Region se naoružava, savezi se kristališu: Srbija pred strateškom odlukom

Vojni savezi, rast budžeta za odbranu, vraćanje obaveznog vojnog roka i intenzivna nabavka savremenog naoružanja postali su nova realnost regiona. Ulazak u 2026. godinu obeležen je snažnim globalnim potresima – ratom u Ukrajini, krizama na Bliskom istoku, tenzijama u Latinskoj Americi, ali i redefinisanjem odnosa unutar NATO-a i između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. U takvom okruženju, pitanje više nije da li će se bezbednosna arhitektura Evrope menjati, već kako i kojom brzinom – i gde je u svemu tome Srbija.

Nikola Vujinović, istraživač Studija bezbednosti, upozorava da se prostor za politiku vojne neutralnosti, kakvu Srbija vodi godinama, postepeno sužava.

„Taj prostor određenog ‘sedenja na više stolica’ se polako zatvara i naše rukovodstvo bi moralo veoma ozbiljno da razmisli da li će se svrstavati – i gde će se svrstavati“, ocenjuje Vujinović.

Bezbednosna situacija u regionu, kako navodi Vojinović, još nije eskalirala u otvorenu krizu, ali je izuzetno dinamična. Balkanu trenutno ide u prilog to što su pažnja globalnih sila i svetskih medija usmereni na druga krizna žarišta. Ipak, odjeci sukoba u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Venecueli neminovno se reflektuju i na jugoistok Evrope.

„Na Balkanu i dalje postoji mnogo nezavršenih priča i zamrznutih konflikata. To otvara prostor da akteri koji su nezadovoljni ishodima iz devedesetih ili ranih dvehiljaditih pokušaju da, u novim globalnim okolnostima, promene taktiku ili strategiju“, kaže Vujinović.

NATO, Evropa i novo preraspodela moći

Jedan od ključnih faktora aktuelnih promena jeste redefinisanje odnosa unutar NATO-a. Administracija Donalda Trampa, i u prvom i u drugom mandatu, insistira da evropski saveznici preuzmu znatno veći deo bezbednosnog tereta, što se ogleda u zahtevu da se za odbranu izdvaja i do pet odsto BDP-a.

„To povećanje vidimo i u regionu. Hrvatska i Albanija, kao članice NATO-a, nemaju izbora – one moraju da jačaju svoje vojne kapacitete. Evropska unija dodatno podstiče taj proces kroz fondove poput SAFE-a, koji jačaju namensku industriju i vojnu infrastrukturu“, objašnjava Vujinović.

Euronews Srbija

Kriza oko Grenlanda dodatno je otvorila pitanje stabilnosti saveza i odnosa između SAD i Evrope. Iako nije došlo do dramatičnih lomova, jasno je da se bezbednosni okvir u kojem je Evropa decenijama funkcionisala – pod američkim kišobranom – menja.

Evropska vojska i „vojni Šengen“

Paralelno sa tim, u Evropi se ponovo otvaraju rasprave o formiranju evropske vojske i uspostavljanju takozvanog „vojnog Šengena“, koji bi omogućio brzu mobilnost trupa širom kontinenta. Baltičke zemlje već su uspostavile zonu vojne mobilnosti, dok se slični modeli razmatraju i drugde.

„Evropa ima kapacitete, ali su oni decenijama bili uspavani. Sada se namenski kompleks budi – vidimo nova ulaganja, nove inicijative, inovacije. Nažalost, Ukrajina je trenutno poligon na kojem se ti kapaciteti testiraju“, navodi Vujinović.

Posebno mesto u toj novoj bezbednosnoj arhitekturi zauzima Zapadni Balkan. Prema Vojinoviću, to je region u kojem Evropska unija i pojedine evropske sile imaju najveći manevarski prostor da demonstriraju moć i utiču na procese.

„Balkan je prostor gde se Evropa ‘igra’. Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija – to su zemlje koje su ili kandidati za članstvo u EU ili su već duboko u njenoj orbiti“, kaže on.

U tom kontekstu, dodatnu pažnju izazvao je trojni vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova. Iako se na prvi pogled činio simboličnim, Vujinović ukazuje da se sada vide konkretni elementi operacionalizacije – od zajedničkih projekata do prelivanja sredstava iz evropskih fondova.

Srbija između neutralnosti i svrstavanja

Srbija, sa druge strane, nastavlja politiku vojne neutralnosti, sarađujući i sa Istokom i sa Zapadom, kupujući naoružanje od različitih partnera – od Rusije i Kine, do Francuske, Izraela i SAD.

„Cilj je da se pokaže da Srbija nije pretnja nikome. Ali pitanje je koliko dugo takva politika može da se vodi u okruženju gde su se gotovo svi drugi već svrstali“, upozorava Vujinović.

On podseća da je odgovor Srbije na trojni savez Zagreba, Tirane i Prištine bila jača vojna saradnja sa Mađarskom, ali da za sada nema jasne operacionalizacije tog partnerstva.

Prema Vujinoviću, Srbija se nalazi pred strateškom raskrsnicom.

„Podrška NATO-u u Srbiji je jednocifrena, i svako ko to otvoreno zagovara politički je marginalan. Ali istovremeno, dolazi vreme kada ćemo morati jasno da definišemo šta nam je činiti“, kaže on.

Upozorava i na opasnost „samoispunjavajućeg proročanstva“ – spirale naoružavanja u kojoj svaka strana, plašeći se druge, dodatno povećava sopstvene kapacitete.

Kao mogući izlaz, Vujinović vidi jačanje regionalnog dijaloga i inicijativa koje bi smanjile tenzije.

„Možda je inicijativa poput Otvorenog Balkana bila pravi put. U duhu one stare ideje – Balkan balkanskim narodima – Srbija bi mogla da bude akter koji inicira razgovor, dok se svi drugi ubrzano naoružavaju“, zaključuje on.

Kompletno gostovanje Nikole Vujinovića pogledajte u video prilogu.