Nisu venecijanske gondole, već ponos Banjaluke: Dajak čamci kriju tradiciju dugu više od jednog veka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na reci Vrbas, Danilo Jeličić pažljivo priprema svoj dajak čamac. Iako oblikom podsećaju na gondole iz Venecije, dajak čamci su autentičan simbol Banjaluke i deo njene istorije duže od jednog veka.
Nekada su bili neophodni za život uz brzu i nemirnu reku, a danas predstavljaju deo kulturne tradicije grada i pričaju njihovu priču. Nekoliko porodica sačuvalo je veštinu njihove izrade i upravljanja, prenoseći je sa generacije na generaciju.
Danilo Jeličić jedan je od malobrojnih lokalnih muškaraca koji upravljaju dajak čamcima. U njih se zaljubio još kao dečak.
"Brat i ja smo se slučajno zadesili. Otac nas je odveo da se provozamo čamcima i tu smo se ja i brat zaljubili u čamac i u otok. I eto, od tad, ima već nekih desetak godina, vozimo čamac i ja i moj stariji brat, i naučili smo i našeg mlađeg brata da vozi“, kaže Jeličić.
Euronews
U Banjaluci postoji i dajak klub koji organizuje tradicionalnu godišnju trku na Vrbasu, ali i školu za sve koji žele da nauče da upravljaju ovim plovilima. Klub je osnovao Andrej Zamalo, jedan od retkih lokalnih graditelja dajak čamaca.
Porodični posao
Zamalo je sa bratom zanat naučio od oca, a čamce izrađuju već 20 godina. Godišnje naprave između pet i šest plovila. Za njihovu izradu koriste jelovinu, dok su vrh i zadnji deo čamca napravljeni od hrasta.
"To su delovi koji su najizloženiji uticaju, odnosno kad vozač vozi, to je, kao što bi rekli, branik na autu, u suštini špic, služi tako i krma čamca, on štiti od tih nekih udara neželjenih čamac“, objašnjava Zamalo. Dodaje da je i sam vrh čamca poseban.
"A inače, špic čamca je poprilično unikatan, svaki se izrađuje ručno, i oni jesu slični na neki način, ali je svaki, opet, na svoj način poseban i daje ukras ovom dajak čamcu“, kaže on.
Tradicionalna godišnja trka dajak čamaca okuplja brojne učesnike i gledaoce. Upravljanje ovim plovilima nije jednostavno, posebno zbog brzine i karaktera Vrbasa.
"Dajak čamac je specifičan, i način vožnje specifičan, jer se inače ovaj oblik vožnje koristi isključivo na mirnim rekama, jezerima, močvarama. Niko u svetu ne vozi kao mi po brzoj planinskoj reci kakav je Vrbas“, ističe Zamalo.
"Znači, mi rekaši vozimo ovaj čamac uzvodno, savladavajući jake struje, brzake kakve Vrbas kao planinska reka ima“, dodaje on.
Inače, dajak čamci dugi su do 7,5 metara, široki oko 80 centimetara i duboki 30 centimetara. Mogu da ponesu do 500 kilograma tereta, odnosno do šest odraslih osoba. U prošlosti su bili znatno veći, jer su se koristili i za prevoz robe.
Detaljnjie o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi unutar teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)