Pričali ste o novom frižideru, a onda vam je iskočila reklama: Zbog čega imate osećaj da vam telefon "čita misli"?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Da li ste se ikada zapitali da li vas telefon, računar ili pametni zvučnik prisluškuju više nego što njihovi proizvođači priznaju?
Na društvenim mrežama često se pojavljuju tvrdnje da pametni uređaji mogu da slušaju naše razgovore, pa čak i da nam čitaju misli. Možda vam se dogodilo da sa nekim razgovarate, na primer, o odmoru u Vrnjačkoj Banji, pa da zatim počnete da viđate oglase apartmane svuda na internetu.
Takva iskustva mnoge navode na zaključak da nas uređaji, bez kojih se ne može zamisliti savremeni život, neprestano prisluškuju.
Stotine hiljada video-snimaka na internetu nude navodne dokaze za ove teorije. Ipak, istraživanja ukazuju na drugačiju sliku: iako nema dovoljno dokaza da aplikacije rutinski tajno snimaju naše razgovore radi oglašavanja, kompanije imaju brojne druge načine da prikupljaju podatke o nama.
Štaviše, ispostavlja se da su mikrofoni možda jedini način prikupljanja podataka zbog kojeg trenutno ne morate previše da brinete.
Kako oglasi znaju šta nas zanima?
Dejvid Čofnes, profesor na Koledžu računarskih nauka Nortistern univerziteta, aktivno istražuje pitanje privatnosti na internetu i mogućnost da nas uređaji prisluškuju.
Ipak, on kaže da njegove dosadašnje studije nisu pronašle dokaze za to.
"To je česta urbana legenda o kojoj slušamo. Istraživali smo aplikacije koje mogu da snimaju zvuk i otkrili da one, izgleda, ne snimaju vaše razgovore kada ne bi trebalo", kaže Čofnes.
Prema njegovim rečima, ono što radimo na internetu ostavlja dovoljno tragova da oglašivači mogu veoma precizno da odrede kome će prikazati određenu reklamu. Ipak, korisnici ne mogu uvek da znaju zašto im se pojavljuje baš neki oglas. Ponekad je reč o slučajnosti, a ponekad o sveprisutnom praćenju koje omogućava izuzetno precizno targetirano oglašavanje.
Unsplash/ Rob Hampson
Oglašivači, na primer, mogu da procene gde živimo, koliko imamo godina i šta nas zanima na osnovu sajtova koje posećujemo i aplikacija koje koristimo. Kada se svi ti podaci ukrste, moguće je stvoriti prilično preciznu sliku o našim navikama i interesovanjima, bez potrebe da iko sluša naše razgovore.
Postoji i drugo objašnjenje za oglase koji deluju kao da su nastali na osnovu privatnog razgovora - podaci drugih članova domaćinstva.
Ako vam se na Facebook-u pojavi reklama za određeni lepak nakon što vam je supruga rekla da nešto treba da zalepite, moguće je da je ona prethodno na internetu pretraživala preporuke za takav proizvod. Pošto članovi domaćinstva često koriste istu internet vezu, oglašivačima nije uvek lako da utvrde ko je tačno pokazao interesovanje za određenu stvar.
Šta su otkrili istraživači koji su pratili aplikacije?
U prilog tvrdnji da tajno snimanje razgovora nije uobičajeni način prikupljanja podataka za oglašavanje govore i rezultati istraživanja koje je predvodio Čofnes.
Njegov tim ispitao je hiljade aplikacija za Android uređaje kako bi utvrdio da li tokom korišćenja snimaju zvuk i prosleđuju ga drugim stranama.
"Nismo uočili nikakvo tajno snimanje informacija, ali te kompanije su veoma vešte u praćenju svega što radite na internetu", upozorio je Čofnes.
To, međutim, ne znači da su naši podaci bezbedni niti da pametni uređaji ne predstavljaju rizik za privatnost. Naprotiv, istraživači upozoravaju da uređaji povezani na internet mogu da prikupljaju i dele mnogo više informacija nego što korisnici očekuju.
Pametni uređaji prikupljaju podatke i u našem domu
Koliko daleko takvo prikupljanje podataka može da ide istražuje se u laboratoriji Mon(IoT)r Lab, koja se nalazi u okviru Nortisternovog Interdisciplinarnog naučno-inženjerskog kompleksa. Naziv laboratorije, koji se izgovara "Monitor lab", predstavlja igru reči povezanu sa uređajima interneta stvari (IoT) koje istraživači nadgledaju zbog mogućih problema sa privatnošću.
Prostor je uređen kao mali apartman, sa uređajima povezanim na ruter koji beleži mrežni saobraćaj. Zaposleni u Institutu za sajber bezbednost i privatnost tako mogu da prate koje podatke uređaji razmenjuju i da utvrde da li postoje potencijalni bezbednosni rizici.
"Pratimo sav mrežni saobraćaj i posmatramo potencijalne probleme u vezi sa privatnošću i bezbednošću koji nastaju kada ste potpuno okruženi uređajima koji dele podatke sa trećim stranama", objašnjava Čofnes.
On dodaje da je za razumevanje rizika često neophodno koristiti uređaje u stvarnim uslovima, zbog čega je ovakav laboratorijski ambijent od posebnog značaja.
Jedan od primera koji su istraživači pratili jeste pametni frižider sa unutrašnjim kamerama, ekranom osetljivim na dodir i Android aplikacijama. Tokom četiri godine korišćenja, frižider je počeo sve više da koristi kamere za skeniranje namirnica i davanje preporuka. Tako je postojeća funkcija dobila novu namenu, koja podrazumeva dodatno prikupljanje i deljenje podataka.
Drugi primer je Amazonovo pametno zvono Ring. Kada mu se pristupa putem mobilne aplikacije, uređaj prikazuje zeleno svetlo koje označava snimanje. Međutim, Čofnesov tim otkrio je da zvono snima i kada detektuje pokret, čak i kada zeleno svetlo nije uključeno. Istraživači su naveli i da takvo snimanje nije bilo moguće zaustaviti, dok je pristup nastalim snimcima zahtevao skuplju pretplatu.
Ovi primeri pokazuju da problem ne mora da bude u tome što nas uređaji neprekidno prisluškuju, već u tome što se njihove funkcije i načini prikupljanja podataka mogu menjati, a da korisnici toga nisu u potpunosti svesni.
"Na kraju se ispostavi da vi ne kupujete proizvod. U ovom slučaju proizvod ste vi, a kompanije ugrađuju pametne funkcije kako bi pratile šta radite i monetizovale te podatke", zaključuje Čofnes.
Kako možemo da zaštitimo svoju privatnost?
Prema Čofnesovim rečima, korisnici su u velikoj meri prepušteni kompanijama koje podatke prikupljaju u skladu sa pravilima navedenim u uslovima korišćenja, koje većina ljudi prihvata bez detaljnog čitanja.
"S obzirom na nedostatak snažnih propisa o privatnosti koji bi štitili potrošače u SAD, veliki deo odgovornosti pada na nas same", kaže on, uz napomenu da je to često prevelik teret za pojedinca. Većina korisnika, kako dodaje, jednostavno klikne na "U redu" i prihvati ponuđene uslove.
Unsplash/ Dan Nelson
Ipak, postoje koraci koji mogu da smanje količinu podataka koju delimo sa kompanijama. Čofnes savetuje da pre instaliranja aplikacije razmislimo da li nam je ona zaista potrebna i da li želimo da još jednoj kompaniji omogućimo pristup svojim podacima.
Važno je obratiti pažnju i na dozvole koje aplikacije traže. Treba proveriti da li je određeni pristup zaista neophodan za njihovo funkcionisanje i da li se aplikacija može koristiti bez prihvatanja svih zahteva.
"Teško je koristiti usluge koje poznajemo i volimo, a da pritom ne ustupimo veliki deo svojih podataka, jer su te usluge upravo tako osmišljene", priznaje Čofnes.
Menadžeri lozinki i višefaktorska autentifikacija
Pored opreza prilikom instaliranja aplikacija, stručnjaci preporučuju korišćenje menadžera lozinki. Ovi alati mogu da generišu snažne, nasumične lozinke, bezbedno ih čuvaju i automatski unose prilikom prijavljivanja na naloge.
Dodatni nivo zaštite pruža višefaktorska autentifikacija, koja prilikom prijavljivanja zahteva još jednu potvrdu identiteta, poput koda iz aplikacije ili potvrde na drugom uređaju.
Stručnjaci upozoravaju da je sajber napad pre ili kasnije moguć za svakoga, ali da ove mere mogu značajno da ograniče štetu koju napadači nanesu kada dođu do pristupnih podataka.
Takođe je preporuka da deca od najranijeg uzrasta treba da uče osnove računarske bezbednosti i zaštite podataka, baš kao što uče druge oblike bezbednog ponašanja.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)