Rat s Iranom podigao cene energije u Evropi: Koja prestonica je najviše poskupela, Beograd među jeftinijima

Cene goriva su naglo porasle nakon nedavne krize na Bliskom istoku. Potrošačke cene benzina i dizela značajno su porasle u nekoliko evropskih zemalja u proseku. Međutim, to nije slučaj sa cenama električne energije za domaćinstva, dok su cene prirodnog gasa zabeležile umereniji rast u poređenju sa gorivom.

"Aktuelne geopolitičke tenzije na Bliskom istoku u osnovi predstavljaju šok u snabdevanju gorivom. Kao rezultat toga, direktan uticaj na evropsko snabdevanje gasom, a samim tim i na maloprodajne cene gasa, izraženiji je u poređenju sa tržištima električne energije", rekao je Joanis Koras, viši analitičar tržišta energije u kompaniji VaasaETT, za Euronews Business.

Dakle, kako su se promenile cene energije za domaćinstva nakon zajedničkog američko-izraelskog napada na Iran krajem februara i odgovora Teherana? U kojim zemljama su zabeležena najveća poskupljenja električne energije i gasa za domaćinstva među evropskim prestonicama?

Prema Indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI), koji sastavljaju Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, krajnje cene električne energije za domaćinstva pale su u proseku za 3,1 odsto u prestonicama Evropske unije između 2. februara 2026. i 1. aprila 2026.

Cena je u tom periodu pala sa 26,13 evrocenti po kWh na 25,31 c€/kWh.

Glavni grad Estonije Talin zabeležio je najveći pad od 19 odsto, a zatim slede Kopenhagen (15,9 odsto), Stokholm (15,2 odsto) i Ljubljana (15 odsto). Helsinki (11,9 odsto), Riga (11,6 odsto) i Madrid (10,9 odsto) takođe su zabeležili pad veći od 10 odsto.

Koras je naveo da proleće obično predstavlja prelazni period koji karakterišu povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora energije i relativno umerena potražnja, nakon zimske grejne sezone i pre letnjih vrhunaca potražnje za hlađenjem.

"Ova sezonska dinamika omogućava tržištima poput nordijskih zemalja i Iberijskog poluostrva da imaju koristi od nižih cena, što praktično pokazuje određeni stepen odvajanja od pritisaka na cene izazvanih rastom cena goriva", rekao je on.

Postoje slučajevi poput Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i Kipra, gde su vladine intervencije ublažile uticaj na domaćinstva kroz fiskalne mere, uključujući smanjenje poreza na energiju ili PDV-a.

Rim je zabeležio najveći rast od 7,9 odsto. Rast je takođe bio veći od 3 odsto u Dablinu (5,7 odsto), Lisabonu (5,4 odsto) i Atinu (3,3 odsto).

Cene električne energije za domaćinstva ostale su nepromenjene ili su zabeležile veoma male promene u nekoliko evropskih prestonica. Među njima je i Beograd.

Euronews

Koras je naglasio da tržišta sa većim udelom proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana, posebno ona gde gas često određuje graničnu cenu električne energije (na primer Italija, Irska i Grčka), imaju tendenciju da beleže snažniji rast veleprodajnih cena električne energije, a samim tim i veće račune za krajnje korisnike.

Promene cena gasa

Krajnje cene gasa za domaćinstva porasle su za 6,8 odsto u prestonicama Evropske unije tokom ovog perioda, sa 10,67 c€/kWh na 11,40 c€/kWh.

Osim u nekoliko gradova, cene gasa za domaćinstva zabeležile su značajan rast. Brisel (28,8 odsto), Berlin (28,6 odsto) i Atina (21,3 odsto) zabeležili su skokove veće od 20 odsto.

Rast je takođe premašio 10 odsto u Beču (16,9 odsto), Amsterdamu (14,8 odsto) i Rimu (10,9 odsto).

Povećanja cena gasa bila su primetna i u Bukureštu (8,9 odsto), Rigi (8,7 odsto), Londonu (8,6 odsto), Parizu (7,9 odsto) i Talinu (7,2 odsto), što je sve iznad proseka EU.

Nasuprot tome, Madrid je zabeležio najveći pad od 7,9 odsto, a slede Ljubljana (4 odsto) i Varšava (3,5 odsto).

"Razlika između kretanja cena električne energije i gasa u aprilu ukazuje na značajno ‘strukturno razdvajanje’ među evropskim tržištima, koje je posledica razlika u energetskom miksu i državnim intervencijama. Dok su cene gasa uglavnom bile pod uticajem globalnih ograničenja u snabdevanju i geopolitičkog rizika, tržišta električne energije bila su pod uticajem i lokalnih trendova proizvodnje i politika", rekao je Koras.

Ko plaća najviše za energiju nakon iranske krize?

Početkom aprila, cene električne energije za domaćinstva značajno su se razlikovale među evropskim prestonicama. Domaćinstva u Bernu (39,1 c€), Briselu (39 c€), Dablinu (38,5 c€), Berlinu (38,4 c€), Pragu (36,3 c€) i Londonu (35,8 c€) plaćaju najviše po kWh u nominalnim iznosima.

Prosek među prestonicama Evropske unije iznosi 25,3 c€ po kWh. Kijev (8,5 c€), Budimpešta (9,6 c€), Podgorica (11,3 c€) i Beograd (11,6 c€) nude najjeftiniju električnu energiju za domaćinstva.

Euronews

U Parizu cena iznosi 27,2 c€, dok je u Madridu 21,9 c€. Razlika u cenama gasa među evropskim prestonicama takođe je veoma izražena u nominalnim iznosima. Kreće se od 1,6 c€ u Kijevu do 35,8 c€ u Stokholmu, dok prosek EU iznosi 11,4 c€.

Amsterdam (20,3 c€), Bern (15,7 c€), Beč (15,1 c€), Rim (14,9 c€) i Lisabon (14,1 c€) nalaze se odmah iza švedske prestonice na vrhu liste.

Posle Kijeva, Budimpešta (2,7 c€), Beograd (4,6 c€) i Zagreb (4,6 c€) nude najjeftiniji gas za stanovnike.

Euronews

Pored Rima, Pariz (13,8 c€) i Berlin (13,2 c€) nalaze se iznad proseka EU, dok su London (8,7 c€) i Madrid (8,6 c€) ispod proseka.

Udeo poreza i troškova distribucije značajno se razlikuje od zemlje do zemlje, a vlade ih mogu menjati u zavisnosti od okolnosti.