Laserski tretmani mogu da izazovu opekotine i promene na koži: Plastični hirurg upozorava na rizike

Laserski tretmani sve su zastupljeniji u estetskoj medicini, od uklanjanja ožiljaka i pigmentacija do podmlađivanja kože, ali stručnjaci upozoravaju da neadekvatna primena može da dovede do opekotina i drugih neželjenih posledica. Specijalista plastične hirurgije Tamara Ilić ističe za Euronews Srbija da je za bezbednost i uspeh tretmana presudno da se izabere odgovarajući uređaj i da proceduru sprovodi adekvatno obučena osoba.

Govoreći o razlikama između medicinskih lasera i aparata koji se koriste u kozmetičkim salonima, Ilić je objasnila da se pod nazivom laser često podrazumevaju i uređaji koji ne pripadaju istoj kategoriji.

„Laser je uvek laser. To je jedan uređaj koji je konstruisan tako da, u zavisnosti od toga koji medijum u sebi sadrži, pravi laserski snop svetlosti koji se vezuje za određene ciljne ćelije. U trenutku vezivanja, svetlosna energija se konvertuje u toplotnu i proizvodi određeni efekat“, navela je ona.

Prema njenim rečima, medicinski laser je medicinsko sredstvo čija primena zahteva odgovarajuće znanje, procenu i precizno podešavanje.

„Kada ga pravilno koristimo, on će da pomogne, a ukoliko ga koristimo kako ne treba, odnosno ukoliko to koristi neko ko nije dovoljno obučen da to radi, on može i da nam odmogne“, upozorila je Ilić.

Razlika između medicinskih lasera i aparata u kozmetičkim salonima

Ilić je navela da se u kozmetičkim salonima koriste uređaji za određene kozmetičke tretmane, uključujući uklanjanje neželjenih dlačica, ali da oni nisu isto što i medicinski laseri koji se koriste u zdravstvenim ustanovama.

Kako je objasnila, pojedini aparati koji se koriste u salonima rade po principu intenzivne pulsne svetlosti (IPL), a njihova podešavanja i mogućnosti razlikuju se od onih kod medicinskih lasera.

„Oni su obično programirani tako da imaju unapred definisana podešavanja i ne dozvoljavaju korišćenje nekih većih energija. Sa jedne strane, time se smanjuje mogućnost nastanka komplikacija, ali sa druge, oni ne mogu da budu jednako efikasni kao laseri koje koristimo u medicinskim ustanovama“, rekla je Ilić.

Euronews Serbia

Poseban problem, prema njenim rečima, predstavlja uverenje da je za bezbedno rukovanje ovim uređajima dovoljan kratak kurs.

„Jednodnevni kurs u kome saznajete kako se uređaj pali i koja podešavanja biste eventualno koristili za neku osobu nije isto što i ono što mi kao lekari prolazimo tokom specijalizacije, odnosno akreditovanih edukacija“, naglasila je ona.

Za pravilnu primenu, kako je objasnila, potrebno je poznavati anatomiju i histologiju kože, različite tipove kože, njihove reakcije na svetlosnu energiju, kao i kontraindikacije.

Ko ne bi trebalo da ide na laserske tretmane?

Ilić je upozorila da postoje promene na koži koje ne bi trebalo tretirati laserom bez prethodne stručne procene.

Među njima su mladeži, prekancerozne lezije i aktivna mesta zapaljenja. Osim toga, određene bolesti i lekovi mogu da povećaju osetljivost kože na svetlost.

Kako je navela, pojedini antibiotici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu da izazovu fotosenzitivnost, odnosno pojačanu reakciju kože na svetlosne impulse.

Zbog toga je važno da osoba pre tretmana obavesti stručnjaka o svim lekovima koje koristi, postojećim zdravstvenim problemima i promenama na koži.

„Volela bih da svi gledaoci iz ovog razgovora pokupe taj momenat da uvek pitaju o kom se uređaju radi i da znaju da li je taj uređaj dozvoljen na mestu gde obavljaju tretman“, poručila je Ilić.

Ona je dodala da komplikacije mogu da se dogode čak i kada je osoba adekvatno obučena, ali da je u tom slučaju važno da postoji znanje za njihovo prepoznavanje i lečenje.

