Gde se završava pravo na protest, a gde počinje nasilje? Kako se u poređenju sa EU zemljama, ponaša srpska policija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Protesti širom Evrope, od Italije i Francuske pa do Albanije, a otvaraju pitanje granica, nasilja, demonstranata, ali i upotrebe policijske sile. Italija je najavila i oštrije zakone, usmerene protiv nasilnih demonstranata. Dok se italijanske vlasti pripremaju za nova okupljanja i najavljuju strože kazne za nasilje, u Albaniji se nezadovoljstvo građana sve više usmerava na korupciju i dugogodišnju vlast premijera Edija Rame. O tome kakva je situacija u ove dve zemlje, ali i gde je granica između prava na protest i narušavanja javnog reda, govorili su dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić, novinar TV ABC iz Tirane Bedar Kuka i predsednik Strukovnog udruženja policije, Nenad Ljubišić.
U Milanu vlada neizvesnost uoči novih okupljanja, dok trgovci i vlasnici lokala strahuju od ponavljanja nasilja koje je prethodnih dana pričinilo veliku materijalnu štetu. Italijanska premijerka Đorđa Meloni predstavila je novi bezbednosni dekret, kojim se predviđaju strože kazne za učesnike nasilnih demonstracija, ali i odgovornost roditelja maloletnika koji budu učestvovali u uništavanju imovine.
Dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić kaže da policija i istražni organi posebnu pažnju posvećuju društvenim mrežama, preko kojih se mladi pozivaju na nova okupljanja.
"Trenutno atmosfera jeste iščekivanje šta će se dogoditi ove subote, odnosno sutra, s obzirom na to da su se pojavili neki novi pokreti putem društvenih mreža koji pozivaju, pre svega, mlade da ponove sve ono što se desilo prošlog vikenda. Jedan od tih pokreta naziva se ‘Pokret 17. oktobar’. Policija i istražitelji prate da li će mladi ponovo biti regrutovani preko društvenih mreža, jer se smatra da se upravo to dogodilo prošlog vikenda“, navela je Lučić.
Prema njenim rečima, trgovci u centru Milana počeli su da dodatno obezbeđuju svoje lokale, strahujući od novih nereda. Šteta od prethodnih sukoba procenjena je na milion evra, dok je, prema podacima iznetim u razgovoru, policija privela 271 osobu, među kojima je 220 maloletnika, uključujući i decu uzrasta od 11 godina.
"Trgovci se zaista plaše, jer je šteta procenjena na milion evra. Plaše se mase mladih ljudi koji su vrlo često govorili: ‘Išao sam za masom’. Roditelji koji su čekali ispred zatvora za maloletnike Beccaria u Milanu bili su očajni. Govorili su da rade od jutra do mraka kako bi svojoj deci obezbedili budućnost i da nisu očekivali da će njihova deca učestvovati u takvim napadima“, rekla je Lučić.
Ona je ukazala i na to da su se protesti u Milanu razvijali iz različitih razloga. Okupljanja su najpre bila povezana sa nezadovoljstvom učenika i studenata stanjem u obrazovanju i zahtevima da se više novca ulaže u škole, umesto u naoružanje. Usledile su demonstracije zbog visokih troškova života, ali je deo okupljanja prerastao u nasilje, pljačkanje prodavnica i uništavanje imovine.
"Mnogo toga se izmešalo. Imamo visoke troškove života, skupe stanarine i velike probleme sa kojima se suočavaju studenti. Milano jeste ekonomski centar i jedan od najbogatijih gradova u Italiji, ali su uslovi života za mlade veoma teški. Gotovo je nemoguće pronaći sobu koju biste delili sa nekoliko studenata, a da ne govorimo o drugim troškovima“, istakla je Lučić.
Tanjug/AP/Stefano Porta/LaPresse
Ipak, dodala je da ekonomski problemi ne mogu biti opravdanje za nasilje maloletnika, koji su, prema njenim rečima, često učestvovali u uništavanju prodavnica i krađi skupe sportske odeće i obuće.
Novi bezbednosni dekret, prema njenim rečima, predviđa strože sankcije za maloletnike, kazne za nasilno učestvovanje na demonstracijama, novčane kazne za uništavanje imovine do 20.000 evra, kao i odgovornost roditelja. Oni bi, ukoliko se utvrdi da su njihova deca oštetila javnu ili privatnu imovinu, mogli da budu kažnjeni sa do 1.000 evra, a kazna bi u slučaju ponavljanja bila udvostručena.
