Dan kada je svet bio na ivici ambisa: Herojski čin sovjetskog oficira koji je odbio da pritisne crveno dugme

Na dan 27. oktobra 1962. godine, usred Kubanske raketne krize, sovjetski oficir Vasilij Arhipov sa podmornice B-59 odbio je da odobri lansiranje nuklearnog torpeda, sprečivši moguću eskalaciju u trenutku kada je napetost između SAD i Sovjetskog Saveza dostigla tačku ključanja.

Tog 27. oktobra, koji je u istoriji ostao upamćen kao "Crna subota", sovjetska podmornica B-59 plovila je vodama Kariba, potpuno opkoljena američkim ratnim brodovima. Posada je već danima bila odsečena od komunikacije sa Moskvom. Uslovi unutar plovila bili su nesnošljivi, a neprekidne eksplozije koje su odjekivale oko njih uverile su posadu da je Treći svetski rat verovatno već počeo. U takvoj atmosferi straha i neizvesnosti, oficir sovjetske mornarice Vasilij Arhipov suočio se sa odlukom koja će odrediti sudbinu planete.

Tenzije na vrhuncu i izolacija u dubinama Kariba

Kubanska raketna kriza počela je dve nedelje ranije, kada su SAD otkrile da Sovjetski Savez postavlja nuklearne rakete na Kubi. Predsednik Džon F. Kenedi naredio je pomorsku blokadu, a svet je sa zebnjom pratio podizanje borbene gotovosti dveju supersila.

Tog 27. oktobra tenzije su kulminirale. Oboren je američki špijunski avion iznad Kube, dok se jedan drugi greškom našao u sovjetskom vazdušnom prostoru. U isto vreme, duboko pod morem, četiri sovjetske podmornice klase Foxtrot bile su na misiji na Karibima. Svaka je nosila konvencionalna torpeda, ali i jedno nuklearno. Amerikanci nisu znali za prisustvo nuklearnog naoružanja i pokušavali su da ih nateraju da izrone bacajući vežbovne dubinske bombe.

Među njima je bila podmornica B-59, kojom je komandovao Valentin Savicki. Smeštena u tople karipske vode za koje nije bila dizajnirana, podmornica se pretvorila u pakao. Baterije su bile na izmaku, ventilacija loša, temperature previsoke, a nivo ugljen-dioksida je rastao zbog čega su mornari padali u nesvest.

Jedini koji je rekao "Ne"

Credit: ARCHIVIO GBB / Alamy / Profimedia

Odsečen od sveta, komandant Savicki je verovao da je podmornica pod pravim napadom i da je rat započeo. Prema kasnijim svedočanstvima, naredio je da se pripremi nuklearno torpedo za napad na američke brodove, sa ciljem da uništi nosač aviona USS Randolph.

Međutim, pravila su nalagala da za lansiranje ovog razornog oružja moraju da se slože tri najviša oficira na brodu: komandant, politički komesar Ivan Maslenikov i načelnik štaba brigade, Vasilij Arhipov.

Arhipov je to odbio. On je procenio da Amerikanci samo pokušavaju da ih nateraju na površinu, a ne da ih unište. Zadržao je hladnu glavu i insistirao da podmornica izroni i pokuša da uspostavi komunikaciju sa Moskvom. Njegovo čvrsto odbijanje bilo je presudno.

Spas planete i decenijama čuvana tajna

Podmornica B-59 je iste večeri izronila bez upotrebe nuklearnog oružja i bezbedno napustila to područje. Amerikanci tada nisu ni slutili koliko su bili blizu katastrofe. Da je torpedo lansiran, neizbežan bi bio razorni američki odgovor koji bi pokrenuo globalni nuklearni rat.

Već sutradan, Nikita Hruščov najavio je povlačenje raketa sa Kube, čime je kriza okončana. Ipak, drama podmornice B-59 ostala je decenijama nepoznata svetskoj javnosti.

Zanimljivo je da se Arhipov već jednom susreo sa katastrofom - 1961. godine bio je zamenik komandanta na podmornici K-19, gde je rizikovao život kako bi sprečio topljenje nuklearnog reaktora.

Puna istina o događajima iz 1962. godine obelodanjena je tek 2002. na konferenciji u Havani. Vasilij Arhipov preminuo je 1998. godine, ne dočekavši javno priznanje za svoj čin. Danas, njegovo ime stoji kao simbol zdravog razuma, hrabrosti i ljudske procene koja je spasila svet u najopasnijem trenutku istorije.

Bonus video: