Više od 50.000 ljudi umrlo od posledica vrućina: Evropa zabeležila najsmrtonosnije leto ovog veka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Više od 50.000 ljudi umrlo je tokom leta 2026. u evropskim gradovima usled ekstremnih vrućina, a naučnici procenjuju da se oko 32.600 smrtnih slučajeva može pripisati dodatnom zagrevanju izazvanom ljudskim aktivnostima.
To je najveći procenjeni broj žrtava vrućina u ovom veku, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature Health, prenosi AP .
Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu analizirali su smrtnost povezanu sa temperaturama u 854 evropska grada tokom juna, jula i avgusta. Prema njihovim proračunima, visoke temperature povezane su sa 50.391 smrtnim slučajem, od kojih se 32.619 pripisuje dodatnoj toploti nastaloj usled klimatskih promena, prvenstveno zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa.
Procenjeni broj žrtava veći je za 71 odsto u odnosu na prethodni rekord iz 2022. godine, kada je u istim gradovima zabeleženo 29.480 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama. Istraživači upozoravaju da je stvarni bilans verovatno veći, jer analiza ne obuhvata toplotni talas iz maja, niti područja van posmatranih gradova, u kojima živi oko 40 odsto stanovništva Evrope.
Tanjug/AP/Kin Cheung
Gotovo trećina svih procenjenih smrtnih slučajeva dogodila se tokom intenzivnog toplotnog talasa od 17. juna do 1. jula. U tom periodu temperature su u pojedinim delovima Evrope bile i do 5,3 stepena Celzijusa više od uobičajenih.
Kler Barns, vodeća autorka istraživanja i naučnica sa Imperijal koledža u Londonu, upozorila je da infrastruktura u velikom delu zapadne i severne Evrope nije prilagođena temperaturama koje donosi zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima, prenosi AP.
Više od polovine žrtava bilo je starije od 85 godina, ali su posledice ekstremnih temperatura pogodile i mlađe. Istraživači procenjuju da je više od 800 osoba uzrasta od 20 do 44 godine umrlo zbog vrućina. Najveći ukupan broj smrtnih slučajeva zabeležen je u Italiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj.
Naučnici su do rezultata došli pomoću statističkih modela kojima su uporedili procenjenu smrtnost tokom ovog leta sa hipotetičkim scenarijem u kojem nema dodatnog zagrevanja izazvanog klimatskim promenama. Razlika između ta dva scenarija korišćena je za procenu uticaja klimatske krize.
Smrtnost povezana sa vrućinama često nije u potpunosti vidljiva u zvaničnim evidencijama, jer visoke temperature mogu da pogoršaju postojeće bolesti i doprinesu smrtnom ishodu, a da ne budu navedene kao neposredni uzrok smrti.
Istraživači ističu da je neophodno bolje pripremiti gradove za ekstremne temperature, između ostalog kroz sisteme ranog upozoravanja, dostupnije rashlađivanje i zaštitu najugroženijih stanovnika. Međutim, prilagođavanje nije dovoljno bez smanjenja emisija koje doprinose globalnom zagrevanju.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)