Godišnjica smrti maršala: Zašto su lik i delo Josipa Broza Tita i danas tema i inspiracija u regionu?

Na današnji dan umro je Josip Broz Tito, neprikosnoveni vođa Jugoslavije, zemlje koja je umrla ubrzo nakon maršala u krvavim ratnim sukobima. Gotovo pola veka od Titove smrti, istorija nije odgovorila na sva pitanja o detaljima iz njegove biografije. Između otvorenih pitanja i istorijskih činjenica staje gotovo pola veka romantizacije doživotnog predsednika Jugoslavije. Zašto je Tito i vreme njegove vladavine i danas inspiracija, to je tema večerašnjeg izdanja Euronews Regiona.

Najpozitivnija inicijativa koju je Josip Broz Tito ostavio u amanet jeste Pokret nesvrstanih, čija je ideja da male zemlje mogu da opstanu samo ujednjene, aktuelna i danas. To je za Euronews izjavio istoričar Bogdan Živković, koji ipak podseća da su se na kraju sve te male države priklonile nekoj većoj sili. Radovan Cukić, načelnik Odeljenja za istraživanje i zaštitu muzejskog fonda Muzeja Jugoslavije ističe da ima dosta stvari koje kod Tita treba kritikovati, ali da to ne sme biti povod da se na njegov život gleda samo kroz jednu prizmu. 

Živković:  Pokret nesvrstanih - najveća i trajna Titova lekcija

Na samom početku razgovora, Živković ističe da percepcija Tita nikada nije potpuno neutralna, već zavisi od društvenog i političkog konteksta u kojem se posmatra.

„Nemamo mi neutralne posmatrače. Način na koji danas gledamo na Tita u velikoj meri zavisi od toga u kakvom društvu živimo i kakve političke stavove imamo. Srbija je danas nezavisna država, van jugoslovenskog projekta i u kapitalističkom sistemu, što prirodno oblikuje i naš odnos prema njemu“, objašnjava Živković.

Ipak, dodaje da je savremeni trenutak doneo određeni odmak od krajnosti koje su obeležile prethodne decenije – od snažnog kulta ličnosti do oštrih negativnih reakcija.

„Mislim da smo danas došli u fazu kada možemo da govorimo o Titu bez ideoloških opterećenja – ni kroz glorifikaciju, ni kroz isključivu kritiku. Sada imamo prostor da racionalno sagledamo šta je predstavljao, šta je doneo, ali i šta je ostavio kao problem“, navodi on.

Između mita i istorijske realnosti

Govoreći o ulozi Tita u istoriji, Živković podseća da je reč o lideru koji je istovremeno predvodio više velikih političkih projekata – Jugoslavija, komunistički sistem i Pokret nesvrstanih – koji su ubrzo nakon njegove smrti doživeli krah.

„Deset godina nakon njegove smrti propali su komunizam, Jugoslavija i pokret nesvrstanosti u obliku u kojem su postojali. To otvara pitanje koliko je njegov politički projekat bio održiv, ali i koliko su istorijske ličnosti same po sebi kompleksne“, kaže Živković.

Euronews Srbija

On naglašava da Tito ne može biti posmatran jednostrano – ni kao isključivo mirotvorac, niti kao isključivo negativna figura.

„Bio je vođa u građanskom ratu, što podrazumeva i odgovornost za zločine. Ali, s druge strane, ideja nesvrstanosti – da male i srednje države mogu očuvati suverenitet kroz saradnju – ostaje važna lekcija i danas“, ističe on.

Prema njegovim rečima, upravo ta dimenzija predstavlja jednu od trajnih vrednosti Titove politike.

„To nije mit. To je iskustvo koje je opstalo. Ideja da male države kroz udruživanje mogu da balansiraju uticaj velikih sila i dalje je aktuelna i predstavlja civilizacijsko pitanje odnosa moći u svetu“, objašnjava Živković.

Na pitanje da li su narodi bivše Jugoslavije ikada živeli u uticajnijoj državi, Živković daje nedvosmislen odgovor.

„Mislim da je to apsolutno tačno. Kada pogledate bilo koju ozbiljnu istorijsku literaturu u svetu, ime Josipa Broza Tita je nezaobilazno. Njegova spoljna politika, posebno nakon pedesetih godina, imala je globalni značaj“, naglašava on.

Ipak, dodaje da to ne znači da je projekat bio dugoročno uspešan.

„Možemo reći da je na kraju bio neuspešan, jer se većina nesvrstanih zemalja ipak svrstala uz velike sile. Ali to ne umanjuje činjenicu da je u jednom istorijskom trenutku Jugoslavija imala izuzetno snažan međunarodni položaj“, kaže Živković.

Modernizacija i njena cena

Pored spoljne politike, Živković ukazuje i na duboke društvene promene koje su obeležile Titovu Jugoslaviju.

„To je bio veliki modernizacijski projekat. Ogroman broj ljudi prešao je iz ruralnog u urbani način života, uključio se u industriju i privredu. Produktivnost je značajno rasla, a transformacija društva bila je brža i u određenim aspektima manje traumatična nego u zapadnim kapitalističkim zemljama“, navodi on.

