Stručnjaci pozivaju UN da klimatske promene proglase globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Klimatske promene trebalo bi proglasiti globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom, jer se njihove posledice intenziviraju brže nego što se preduzimaju mere za njihovo suzbijanje, upozoravaju autori novog velikog izveštaja.
Prema najnovijem izveštaju "Lancet Countdown", klimatske promene su postale sve ozbiljnija hronična globalna zdravstvena vanredna situacija, pri čemu se zdravstveni rizici i posledice ubrzano povećavaju od stupanja na snagu Pariskog sporazuma 2016. godine.
Formalna oznaka vanredne situacije preusmerila bi globalno delovanje u oblasti klime sa sporih, dobrovoljnih obaveza na obavezno i koordinisano upravljanje krizom, smatraju stručnjaci.
To bi dovelo do jačanja sistema zdravstvenog nadzora i ranog upozoravanja, brže mobilizacije resursa, uspostavljanja pravno obavezujućih mehanizama odgovornosti i uvođenja preventivnih mera javnog zdravlja.
Autori ocenjuju da bi takva mera odražavala stvarne razmere pretnje, piše Euronews.
"Kako populacija raste i stari, danas je više ljudi izloženo riziku nego pre jedne decenije, što dodatno povećava obim i hitnost zadatka prilagođavanja", naveli su autori.
Pokazatelji iz izveštaja ukazuju da se, od stupanja na snagu Pariskog sporazuma, zdravstveni rizici i posledice povezani sa klimatskim promenama ne samo povećavaju, već se njihovo pogoršanje ubrzava u više oblasti u odnosu na prethodnu deceniju.
To uključuje pojedine zdravstvene rizike povezane sa visokim temperaturama, učestalost suša, ekstremne padavine i klimatske uslove pogodne za prenos denga groznice. Ubrzani tempo ovih promena ukazuje da postojeće mere nisu dovoljne za zaštitu javnog zdravlja.
Među drugim predloženim merama nalaze se trenutna globalna zabrana novih istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva, potpuno ukidanje proizvodnje električne energije iz uglja do 2035. godine, kao i prelazak na pretežno biljnu ishranu.
Toplotni talasi u Evropi podstiču širenje zaraznih bolesti
Uprkos naporima da se klimatske promene obuzdaju, emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje dostižu rekordne nivoe. Klimatske promene sve više utiču na zdravlje ljudi i ugrožavaju živote širom sveta, dok se prostor za izbegavanje potencijalno katastrofalne budućnosti ubrzano smanjuje.
Unsplash
Kako se navodi u izveštaju, poslednjih 11 godina bile su najtoplije otkako postoje merenja, dok je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama porastao za gotovo 36 odsto tokom poslednjih decenija.
Samo tokom 2023. godine vrućine su povezane sa rekordnih 710.000 smrtnih slučajeva, pri čemu se više od 70 odsto tih smrti pripisuje klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.
Klimatske promene takođe stvaraju sve pogodnije uslove za širenje bolesti koje prenose insekti i drugi vektori, uključujući denga groznicu i zika virus.
Ekstremne vremenske prilike i šumski požari sve više ugrožavaju ljudsko zdravlje, naročito među ranjivim grupama stanovništva i u regionima sa ograničenim kapacitetima da odgovore na posledice klimatskih promena.
U takvim okolnostima, autori poručuju da je hitno potrebna promena pristupa "kako bi se promenio kurs i zaštitili zdravlje i opstanak sadašnjih i budućih generacija".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)