Zabranjuju javno reklamiranje burgera, benzinskih automobila i avio-kompanija: Zašto se Amsterdam na to odlučio

Amsterdam je postao prvi glavni grad na svetu koji je zabranio javne reklame i za meso i za proizvode od fosilnih goriva. Od 1. maja, reklame za burgere, benzinske automobile i avio-kompanije uklonjene su sa bilborda, tramvajskih stanica i metro stanica.

Na jednoj od najprometnijih tramvajskih stanica u gradu, pored zelenog kružnog toka punog žutih narcisa i narandžastih lala, promenio se i reklamni pejzaž.

Sada se tu promovišu Rijksmuseum i klavirski koncert. Do prošle nedelje, tu su bile reklame za pileće grickalice, SUV vozila i jeftina putovanja.

Političari u gradu kažu da je cilj ove mere da se gradski prostor uskladi sa klimatskim ciljevima lokalne vlasti.

Ti ciljevi podrazumevaju da Amsterdam postane klimatski neutralan do 2050. godine i da stanovnici prepolove potrošnju mesa u istom periodu, piše BBC.

"Klimatska kriza je veoma hitna", kaže Anike Vinhof iz stranke Zelenih. "Ako želite da budete lider u klimatskoj politici, a istovremeno iznajmljujete svoje zidove za suprotne poruke, šta zapravo radite?"

Ovo mišljenje deli i Anke Baker, predstavnica političke stranke fokusirane na prava životinja, koja je pokrenula nova ograničenja.

Ona odbacuje kritike da se radi o "nanny (dadilja) state" pristupu.

"Svako može da donosi sopstvene odluke, ali mi zapravo pokušavamo da sprečimo velike kompanije da nam stalno govore šta treba da jedemo i kupujemo", kaže Baker.

"Na neki način, dajemo ljudima više slobode jer oni sami mogu da biraju, zar ne?"

ROBIN UTRECHT / AFP / Profimedia

Po njenom mišljenju, uklanjanje stalnih vizuelnih podsticaja smanjuje impulsivne kupovine i šalje poruku da jeftino meso i putovanja zasnovana na fosilnim gorivima više nisu poželjan stil života.

Meso je ranije zauzimalo vrlo mali deo tržišta oglašavanja u Amsterdamu — oko 0,1 odsto potrošnje na reklame, naspram oko četiri odsto za proizvode povezane sa fosilnim gorivima.

Najviše su se reklamirali modni brendovi, filmski plakati i mobilni telefoni.

Ipak, politički gledano, zabrana šalje poruku: meso se zajedno sa letovima, krstarenjima i automobilima na benzin i dizel sada posmatra kao klimatsko pitanje, a ne samo lični izbor ishrane.

Pokušaj stvaranja "trenutka duvana"

Dutch Meat Association, koja predstavlja industriju mesa, kritikovala je odluku, nazivajući je "nepoželjnim načinom uticaja na ponašanje potrošača". Oni tvrde da meso obezbeđuje važne hranljive materije i da treba da ostane vidljivo i dostupno.

Slično tome, Dutch Association of Travel Agents and Tour Operators smatra da je zabrana reklama za putovanja avionom preterano ograničenje poslovne slobode.

Aktivisti poput advokatice Hana Prins i organizacije "Advocates for the Future", koja je sarađivala sa grupom Fossil-Free Advertising, vide ovu meru kao pokušaj stvaranja "trenutka duvana" za visokougljeničnu hranu.

Ona poredi današnju situaciju sa vremenom kada je bilo normalno videti reklame za duvan, pa čak i pušenje u javnom prevozu — nešto što se danas smatra nezamislivim.

Po njenom mišljenju, ono što vidimo u javnom prostoru oblikuje ono što smatramo normalnim u društvu, pa zato smatra da je ispravno ukloniti reklame za meso.

Amsterdam nije jedini grad koji uvodi ovakve mere. Harlem je 2022. godine prvi uveo širu zabranu reklama za meso i fosilna goriva, a kasnije su slične mere usvojili i Utreht i Nimegen.

Na globalnom nivou, više gradova — uključujući Edinburg, Šefild, Stokholm i Firencu — uvodi zabrane reklama za fosilna goriva, dok je Francuska čak uvela i nacionalnu zabranu.

Aktivisti se nadaju da će holandski pristup, koji povezuje meso i fosilna goriva, postati model koji drugi mogu da slede.

Ipak, ostaje pitanje koliko ovakve zabrane zaista utiču na ponašanje ljudi, pošto digitalne reklame na društvenim mrežama i dalje ostaju prisutne.

Za sada nema jasnih dokaza da uklanjanje reklama za meso vodi ka prelasku na više biljnu ishranu, ali neki istraživači su oprezno optimistični.

Jorentje Makenbah opisuje ovo kao "fantastičan prirodni eksperiment", jer uklanjanje reklama može promeniti društvene navike i ono što smatramo normalnim.

Ona navodi studiju koja pokazuje da je zabrana reklama za brzu hranu u londonskom metrou 2019. godine dovela do smanjenja kupovine takvih proizvoda.

Na obali jednog amsterdamskog kanala, Hanah Prins ističe da bi male lokalne radnje mogle imati koristi od zabrane.

Po njenom mišljenju, lokalni biznisi ne zavise od masovnog oglašavanja, već od ljudi i zajednice, pa bi mogli da procvetaju.

Ona veruje da će velike zagađujuće kompanije biti pod većim pritiskom i možda preispitati svoje proizvode, te da je promena zapravo moguća.