"Najveća kazna je bilo ovo javno žigosanje": Šta je pokazao primer nasrtljive poslovne prakse jedne banke

Narodna banka Srbije je u postupku kontrole zakonitosti poslovanja izrekla opomenu i novčanu kaznu Prokredit banci zbog oglasne kampanje koja po svojim karakteristikama odgovara nepoštenoj poslovnoj praksi. Ta banka je, kako navodi NBS, preko aplikacije Viber slala poruke - link "Uzmi kredit" i to svaki put kada korisnici u privatnoj komunikaciji preko te aplikacije napišu reči poput - kredit, rata, plata ili troškovi. Da je takvih slučajeva bilo i ranije kaže za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" i naglašava da je ovo prvi put da je NBS izašla u javnost u vezi sa takvim slučajevima obmanjujućeg oglašavanja banke. 

On je rekao da svaki takav slučaj treba prijaviti NBS. 

"Postoje propisi koji moraju da se poštuju, ali, očigledno, banke možda nađu način ili pogrešno shvate, tumače i naprave prekršaj koji mora da se prijavi NBS kako bi NBS reagovala", navodi Gavrilović. 

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić rekao je za RTS da svi moramo da trpimo određeni nivo reklamnog uznemiravanja i da smo tome svi izloženi, ali da ovaj slučaj, po oceni NBS, prelazi neke granice uobičajenog reklamnog uznemiravanja. 

On je naveo da je i sama banka na neki način priznala da je došlo do nekog oblika uznemiravanja javnosti. 

Šta je nepoštena poslovna praksa

Takvi slučajevi nepoštene poslovne prakse mogu da se spreče strožom zakonskom regulativom i kažnjavanjem, kaže Gavrilović. 

"Prilično je stroga ova regulativa sada, pa evo to ovu banku nije sprečilo da proba sa tim gafom", rekao je on. 

On naglašava da svaki put kada se prepozna takav slučaj obmanjujućeg oglašavanja, to se mora prijaviti NBS.

"Ovo je prvi slučaj za koji znamo, ali pročitao sam da to nije put za obmanjujuće oglašavanje, nego kao prvi put izlaze u javnost, a da je bilo toga i ranije", dodaje sagovornik Euronews Srbija. 

On objašnjava da je nepoštena poslovna praksa kada trgovac, odnosno u ovom slučaju banka, radi određene stvari ili upućuje oglasnu poruku kojom navodi potrošača, odnosno klijenta banke da donese pogrešnu ekonomsku odluku, odnosno da prihvati ponudu banke. 

profimedia

"A da je znao prave informacije vezano za tu uslugu ili proizvod, on takvu odluku ne bi doneo. Dakle, to je to nepošteno postupanje, kada se daju pogrešne informacije, kada se prikrivaju prave informacije, kada se klijent navodi na donošenje pogrešne ekonomske odluke", kaže Gavrilović. 

Kolika može da bude novčana kazna?

Na sajtu NBS nedavno je objavljeno da je Prokredit banci, s obzirom na to da je nekoliko dana nakon pokretanja sporne oglasne kampanje tu kampanju prekinula, opomenom zabranjeno da i ubuduće kreira i plasira oglasne poruke koje po svojim karakteristikama odgovaraju nepoštenoj poslovnoj praksi.

Banci su takođe naložene aktivnosti koje treba da unaprede obučenost zaposlenih koji kreiraju oglase i odlučuju o oglašavanju.

Utvrđeno je, dodaje NBS, da upozorenje: "Pažnja! Pozajmljivanje novca košta" nije bilo adekvatno istaknuto u skladu sa članom Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pa je i u vezi sa ovom nepravilnošću banci naloženo preduzimanje odgovarajućih aktivnosti.

Uz pismenu opomenu, banci je izrečena i novčana kazna u skladu sa članom 117. Zakona o bankama. 

NBS, međutim, nije saopštila kolika je izrečena novčana kazna. 

Gavrilović kaže da ta novčana kazna, prema Zakonu o bankama, može da bude do 10 odsto godišnjih prihoda i to od prošle godine. 

"Ali, kaže, do 10 odsto. Znači, verovatno će biti 0,0001 odsto, nešto minimalno", rekao je on. 

Gavrilović navodi da će izrečena opomena kao i novčana kazna sigurno biti primer za druge banke da toj praksi ne pribegavaju. 

"Najveća kazna u ovom slučaju za banku je bilo ovo javno žigosanje", rekao je Gavrilović. 

On kaže da taj slučaj u vezi sa obmanjujućim oglašavanjem 18. decembra 2025. godine prijavio NBS , da su od tada prošla tri meseca do izricanja opomene i novčane kazne, kao i da je taj slučaj privukao veliku pažnju javnosti. 

"Na kraju smo dobili potvrdu od NBS da to banka nije smela da radi. To je možda i najveća kazna za banku i naravno da je NBS odredila 10 odsto od prihoda, to bi im isto bila velika kazna, ali siguran sam da nije", rekao je Gavrilović. 

On je ispričao da je sutradan od prijave koju je podneo NBS dobio odgovor da je ona prihvaćena i da su i u NBS primetili da to banka radi, da će taj slučaj ispitati i da će onda javiti. 

"Evo, prošla su tri meseca i nisu javili, ali su objavili", rekao je Gavrilović.