapošljavanje i podršku zaposlenima", navodi se u saopštenju.

Ističu da je neophodno zajedničko strateško kadrovsko planiranje, razvoj kapaciteta kroz dodiplomsko i poslediplomsko obrazovanje, zapošljavanje u skladu sa potrebama, obezbeđenje adekvatnih uslova rada i naknada za rad, izgradnja veština, podrška razvoju stručnih karijera, organizaciono unapređenje, uvođenje inovativnih modela rada i digitalnih alata kao potpore za odlučivanje u kliničkim okruženjima.