Sistemi za održavanje života na našoj planeti su u opasnosti: "Da je Zemlja čovek, bila bi na intenzivnoj nezi"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sistemi koji održavaju život na Zemlji nalaze se u ozbiljnoj opasnosti i stanje se dodatno pogoršava. Ipak, uprkos tome što se prostor za delovanje ubrzano sužava, čovečanstvo i dalje ima priliku da planeti obezbedi održivu budućnost, navodi se u novom naučnom izveštaju.
Izveštaj pod nazivom "Planetary Health Check 2026" ("Provera zdravlja planete 2026"), koji je izradilo više od 60 naučnika, procenjuje stanje međusobno povezanih prirodnih sistema, odnosno takozvanih planetarnih granica, od kojih zavise stabilnost i otpornost Zemlje. Istraživači u razgovoru za Live Science upozoravaju da prekoračenje tih granica povećava rizik od ozbiljne i nepovratne štete.
Prema nalazima izveštaja, sedam od devet identifikovanih planetarnih granica već je probijeno, uključujući klimatske promene, povećanje kiselosti okeana i integritet biosfere. Glavni urednik izveštaja, Niklas Kicman, uporedio je procenu planetarnih granica sa analizom krvi čoveka koja pokazuje alarmantne rezultate.
"Da imate pacijenta čiji rezultati krvi izgledaju ovako, odmah biste ga poslali na intenzivnu negu", rekao je Kicman, istraživač u Laboratoriji za nauku o planetarnim granicama pri Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klimatskih promena u Nemačkoj, koji objavljuje ovaj izveštaj.
Među ekosistemima na koje se naročito ukazuje nalaze se Amazonska prašuma, koja je u opasnosti da dostigne razornu prelomnu tačku, kao i morsko dno, koje trpi štetu zbog pridnenog kočarenja i suočava se sa novom pretnjom - vađenja ruda iz moskog dna. Izveštaj takođe detaljno obrađuje ekstremne vremenske pojave podstaknute klimatskim promenama, kao i pojavu takozvanih "večnih hemikalija", gubitka vrsta i druge probleme.
Ipak, autori smatraju da Zemlju još možemo da oporavimo ukoliko reagujemo dovoljno brzo.
"Još imamo priliku da preokrenemo situaciju, ali tokom narednih nekoliko godina moramo početi da menjamo trend emisija štetnih gasova i degradacije prirode. Vreme nam ubrzano ističe", rekao je Kicman.
Povezane vesti
Godišnji zdravstveni pregled planete
Laboratorija za nauku o planetarnim granicama svake godine, u vreme održavanja Klimatske nedelje, objavljuje izveštaj o zdravlju planete. Izdanje za 2026. godinu ne beleži tako značajne promene granica kao prošlogodišnje, ali pokazuje da se stanje već probijenih granica nastavlja pogoršavati.
Tanjug/AP/NASA
Godine 2025. nivo kiselosti okeana dostigao je takav nivo da je istraživački tim zaključio kako je kiselost okeana postalo sedma i za sada poslednja planetarna granica koja je prekoračena.
Preostalih šest već probijenih granica su:
- promene u slatkovodnim sistemima,
- promene korišćenja zemljišta,
- klimatske promene,
- poremećaji biohemijskih tokova,
- unošenje novih entiteta u životnu sredinu,
- promene integriteta biosfere.
Dve preostale granice, oštećenje stratosferskog ozonskog omotača i povećanje opterećenja atmosfere aerosolima, prema navodima izveštaja, i dalje se globalno nalaze u bezbednim okvirima.
Uticaj rekordnog El Ninja
Ovogodišnji izveštaj objavljen je dok Zemlja prolazi kroz dosad nezabeležen intenzitet fenomena El Ninjo, koji dodatno zagreva već pregrejanu planetu i preti velikim poremećajima kako za ljude tako i za prirodne sisteme.
Naučnici navode da će tek naredni izveštaj pokazati koliko će očekivani rast globalne temperature dodatno opteretiti već narušene planetarne granice.
