Katastrofa Nedelin: Kako je otkrivena strogo čuvana tajna o krvavom debaklu sovjetskog svemirskog programa
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok je sovjetska javnost obaveštena da je maršal Mitrofan Nedelin poginuo u avionskoj nesreći, na Bajkonuru se dogodila jedna od najtežih katastrofa u istoriji raketne nauke. Eksplozija rakete R-16 24. oktobra 1960. odnela je desetine života, a istina je decenijama bila skrivana. Tragedija, poznata kao "katastrofa Nedelin", pokazala je smrtonosne posledice političkog pritiska i zanemarivanja bezbednosnih procedura.
"Avionska nesreća" kao paravan za stravičnu istinu
"Maršal je poginuo u avionskoj nesreći" - ovo je bila zvanična verzija koju je sovjetska agencija TASS objavila 25. oktobra 1960. godine povodom smrti Mitrofana Nedelina, komandanta Strateških raketnih snaga SSSR-a. Pet godina kasnije, tajni izveštaj američke CIA-e zabeležio je da nema apsolutno nikakvih dokaza o avionskoj nesreći u Sovjetskom Savezu na dan kada se ona navodno dogodila.
Nedelin je, zapravo, poginuo dan ranije na poligonu za testiranje Tjura-Tam, danas poznatom kao Bajkonur, u tadašnjem sovjetskom Kazahstanu. Interkontinentalna balistička raketa R-16 progutana je u plamenu pre nego što je uopšte uspela da poleti. Katastrofa je kasnije dobila ime po njemu, ali među poginulima su se našli i brojni vojnici, inženjeri i tehničari.
Dana 24. oktobra 2026. godine navršava se tačno 66 godina od tog tragičnog događaja. Priča o njemu sačuvana je zahvaljujući memoarima, svedočanstvima i dokumentima koji su tek decenijama kasnije postali dostupni javnosti. Iako se istorijski izvori ne slažu oko konačnog broja žrtava, u jednoj ključnoj tački se podudaraju: radovi su se odvijali neposredno pored rakete napunjene gorivom, dok je ogroman politički pritisak da se lansiranje izvede što pre drastično ignorisao bezbednosne standarde.
Uspeh po svaku cenu pre važne godišnjice
U jesen 1960. godine, R-16 je bio ambiciozan vojni projekat iz konstruktorskog biroa Mihaila Jangela. Njegov uspeh bi značajno ojačao raketni arsenal SSSR-a i demonstrirao moć pred Sjedinjenim Američkim Državama. Jangel je bio vodeći sovjetski dizajner raketa i svemirskih sistema, čovek koji je odigrao ključnu ulogu u stvaranju nuklearnog i raketnog "štita" SSSR-a tokom Hladnog rata.
Kako navodi časopis Air & Space instituta Smitsonijan, pozivajući se na sovjetskog inženjera Borisa Čertoka, maršal Nedelin je insistirao da se prvo lansiranje obavi pre 7. novembra, na godišnjicu Oktobarske revolucije. Ovaj zacrtani rok postao je fatalan faktor rizika, jer su potpuno iscrpljene ekipe nastavljale da rade na raketi koja je već bila napunjena visokozapaljivim gorivom.
U isto vreme, tokom priprema su se ređali problemi poput curenja goriva i kvarova na električnim sistemima. Prisustvo samog Nedelina na lansirnoj rampi 24. oktobra privuklo je i druge visoke zvaničnike neposredno uz raketu. Prema svedočanstvima istoričara, maršal je sedeo na svega 15 do 20 metara udaljenosti. Stručnjaci koji su bili zaduženi za bezbednost i obaveznu evakuaciju našli su se u nezavidnoj poziciji - morali su da se suprotstave samom vrhu komande. U tom trenutku, kruta vojna hijerarhija postala je direktan uzrok tragedije.
Motor se aktivirao dok je raketa još bila na zemlji
Kobni trenutak dogodio se tokom poslednjih provera. Niz električnih komandi prerano je aktivirao motor drugog stepena rakete, dok je on još uvek bio spojen sa prvim. Plamen je direktno udario u rezervoare ispod, izazvavši momentalnu i razornu eksploziju rakete.
Analiza dostupna u tehničkoj arhivi NASA-e ukazuje na smrtonosnu kombinaciju vremenskog pritiska, rada na napunjenoj raketi i pogrešne konfiguracije ključnog bezbednosnog mehanizma. Svi zaštitni protokoli bili su svesno prekršeni i pre nego što je požar izbio.
Vatra se u deliću sekunde proširila među ljudima koji su okruživali konstrukciju. Maršal Nedelin je ugljenisan na mestu, ali je glavni konstruktor Jangel preživeo - zahvaljujući pauzi za cigaretu!
Nekoliko minuta pre eksplozije, prihvatio je poziv kolege Andronika Josifijana da odu do prostora za pušenje, udaljenog oko 150 metara od rampe. Prema svedočanstvima, kada je požar izbio, Jangel je u prvi mah pomislio da zaslepljujući bljesak potiče od upaljača. Čim je shvatio šta se dešava, potrčao je prema plamenu pokušavajući da spase ljude, zadobivši pritom teške opekotine po rukama.
Tačan broj poginulih ostao je predmet rasprave decenijama. U drugom tomu izdanja Rockets and People koje je objavila NASA, pominje se 126 žrtava, dok drugi izveštaji navode 74 osobe stradale na samoj rampi: 57 vojnika i 17 predstavnika industrije.
Rušenje mita i obelodanjivanje tajni
Zvanična sovjetska verzija o padu aviona nije sprečila da prave informacije procure na Zapad. Već u decembru 1960. godine, italijanska novinska agencija Continentale prenela je vest o smrtonosnoj eksploziji rakete u SSSR-u. Do 1965. godine, američka obaveštajna služba CIA je uveliko prikupljala izveštaje o incidentu, procenjujući njegove posledice po sovjetski raketni program, a ti poverljivi izveštaji su vremenom postali deo javne arhive.
Tako ova katastrofa nije ostala potpuna nepoznanica u svetu tokom te tri decenije, ali se na otvoreno priznanje u sovjetskoj štampi čekalo predugo. Tek 1989. godine, u vreme Perestrojke, časopis Ogonjok objavio je šta se zaista dogodilo, nakon čega je usledilo obelodanjivanje brojnih svedočanstava i dokumenata.
Naučna studija posvećena ovom događaju ističe presudan uticaj politike na upravljanje bezbednošću. Kako se navodi, tehnički sistem može imati savršene zaštitne procedure, ali njihova vrednost zavisi isključivo od toga da li tehničari smeju da ih primene u praksi. Na Bajkonuru te jeseni, naredba da se testiranje po svaku cenu završi bila je daleko jača od svih bezbednosnih upozorenja.
"Katastrofa Nedelin“ do danas ostaje najsmrtonosnija nesreća u istoriji raketne i svemirske nauke. Zbog ove tragedije, 24. oktobar se na kosmodromu Bajkonur obeležava kao "crni dan“ i na taj datum se nikada, ni pod kojim uslovima, ne sprovode lansiranja.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)