Energetska šahovska partija: Srbija postavlja "crvene linije", OFAC kao glavni katalizator u sagi o NIS-u

Pitanje budućeg vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije (NIS) u centru je pažnje javnosti i energetske politike zemlje. S obzirom na to da mađarski MOL ima rok do ponedeljka da se izjasni o ponudi Srbije, a krajnji dogovor očekuje se do 22. maja, tenzije rastu. Resorna ministarka Dubravka Đedović-Handanović potvrdila je da su pregovori kompleksni, a ključno pitanje je ko će preuzeti NIS od ruskog Gazprom Nefta. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, za Euronwes Srbija analizirao je dubinu problema i potencijalne ishode.

Profesor Đuričin ističe da dugotrajnost pregovora jasno ukazuje na njihovu složenost.

"Ovo dugo traje, a to znači da je problem veoma složen", objašnjava Đuričin, naglašavajući da se pregovori odvijaju na više nivoa i između različitih aktera.

Upleteni su interesi sadašnjeg većinskog vlasnika Gazprom Nefta, koji je pod pritiskom ekonomskih sankcija prinuđen da proda svoj udeo. Tu su pregovori između Gazprom Nefta i potencijalnog kupca, mađarskog MOL-a, kao i bilateralni pregovori između Srbije i ruskog partnera, te Srbije i MOL-a. Ova isprepletenost interesa stvara, kako Đuričin opisuje, "seizmičke talase" međusobnih uticaja.

Uloga OFAC-a i geopolitički pritisci

Ključni katalizator celog procesa je američko Ministarstvo finansija, odnosno njegovo Odeljenje za kontrolu strane imovine (OFAC). Njihova saglasnost je presudna kako bi se osiguralo da transakcija nije samo simulirana, već legitimna, s ciljem smanjenja prihoda ruske države od energetskih biznisa usled rata u Ukrajini. Ipak, Đuričin napominje da prihod Gazprom Nefta u Srbiji ima simboličan značaj u poređenju sa drugim aktivnostima, te da razlozi nisu striktno funkcionalni.

Podseća da su u Nemačkoj i Italiji slične rafinerije ruskog vlasništva preuzete od strane lokalnih kompanija ili su stavljene pod administraciju, ali da Srbiji takva prilika nije ponuđena.

Ruski partner je, prema Đuričinu, dugo bio inertan, očekujući rešavanje situacije između supersila, ali je pritisak sankcija naterao na pregovore. Sada postoje različiti pregovarački prostori između ruske strane i MOL-a, kao i između Srbije i MOL-a.

Rafinerija Pančevo: Srpska "crvena linija"

Centralno pitanje sporenja, o kojem je govorila i ministarka Đedović-Handanović, jeste sudbina Rafinerije Pančevo. MOL, kao ekspanzivna kompanija sa dve velike rafinerije koje opslužuju i regionalna tržišta, teži da kroz ekonomiju obima postigne još veću profitabilnost. MOL se oslanja na rusku naftu koja dolazi naftovodom "Družba" kroz Ukrajinu, što je, kako navodi profesor, i geopolitički orkestrirana stvar.

S druge strane, i Srbija ima adut u rukavu, s obzirom na to da gas za Mađarsku prolazi kroz Turski tok preko srpske teritorije.

MOL-ov interes je od početka bio da izbegne kupovinu pančevačke rafinerije, koja je, iako moderna, mala u svetskim razmerama.

"Naš pregovarački tim se držao veoma logičnih pretpostavki, a to je da ako je predmet prodaje NIS, onda ceo NIS je predmet prodaje. Ne može neko da dođe u butik i da kaže: 'Ja ću ovo', a hoće da bude većinski vlasnik", ističe Đuričin.

Spasa Dakic / Sipa Press, Adam Radosavljevic / Alamy / Profimedia

Dodaje da je Srbija, kao značajan vlasnik sa 30 odsto udela, nastojala da poveća svoj udeo na 35 odsto kako bi imala pravo veta na strateške odluke.

Rafinerija je za Srbiju više od ekonomskog subjekta; ona je osnova reindustrijalizacije i energizovanja infrastrukture, ključna za razvojne planove zemlje. "Dobro je što je Srbija preuzela agilnost u smislu da je rekla: 'Molim vas, naši uslovi su to, to su naše crvene linije, iza toga nećemo ići'", kaže Đuričin, prepoznajući da je to rizičan potez, ali u skladu sa strategijom prodaje od prvog dana.

Mađarski uticaj i lekcije iz Hrvatske

Iako je MOL privatna kompanija, mađarska država ima "zlatnu polugu" uticaja. Mađarska vlada ima četiri ministra sa pravom veta na strateške odluke, uključujući energetiku, što služi kao model koji Srbija želi da primeni u NIS-u.

Na pitanje da li je ovo "tačka bez povratka" i da li dogovor može da propadne, Đuričin odgovara da je "katalizator OFAC". Dobra volja OFAC-a, kao posledica solidnih političkih odnosa Srbije sa Vašingtonom, omogućava produžavanje licence ako se pregovori nastave.

"Mi zapravo ne želimo ništa da dobijemo, samo ne smemo da izgubimo ovom transakcijom, jer smo već dosta izgubili time što smo napravili onakvu transakciju 2012. godine", podvlači Đuričin.

Euronews Srbija

Profesor se osvrnuo i na iskustvo Hrvatske sa prodajom INE MOL-u. Davor Štern, bivši čelnik INE, navodno je izjavio da bi Srbija mogla dobiti "dobar dil" i bolje mesto na energetskoj mapi regiona, za razliku od Hrvatske čije su rafinerije (poput one u Sisku) prestale da funkcionišu.

Đuričin podseća da je epizoda sa kupovinom INE bila praćena korupcijom, što je dovelo do zatvaranja premijera i ozbiljnih problema banke Hipo Alpe Adria.

Širi energetski kontekst

Osim JANAFA, koji ima ograničen interes za Hrvatsku, drugi igrači uključuju i širu mađarsku energetsku strategiju. Mađarska navodi da protok sirove nafte preko JANAFA prema njihovim rafinerijama nije u skladu sa tehnološkim karakteristikama cevovoda i ekonomskim interesima. Oni su orijentisani na rusku naftu, gas preko Turskog toka, pa čak i rusku atomsku energiju, s obzirom na to da Rosatom gradi dve nuklearne elektrane u Mađarskoj. Ova kompleksna energetska saradnja sa Ruskom Federacijom dodatno utiče na MOL-ovu strategiju.

Iako je situacija oko NIS-a i dalje neizvesna, Srbija ostaje pri svojim "crvenim linijama", pokušavajući da zaštiti svoje strateške energetske interese, u komplikovanom geopolitičkom i ekonomskom lavirintu.