U Jerevanu na 8. samitu EPZ-a okupilo se 48 lidera: Ovo su dosadašnje glavne poruke

Glavni grad Jermenije, Jerevan, danas je postao epicentar evropske politike, ugostivši lidere 48 zemalja na Osmom samitu Evropske političke zajednice (EPZ). Pod sloganom "Izgradnja budućnosti: Jedinstvo i stabilnost u Evropi", skup je organizovan u trenutku nezapamćenih geopolitičkih previranja, od energetske krize do direktnih ratnih sukoba na rubovima kontinenta. Samit, kojim predsedavaju predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i jermenski premijer Nikol Pašinjan, specifičan je i po tome što je po prvi put ugostio neevropskog lidera, kanadskog premijera Marka Karnija.

Srbiju na ovom važnom skupu predstavlja predsednik Vlade prof. dr Đuro Macut, koji je već uoči samog otvaranja postavio jasne okvire srpske spoljne i energetske politike. Macut je, obraćajući se medijima i kolegama, istakao da Srbija u Jerevan dolazi kao vojno neutralna država koja gradi bilateralne odnose na svim stranama sveta, ali sa jasnim fokusom na evropsku stabilnost i energetsku nezavisnost.

Energetska arhitektura: Vertikalni gasni koridor kao stub stabilnosti

Jedna od centralnih tema kojom se srpski premijer bavio jeste uticaj Vertikalnog gasnog koridora na regionalnu bezbednost. Macut je ovaj projekat okarakterisao kao ključni instrument za stabilizaciju tržišta u jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Reč je o strateškoj ruti koja omogućava transport gasa sa juga ka severu, povezujući Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, a preko njih i Srbiju, sa globalnim izvorima snabdevanja.

Tanjug/Ostoja Jurić

“Za Srbiju, kao zemlju koja je u velikoj meri zavisna od uvoza prirodnog gasa, ključni izazovi su diverzifikacija izvora snabdevanja, povećanje interkonekcija i smanjenje rizika od geopolitičkih poremećaja”, poručio je premijer Macut.

On je naglasio da zvanični Beograd energetsku bezbednost više ne posmatra samo kroz ekonomsku prizmu, već kao neodvojivi deo nacionalne bezbednosti.

Premijer je ukazao na to da inicijativa REPower EU predstavlja važan motor ove transformacije, te da Vertikalni koridor omogućava dotok gasa iz kaspijskog regiona, ali i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država. Time se, prema njegovim rečima, direktno smanjuje zavisnost od tradicionalnih dobavljača i jača transatlantska saradnja. Srbija je već napravila značajne korake u tom pravcu izgradnjom gasnog interkonektora sa Bugarskom kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara, uz mogućnost proširenja na 3,2 milijarde, što otvara vrata ka azerbejdžanskim izvorima gasa.

Zelena tranzicija i investicije: Ciljevi do 2050. godine

Govoreći o budućnosti, Macut je izneo ambiciozne planove Srbije u oblasti ekologije i održivog razvoja. On je podsetio da Srbiju očekuju ogromni investicioni projekti u energetici, sa ciljem da do 2030. godine čak 45 odsto energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.

"Imajući u vidu da će do 2050. godine potrošnja električne energije biti četiri puta veća u odnosu na današnji nivo, nameće se potreba za hitnim pronalaženjem novih izvora snabdevanja", naveo je premijer, dodajući da se intenzivno radi na hidro, solarnim i vetro potencijalima. Krajnji cilj države je jasan - dostizanje potpune klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Diplomatska ofanziva: Bilateralni susreti i regionalna saradnja

Samit u Jerevanu iskorišćen je i za intenzivne diplomatske kontakte. Premijer Macut se uoči početka plenarnih sednica sastao sa predsednikom Vlade Češke, Andrejem Babišem. Dvojica premijera su potvrdila veliko prijateljstvo dveju zemalja i opredeljenost za produbljivanje saradnje, naročito u oblasti ekonomije, uz ocenu da su jedinstvo i stabilnost jedini put ka zdravoj budućnosti Evrope.

Macut je istakao i da Srbija ostaje čvrsto posvećena jačanju međunarodne saradnje u borbi protiv zloupotrebe droga i organizovanog kriminala.