AP/AP Photo

Međutim, ta transformacija imala je i svoju cenu, o kojoj se danas otvoreno govori.

„Ne možemo zanemariti represiju, političke progone, Goli otok, kao ni nasleđe unutrašnjih konflikata iz Drugog svetskog rata i posleratnog perioda“, podseća Živković.

Nasleđe koje i dalje oblikuje Srbiju

Posebno mesto u njegovoj analizi zauzima pitanje Kosovo i Metohija, koje vidi kao jedno od ključnih nasleđa Titove politike.

„Način na koji je to pitanje rešavano u vreme Tita u velikoj meri je oblikovao probleme sa kojima se danas suočavamo. To je možda i najveća politička tema savremene Srbije“, ocenjuje on.

Iako odbacuje pojednostavljene teze o antisrpskoj politici, Živković priznaje da je postojao specifičan odnos prema nacionalnim pitanjima.

„Postojao je kritičniji odnos prema srpskom nacionalizmu nego prema nekim drugim, što je takođe deo nasleđa o kojem treba razgovarati bez predrasuda“, kaže on.

Euronews Srbija

Živković upozorava na čestu sklonost ka „navijačkom“ pristupu u javnosti kada je reč o Titu i Jugoslaviji.

„Moramo izaći iz krajnosti – i nekritičkog veličanja i potpunog osporavanja. Tito je bio istorijska ličnost ogromnog značaja, sa velikim uspesima, ali i ozbiljnim greškama. Samo takvim uravnoteženim pristupom možemo zaista razumeti njegovu ulogu i posledice njegove politike“, ističe Živković.

Kako mladi danas vide Tita i Jugoslaviju kroz savremeni kontekst

Polazeći od česte teze da se Tito danas posmatra kroz nostalgiju i lična sećanja, Cukić ističe da takav pristup postoji, ali da nije jedini.

„Složio bih se samo donekle sa tim stavom. Tačno je da deo percepcije dolazi iz ličnih iskustava – iz sećanja na mladost i kvalitet života. Međutim, čini mi se da smo danas ipak ušli u fazu objektivnijeg sagledavanja Tita. Periodi izrazitog slavljenja i potpunog nipodaštavanja su iza nas“, ocenjuje Cukić.

Prema njegovim rečima, većina savremenih istoričara danas zauzima uravnoteženiji pristup.

„Većina istoričara ima izbalansiran stav o njegovom značaju za Srbiju i Jugoslaviju. To vidimo i kroz publiku koja dolazi u Muzej Jugoslavije – od onih koji neguju sećanje na Tita iz ideoloških razloga, do onih koji dolaze bez takvog opredeljenja, iz čitavog regiona“, navodi on.

Kada je reč o mlađim generacijama, koje nisu živele u vreme socijalističke Jugoslavije, Cukić ukazuje na kombinaciju uticaja porodičnih narativa i savremenih okolnosti.

„Mlade generacije svakako delom formiraju stavove kroz priče starijih, ali sve više i kroz prizmu današnjih dešavanja. Upravo u tom kontekstu, epoha socijalističke Jugoslavije dobija na značaju, naročito kada se posmatra u svetlu savremene globalne nestabilnosti“, objašnjava on.

Euronews Srbija

Kako dodaje, promenjeni međunarodni odnosi i osećaj nesigurnosti u svetu utiču na novo vrednovanje politike koju je Tito vodio.

„Danas vidimo koliko je svet nestabilan, koliko su poremećeni odnosi među velikim silama. U tom kontekstu, politika mirotvorstva koju je Jugoslavija propagirala u jednom periodu njegove vladavine dobija dodatnu potvrdu i na značaju“, smatra Cukić.

Mit ili realnost?

Na pitanje da li je takva percepcija delom mit, imajući u vidu da ni vreme Hladnog rata nije bilo stabilno, Cukić odgovara da je potrebno praviti jasnu razliku između globalnog konteksta i uloge Jugoslavije u njemu.

„Naravno da to nije bio period mira i stabilnosti na globalnom nivou. Međutim, Jugoslavija predvođena Titom u jednom značajnom vremenskom periodu jeste bila redak glas razuma i predvodnik progresivnih inicijativa“, ističe on.

Posebno naglašava disproporciju između realne snage države i njenog međunarodnog uticaja.

„Iako je bila mala zemlja – po broju stanovnika, ekonomskoj i vojnoj snazi – Jugoslavija je u globalnim okvirima igrala značajnu ulogu. Veliki broj inicijativa dolazio je upravo iz nje, a energija koja je ulagana u međunarodnu politiku bila je nesrazmerna njenoj veličini“, kaže Cukić.

AP/AP Photo

Sagovornik ukazuje da je upravo institucionalni pristup istoriji važan za razumevanje ove teme.

„Naš zadatak nije da negujemo mitove, već da pružimo prostor za različita tumačenja zasnovana na činjenicama. I publika to prepoznaje – dolaze i oni koji Tita vide pozitivno i oni koji imaju kritički stav, ali sve češće sa željom da razumeju, a ne samo da potvrde unapred formirano mišljenje“, objašnjava Cukić.

U tom smislu, savremeni trenutak može se posmatrati kao prilika za zrelije suočavanje sa prošlošću.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.