AP Photo/Tsvangirayi Mukwazhi/File
Povezane vesti
Za procenu rizika istraživači koriste sistem semafora:
- zelena zona označava bezbedan prostor za funkcionisanje;
- žuta i narandžasta zona označavaju prekoračenje granice i rastući rizik;
- crvena zona predstavlja područje velike opasnosti sa verovatnim rizikom od teških i nepovratnih posledica.
Prema izveštaju, zakiseljavanje okeana, promene u slatkovodnim sistemima i promene korišćenja zemljišta nalaze se u kategoriji rastućeg rizika.
S druge strane, klimatske promene, poremećaji biohemijskih tokova, unošenje novih entiteta i promene integriteta biosfere već su dospele u crvenu zonu.
Povezane vesti
Granice koje su već u zoni opasnosti
Klimatske promene
Ovo ozbiljno prekoračenje prvenstveno je posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte koje zadržavaju toplotu. Ljudi ih i dalje u velikim količinama ispuštaju u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva i drugim aktivnostima.
Izveštaj navodi i dokaze da se klimatske promene ubrzavaju.
Poremećaji biohemijskih tokova
Ova kategorija odnosi se na promene ciklusa hranljivih materija, pre svega azota i fosfora.
Prekomerna upotreba đubriva i druge ljudske aktivnosti dovode do viška ovih elemenata u životnoj sredini, što izaziva zagađenje voda i stvaranje, kako autori navode, "mrtvih zona bez kiseonika", u kojima život više ne može da opstane kao ranije.
Unošenje novih entiteta
Ova granica obuhvata mikroplastiku, sintetičke "večne hemikalije" i druge supstance koje je stvorio čovek.
Autori smatraju da je ova granica značajno prekoračena, delom zato što nove supstance nastavljaju da dospevaju u životnu sredinu bez odgovarajućih bezbednosnih procedura i procena rizika.
Paul Christian Gordon/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia
Promene integriteta biosfere
Ovaj pokazatelj meri zdravlje ekosistema i utiče na raznovrsnost i funkcionisanje života na Zemlji.
U izveštaju se delimično procenjuje kroz stope izumiranja vrsta. Iako ih je teško precizno izmeriti, dobro je dokumentovano da su ljudske aktivnosti dovele do dramatičnog pada populacija biljaka i životinja širom sveta.
Glavni uzroci uključuju:
- gubitak i degradaciju staništa,
- prekomernu eksploataciju prirodnih resursa,
- invazivne vrste,
- zagađenje,
- klimatske promene, čiji uticaj postaje sve izraženiji.
"Problem nije nerešiv"
Jedan od ključnih zaključaka izveštaja jeste da posledice svih probijenih granica postaju sve vidljivije.
Prema Kicmanovim rečima, naučnici širom sveta beleže sve učestalije i intenzivnije toplotne talase, kao i niz drugih posledica poput nestajanja glečera, morskih toplotnih talasa i masovnog izbeljivanja korala.
"Zemlja nam šalje račune zbog probijanja ovih planetarnih granica", rekao je Kicman za Live Science.
Iako je ton velikog dela izveštaja sumoran, on naglašava da i dalje postoje razlozi za optimizam.
Prema njegovim rečima, tranzicija ka obnovljivim izvorima energije dobija na zamahu, naročito zahvaljujući smanjenju troškova solarne tehnologije. Istovremeno raste društvena svest o problemu, a sve je više međunarodnih sporazuma usmerenih na zaštitu okeana i kopnenih ekosistema.
"To još nije dovoljno i mere koje preduzimamo nisu dovoljne, ali ne treba da mislimo da je ovo nerešiv problem", rekao je Kicman. "Rešenja već postoje i proces njihovog sprovođenja je u toku. Sada samo moramo snažnije da pritisnemo gas i obezbedimo da se ta rešenja primene što je moguće brže."
Komentari (0)