Na bolovanju ste duže od 30 dana? Doprinosi se drugačije obračunavaju, evo kako to utiče na buduću penziju

Kod isplate naknade zarade za bolovanje preko 30 dana ne primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa. To znači da poslodavac nema obavezu da do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu, jer se u ovom slučaju ne isplaćuje zarada, već naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovakav stav zauzela je Poreska uprava u jednom od novijih odgovora, objavljenom u Biltenu CVPO, br. 1/2026, razjašnjavajući čestu dilemu u praksi u vezi sa obračunom doprinosa tokom dužih bolovanja, piše Pravni kutak.

Naime, iako član 36. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuje da mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice, isti član u stavu 3 predviđa izuzetke.

Među tim izuzecima nalaze se i slučajevi kada osiguranik ostvaruje naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad koja se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Upravo zbog tog izuzetka, u situaciji bolovanja dužeg od 30 dana, ne postoji obaveza "dopunjavanja“ osnovice do najniže mesečne osnovice doprinosa, što je važno za pravilno i zakonito postupanje poslodavaca u praksi.

Roman Lacheev / Alamy / Profimedia

Šta to znači u praksi?

U normalnim okolnostima, postoji najniža osnovica (minimalni iznos), koja sada iznosi oko 51.297 dinara, na koji moraju da se plate doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, čak i ako je plata manja. Međutim, kada je zaposleni na dužem bolovanju (preko 30 dana), doprinosi se obračunavaju samo na stvarni iznos naknade, čak i ako je ona niža od te minimalne osnovice.

To znači da poslodavac nema dodatni trošak “do minimalca”, a doprinosi se uplaćuju na manji iznos, jer je i naknada manja, što može malo uticati na budući penzioni staž u smislu visine osnovice, ali staž se računa normalno.

Konkretan primer:

Redovna plata: 80.000 din
Najniža osnovica za doprinose (primer): 40.000 din
Na bolovanju dužem od 30 dana prima se 65% plate - 52.000 din

Situacija bez ovog pravila (da postoji obaveza minimalne osnovice), podrazumeva da bi doprinosi morali da se obračunaju najmanje na 40.000 din (čak i da je naknada manja).

Ali pošto važi pravilo da nema obaveze doprinosa na najnižu osnovicu, doprinosi se računaju na stvarnih 52.000 dinara. 

profimedia

Još jedan primer gde se bolje vidi razlika:

Redovna plata: 50.000 din

65% naknade: 32.500 din

Najniža osnovica: 40.000 din

U ovom slučaju, bez pomenutog pravila, doprinosi bi morali da se obračunaju na 40.000, a sa pravilom, doprinosi se plaćaju samo na 32.500 dinara, iz čega se zaključuje da se ne “diže” osnovica do minimuma, nego se obračunava tačno onoliko koliko zaposleni primi.

Iako deluje da pogađa one sa nižim primanjima, to nije slučaj, ali je kod njih efekat najprimetniji.

Svako ko je na bolovanju dužem od 30 dana ima obračun doprinosa na stvarnu naknadu (npr. 65% plate), bez “podizanja” na minimalnu osnovicu.

Razlika je u tome koliko se to "oseti" u novčaniku - Ako neko ima manju platu, pad na 65% može ga spustiti ispod minimalne osnovice, a doprinosi se tada računaju na još niži iznos. Ako neko ima veću platu, i 65% je i dalje solidan iznos, doprinosi jesu manji nego pre, ali i dalje relativno visoki. Iz ovoga se zaključuje da nije problem “minimalna osnovica” sama po sebi, već to što se doprinosi računaju na umanjenu naknadu.

Kako to utiče na penziju?

Kod obračuna penzije ne gleda se samo staž, nego i na koju osnovicu su plaćeni doprinosi. 

Ako su doprinosi uplaćeni na manji iznos, "poeni" za penziju će biti manji, što implicira da ako bolovanje traje mesecima ili duže, može malo smanjiti buduću penziju.