Opekotine su jedna od mogućih komplikacija

Medicinski laseri mogu da ciljaju različite strukture u koži, u zavisnosti od svoje namene. Neki deluju na molekule vode i koriste se za poboljšanje teksture kože i tretiranje ožiljaka, dok drugi ciljaju melanin, pigment odgovoran za boju kože, ili hemoglobin u crvenim krvnim ćelijama.

Laseri koji ciljaju melanin koriste se za određene oblike hiperpigmentacije, dok oni koji deluju na hemoglobin mogu da pomognu kod crvenila, kapilara i pojedinih vaskularnih promena.

Ipak, kako je naglasila Ilić, svaki uređaj mora da se prilagodi konkretnom problemu i karakteristikama kože.

„Ako ne prilagodimo energiju baš onome što želimo da postignemo, moguće je da nastanu opekotine. Opekotina je možda najčešća komplikacija upotrebe bilo kog aparata koji koristi energiju, bilo da je svetlosna, radiofrekventna ili mikrotalasna“, navela je ona.

Euronews Serbia

Nakon opekotina mogu da se pojave hiperpigmentacije, odnosno tamnije promene na koži.

Ilić je istakla i da je zaštita očiju tokom laserskih tretmana obavezna, kako za osobu koja sprovodi proceduru tako i za pacijenta.

Laseri za ožiljke i podmlađivanje kože

Među najčešćim estetskim procedurama za koje se koriste laseri su epilacija, tretiranje ožiljaka, naročito onih nastalih nakon akni ili operacija, kao i uklanjanje pigmentacija i crvenila.

Ilić je navela da se tehnologija brzo razvija, a da su jedan od novijih pravaca hibridni laseri, koji kombinuju različite talasne dužine i omogućavaju tretiranje više nivoa kože tokom jedne procedure.

Prema njenim rečima, savremeni uređaji imaju i unapređene sisteme hlađenja, što tretmane može da učini prijatnijim za pacijente.

Ipak, uspešnost i bolnost procedure razlikuju se od osobe do osobe, u zavisnosti od vrste tretmana, karakteristika kože i individualnog praga bola. Za ublažavanje neprijatnosti mogu da se koriste lokalni anestetici i hlađenje tretirane regije.

Kada je reč o podmlađivanju, Ilić je objasnila da se veliki deo savremenih estetskih procedura zasniva na stimulaciji stvaranja kolagena i elastina, proteina koji doprinose čvrstini i elastičnosti kože.

Tanjug/Foto HINA/Jure Divić

Sa godinama se smanjuje prirodna proizvodnja kolagena, a na izgled lica utiču i promene koštanog i masnog tkiva, kao i gravitacija. Određeni laserski tretmani mogu da podstaknu stvaranje kolagena, ali efekti zavise od vrste uređaja i individualnih karakteristika pacijenta.

Govoreći o estetskim trendovima, Ilić je navela da se u praksi sve više pažnje posvećuje prirodnijem izgledu, dok je, prema njenom iskustvu, botoks jedna od najčešćih procedura.

Ona je ukazala na to da se prenaglašen izgled često povezuje sa prekomernom upotrebom hijaluronskih filera, posebno u predelu jagodica i usana, i savetovala da se estetske procedure biraju u skladu sa individualnim karakteristikama, a ne prema prolaznim trendovima.

Kao jednu od najjednostavnijih mera za očuvanje zdravlja i izgleda kože izdvojila je svakodnevnu upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom.

„Najjednostavnija stvar koju mogu da ubace u svoju svakodnevnu negu i koja je možda i najjeftinija u svemu tome jeste krema sa zaštitnim faktorom od sunca“, rekla je Ilić.

Prema njenim rečima, UV zračenje doprinosi nastanku hiperpigmentacija i fotostarenju, zbog čega koža može da postane suvlja, sa izraženijim borama.

Uz zaštitnu kremu, tokom perioda intenzivnog sunčevog zračenja preporučuje se i fizička zaštita, poput šešira ili kačketa.

Ilić je savetovala i da se nove ili promenjene izrasline na koži, naročito one koje menjaju boju ili veličinu, kao i one koje krvare, ne zanemaruju, već da se zbog njih potraži mišljenje dermatologa.

Prema njenoj preporuci, redovni dermatološki pregledi i praćenje promena na koži važan su deo prevencije, dok izbor laserskog tretmana treba da usledi tek nakon odgovarajuće procene i konsultacije sa stručnjakom.

Bonus video: