Kako je pregrađen moćni Dunav: Hidroelektrane u Đerdapskoj klisuri koje su promenile tok istorije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dve elektrane na drugoj najvećoj evropskoj reci svojim postojanjem obezbeđuju struju na ekološki prihvatljiv način, a ujedno omogućuju nesmetanu i sigurnu plovidbu Dunavom. Hidroelektrana Đerdap 1 ne samo što je ukrotila divlji tok reke kroz Đerdapsku klisuru, nego štiti Beograd i druge podunavske gradove od poplava. Kada zapreti opasnost, iz jezera se ispušta potrebna količina vode tako da gradska jezgra ostanu netaknuta.
Obe elektrane građene su kao zajednički projekat tadašnje SFRJ i Rumunije. Svaka država dobila je po jednu i po jednu brodsku prevodnicu i polovinu prelivne brane.
Stvaranjem akumulacionog jezera potopljena su naselja poput Donjeg Milanovca i Tekije pa su nova istoimena izgrađena na višoj koti. I arheolozi su krenuli u spasilačku misiju.
Euronews Srbija
Pre punjenja akumulacije istraženo je više od 100 istorijskih lokaliteta, a neki su, poput Lepenskog vira i Trajanove table svoje utočište našli na drugim lokacijama.
Ali kako je na kraju izgrađen tako masivan projekat u kom trenutno radi 606 zaposlenih?
Pregrađivanje Dunava bio je pravi spektakl
Bio je to jedan od najimpozantnijih hidrotehničkih projekata u to vreme", kaže za Euronews Srbija Davor Maljoković, direktor za proizvodnju Đerdap 1.
"Konačan položaj izabran je tako da se iskoristi maksimalan hidroenergetski potencijal Dunava. Postojao je tu i jedan uslov - da se uz samu izgradnju obezbedi kontinuirana plovidba, jer je ovo međunarodna reka i da broj prekida plovdibe bude što minimalniji. Kako su uspeli, meni ni danas nije jasno", kaže Maljoković.
Da bi se zatvorio tok jedne od najvećih evropskih reka, sa obe obale ubacivane su betonske kocke teške do 15 tona, betonski ježevi od 25 tona, ogromni kameni blokovi. Dunav je konačno pregrađen 13. avgusta 1969. godine.
Iako su prvi agregati počeli da proizvode struju 1970. godine, svečano otvaranje usledilo je dve godine kasnije i to u prisustvu lidera dve zemlje: Josipa Broza Tita i Nikolaja Čaušeskua.
Oni su se sreli tačno na sredini brane, na mestu gde prolazi državna granica. Time je naglašeno da nijedna država nije "domaćin" drugoj - objekat je bio zajednički poduhvat.
Otvaranje nije bilo samo politički događaj, već i veliki spektakl na vodi: stotine zvanica prisustvovale su ceremoniji, Dunavom su plovile brojne jedrilice i brodovi, a organizovan je i svečani defile plovila ispred brane. Prema zapisima učesnika i kasnijim svedočenjima, prizor je bio jedinstven jer je ogromna brana predstavljena kao simbol povezivanja dve obale Dunava.
Euronews Srbija
"Tada u to vreme to je bila najveća elektrana u Evropi izuzev Sovjetskog Saveza. Što se tiče svetskih standarda, ona je bila jedna od većih elektrana. Predstavljala je najveći hidrotehnički zahvat na Dunavu i najveću hidrotehničku građevinu na Dunavu", kaže Maljoković.
Saradnja Srbije i Rumunije se nastavlja
Tu se saradnja dve države nije završila. 1977. godine počela je izgradnja i druge hidroelektrane na Dunavu. Međutim, poslednji agregat pušten je u rad tek septembra 2000. godine. Razlog tako dugoj izgradnji bile su ekonomske krize, raspad Jugoslavije i sankcije devedesetih.
Srbija i Rumunija sada su na korak od izgradnje i treće hidroelektrane, ovog puta reverzibilne. Izgradnjom Đerdapa 3 neće se pregrađivati reka, a mašinska zgrada biće najverovatnije na obali.
Euronews Srbija
Voda će se preko cevovoda crpiti iz reke sve do akumulacionog jezera koje bi trebalo da se nalazi u oblasti planinskog masiva Severni Kučaj.
"Odličan je izbor mesta za akumulaciju jer rastojanje između mašinske zgrade i akumulacije treba da bude što kraće zbog tih građevinskih radova. Nema dodira sa Dunavom, nema betonskih kocki, osim crpljenja vode iz Dunava i prebacivanje u akumulacju onda kada imamo nisku potrošnju, a iskorišćenje kada to bude potrebno i kada cena same električne energije bude mnogo skuplja nego kada smo prebacivali vodu u gornje jezero", kaže Maljoković.
Ovo nije prvi projekat ovakve vrste. Srbija već planira izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica na Limu.
Hidroelektrane u našoj zemlji obezbeđuju oko jedne trećine domaće proizvodnje struje, a samo proizvodnja Đerdapa 1 i 2 dovoljna je za oko dva miliona stanovnika, što odgovara približno potrebama četiri najveća grada u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
Više o hidroelektranama na Đerdapu pogledajte u novoj epizodi emisije Nepoznata Evropa u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)