“Čast mi je da učestvujem na ovom važnom događaju u okviru Evropske koalicije protiv droga. Želim da zahvalim našim domaćinima, Francuskoj i Italiji, na pokretanju i vođenju ovog skupa. Srbija ostaje čvrsto posvećena jačanju međunarodne saradnje u borbi protiv zloupotrebe droga i organizovanog kriminala. Ovi izazovi ne poznaju granice, pa ih ne sme poznavati ni naš odgovor”, rekao je Macut. Prema njegovim rečima, u samom središtu napora mora biti prevencija. “Ulaganje u obrazovanje, podizanje svesti i zaštita mladih od izlaganja opasnostima narkotika predstavljaju našu prvu i najvažniju odgovornost. Ako uspemo u prevenciji, štitimo i pojedince i same temelje naših društava”, ukazao je on.

Sa druge strane, hrvatski premijer Andrej Plenković je u Jerevanu istakao politiku "modernog suvereniteta", naglašavajući da snažan nacionalni identitet i međunarodna saradnja idu ruku pod ruku. Plenković se sastao sa jermenskim premijerom Pašinjanom, sa kojim je potpisao deklaraciju o strateškom dijalogu, a najavio je i pomoć hrvatske firme "Dok-ing" u razminiranju ruralnih delova Jermenije koji su decenijama pod minama zbog sukoba sa Azerbejdžanom.

Tanjug/Anthony Pizzoferrato

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović takođe je uzeo aktivno učešće, kopredsedavajući okruglim stolom o jačanju demokratske otpornosti zajedno sa predsednikom Rumunije Nikušorom Danom. Milatović je poručio da nijedna država ne može sama da odgovori na savremene bezbednosne pretnje, te da je Crna Gora nepokolebljiva na svom evropskom putu.

Makronovo "ne" Trampovom planu i kriza u NATO-u

Dok su se balkanski lideri fokusirali na energetiku i integracije, predsednik Francuske Emanuel Makron izazvao je pažnju svojom izjavom o situaciji u Ormuskom moreuzu. Makron je isključio bilo kakvo učešće Francuske u "Projektu Sloboda", koji je najavio američki predsednik Donald Tramp.

"Nećemo učestvovati u nečemu što nije jasno", odsečno je poručio Makron, pozivajući na dogovor između SAD i Irana umesto na jednostrane vojne inicijative. Pored toga, Makron je insistirao na poštovanju primirja između Izraela i Libana, nazivajući to obavezom zaštite suvereniteta i civilnog stanovništva.

Tanjug/Anthony Pizzoferrato

Atmosferu na samitu dodatno je usijala vest o povlačenju 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, što je Tramp najavio nakon sukoba sa kancelarom Fridrihom Mercom. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da je ovaj potez iznenađenje i da jasno ukazuje na potrebu za jačanjem "evropskog stuba" unutar NATO-a. Kalas je podsetila da američke trupe u Evropi ne čuvaju samo interese saveznika, već i strateške interese samih Sjedinjenih Država.

Ukrajina u fokusu: Dronovi, vazdušni štit i 90 milijardi dolara pomoći

Kao i na svakom međunarodnom skupu u poslednje dve godine, situacija u Ukrajini zauzela je značajan prostor. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je da EU i Ukrajina intenzivno integrišu svoje odbrambene industrije. Ona je istakla važnost paketa pomoći od 90 milijardi dolara koji treba da osigura vitalnu odbranu zemlje, dok se Ukrajina sve više približava projektima evropskog Vazdušnog štita.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji boravi u Jerevanu sa jasna tri cilj, okončanje rata pod dostojanstvenim uslovima, ubrzanje finansijske pomoći i jačanje PVO sistema, saopštio je da je postigao dogovor sa Fon der Lajenovom o unapređenju Sporazuma o dronovima.

Tanjug/AP/Anthony Pizzoferrato

Zelenski je uputio i važnu poruku o formatu mirovnih pregovora.

"Bilo bi dobro da Evropa ima svoj glas na mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine. U kontaktu smo sa SAD, ali nam je potreban jedan zajednički evropski glas za stolom", naveo je Zelenski.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha, u razgovoru sa Kajom Kalas, preneo je informacije sa fronta, navodeći da Ukrajina "sve više vraća rat na teritoriju Ruske Federacije", ali je istovremeno izrazio veliku zabrinutost zbog stalnih napada ruskih dronova na civilnu infrastrukturu.

Samit u Jerevanu se nastavlja nizom okruglih stolova. Premijer Srbije Đuro Macut učestvovaće u radu panela "Evropska koalicija protiv droge", u organizaciji Italije i Francuske, kao i na sesiji posvećenoj borbi protiv hibridnih pretnji, čime Srbija potvrđuje svoju ulogu aktivnog aktera u rešavanju najsloženijih izazova koji danas opterećuju evropski kontinent. Posle Jerevana, evropski lideri se ponovo okupljaju u novembru, kada će domaćin biti Irska.