Aron Fuks za Euronews: Napadač iz Šapca nije bio neprimetan, deportovan je iz Nemačke zbog planiranja udara u Minhenu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Novi bezbednosni incident ispred ambasade Izraela u Beogradu u kojem je maloletnik, za koga se sumnja da je iz Šapca, napao noćas 15 minuta posle ponoći sa dva noža pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu, uzvikujući "Alahu akbar", a potom likvidiran u samoodbrani, podigao je pripravnost u zemlji i otvorio ključna pitanja o stepenu ugroženosti i korenima ekstremizma na ovim prostorima. Povodom ovog događaja, za Euronews Srbija govorio je predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks, koji je analizirao trenutnu situaciju unutar zajednice, motive napadača, ali i globalne uticaje ekstremističkih organizacija na Balkanu.
Fuks je potvrdio da raspolaže istim informacijama koje su plasirane u javnosti, ali je ukazao na ozbiljnost situacije u kojoj se u kratkom vremenskom roku ponavljaju incidenti sa sličnim potpisom.
"Ne možemo da znamo koji su motivi, to će istraga utvrditi. A što se tiče uznemirenosti, niko ovo ne doživljava olako. Jeste ozbiljno da u poslednje dve godine imamo dva slučaja", rekao je on.
Predsednik Jevrejske opštine Beograd je primetio i važan detalj iz dosadašnje istrage o napadaču iz Šapca, koji pokazuje da ovaj slučaj možda ima dublje međunarodne krake nego što se na prvi pogled činilo.
"I jedan i drugi su počinjeni od strane ljudi koji su gotovo bili neprimetni, odnosno, prema informacijama s kojima sada raspolažemo, ovaj drugi baš i nije tako bio neprimetan, jer je deportovan iz Nemačke zbog pokušaja napada na jevrejsku zajednicu u Minhenu. Deluje da su ovo usamljeni slučajevi, da nije organizovana grupa koja se ovim bavi, ali ne mogu da potvrdim. Verujem da službe bezbednosti kod nas i u Evropi nadziru potencijalne počinioce ovakvih dela", navodi on.
Euronews
Osvrćući se na pitanje o opštoj bezbednosti i eventualnom porastu antisemitizma, Fuks je naglasio da ova pojava danas menja svoje oblike i da se njeni izvori nalaze na različitim ideološkim polovima koji, paradoksalno, pronalaze zajednički jezik kada je u pitanju netrpeljivost prema Jevrejima.
"Antisemitizam, iako dolazi sada iz islamističkih krugova, nije isključivo iz islamističkih krugova. Antisemitizam dolazi i iz ekstremne desnice, ali, kako to sada vidimo, i od ekstremne levice. A ne treba da mnogo debatujemo da li su ta dva pola uopšte u sprezi iz prostog razloga što su dijametralno suprotni, ali oko ovoga se slažu. I slažu se sa islamistima. Veoma mali broj ljudi u Srbiji otvoreno ispoljava antisemitske stavove", ističe Fuks.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kao posebno zabrinjavajući faktor u modernim pretnjama izdvaja se činjenica da su izvršioci mahom mlade i povodljive osobe. Fuks je podsetio na prethodni slučaj i uporedio ga sa najnovijim detaljima, ukazujući na specifičan fenomen radikalizacije ljudi koji inicijalno nisu pripadali islamskoj kulturi.
"Godine 2024. napad je počinio čovek koji je prešao na islam. Znači, nije rođen u toj veri pa se radikalizovao, nego je prešao na islam pa se radikalizovao. U slučaju od jutros, imamo osobu za sada neutvrđenog identiteta. Da li je on rođen kao musliman pa se radikalizovao, ili je takođe prešao na islam pa se radikalizovao? To je sad još uvek informacija koja nedostaje. Ali svakako, ako je počinio maloletnik, to su povodljive osobe i svašta može da se očekuje. A bojim se da niko nije do kraja spreman na te stvari", navodi.
MUP
Na pitanje o realnom uticaju Islamske države na Balkanu i opasnosti koju ona predstavlja, Fuks je izneo zanimljivu bezbednosnu tezu, spuštajući fokus sa ISIS-a na jednu drugu, znatno prisutniju i strukturalno opasniju globalnu mrežu.
"Ne bih preterano dao akcenat na Islamskoj državi, s obzirom da je to od jedne moćne organizacije, sa svim dešavanjima na teritoriji koju je zauzimala, znači da su poraženi, da oni imaju sad tu vrstu upliva. Ima nešto mnogo ozbiljnije što bi takođe bilo vredno pažnje, a verujem da su službe bezbednosti posvetile svoju pažnju na muslimansko bratstvo, koje je ipak globalna organizacija i deluje svuda. Znači, deluje u svim zemljama gde ima muslimana. Tako da to nije nešto što nije vredno pažnje i na to bi trebalo obratiti dodatnu pažnju", objašnjava.
Potom je napravio jasnu paralelu između bezbednosne klime u našoj zemlji i dramatičnih izazova sa kojima se suočavaju Jevreji u ostatku Evrope, zaključivši da je Srbija, uprkos incidentima, i dalje stabilno okruženje.
"Nismo bili žrtve antisemitskih ispada, bilo je ispada koji su bili protiv Izraela, ali neosporno usmereni protiv Jevreja. U poređenju sa drugim zemljama, ne toliko u regionu, ali u zemljama Evrope, ne oseća jevrejska zajednica tu vrstu ugroženosti. Ta vrsta ugroženosti kakva postoji u Francuskoj, u Italiji, Belgiji, Holandiji su stvari koje su ozbiljno zabrinjavajuće, gde se ljudi zaista ne osećaju sigurno da kažu da su Jevreji ili da to na bilo koji način pokažu", istakao je Aron Fuks.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)