Lučić je ukazala i na podeljene reakcije javnosti u vezi sa postupanjem policije. Dok pojedini smatraju da bezbednosne snage nisu bile dovoljno pripremljene, drugi postavljaju pitanje da li policija u pojedinim situacijama primenjuje prekomernu silu.
"Više od 20 policajaca je povređeno, a na njih su bacane kamenice. Na snimcima se vidi da policajci pokušavaju da zaustave maloletnike koji ih šutiraju i gađaju kamenjem. Otvorena je i rasprava o tome kako policija treba da reaguje kada je napadnuta“, rekla je Lučić.
Ona je podsetila da je premijerka Meloni poručila da svako ima pravo na miran protest, ali da to pravo ne podrazumeva uništavanje gradova i imovine.
Albanija: Nezadovoljstvo zbog korupcije i životnog standarda
Dok se Italija priprema za mogući novi talas nereda, u Albaniji protesti traju danima, a nezadovoljstvo građana prenelo se i u parlament. Okupljanja su se povezivala sa ekološkim i studentskim pitanjima, ali se sve više čuju zahtevi usmereni protiv korupcije i vlasti premijera Edija Rame.
Tanjug/AP/Hameraldi Agolli
Novinar TV ABC iz Tirane Bedar Kuka ocenjuje da je situacija u glavnom gradu trenutno nešto mirnija, ali da se očekuju nova okupljanja.
"Danima protestuju studenti, maloletnici i građani iz Tirane i drugih delova zemlje. Danas je nešto mirnije, ali se očekuje da bi sutra, u subotu, mogao da bude održan novi veliki protest. Osam do deset dana nasilnih protesta je mnogo i ljudi ne mogu svakodnevno da protestuju na taj način“, rekao je Kuka.
On smatra da je policija tokom pojedinih intervencija upotrebila prekomernu silu i da je bilo situacija u kojima su policajci napadali pojedince koji nisu pružali otpor.
"Nije bila potrebna sva ta sila. Bilo je slučajeva da sedam, osam ili deset policajaca napadne jednu osobu koja mirno stoji na ulici. Zadatak policije je da je neutrališe, a ne da je bije“, naveo je Kuka.
Govoreći o uzrocima protesta, ocenio je da nezadovoljstvo u Albaniji prevazilazi pojedinačne povode i da je povezano sa korupcijom, siromaštvom i osećajem da građani nemaju dovoljno mogućnosti da utiču na političke procese.
"Nezadovoljstvo je na visokom nivou. Ljudi protestuju već 140 ili 150 dana iz različitih razloga. Jedan od povoda bile su i investicije povezane sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa, ali to više nije glavni razlog. Suština je u korupciji i siromaštvu“, rekao je Kuka.
Prema njegovoj oceni, među demonstrantima su i ljudi iz siromašnijih delova zemlje, koji smatraju da nemaju dovoljno mogućnosti da poboljšaju svoj položaj. Dodao je da dugotrajna vlast jedne političke opcije otvara i pitanje političkog pluralizma, naročito zbog uticaja države na ekonomiju i zapošljavanje.
"Kada je jedan premijer na vlasti 14 godina, njegov uticaj na ekonomiju i život građana postaje veoma veliki. Sve više ljudi želi da radi u državnim agencijama i institucijama, a postoji bojazan da su zbog toga primorani da na izborima glasaju za partiju koja je na vlasti. To negativno utiče i na kvalitet usluga i na životni standard“, ocenio je Kuka.
Ljubišić: Pravo na protest ne podrazumeva pravo na nasilje
Stručnjak za bezbednost Nenad Ljubišić gostujući na Euronews Srbija kaže da ne bi komentarisao postupanje policijskih službenika u drugim zemljama, ističući da je njihov zadatak da štite građane, njihovu imovinu i državne institucije. Kada je reč o nasilnim učesnicima protesta, smatra da pravo na okupljanje ne može da bude opravdanje za napade na policiju ili uništavanje imovine.
"Moje lično mišljenje je da nemate šta da tražite na javnom mestu ukoliko pojedinci napadaju policijske službenike ili vrše krivična dela radi sticanja protivpravne imovinske koristi“, rekao je Ljubišić.
On je naglasio da je pravo na protest zakonom zagarantovano, ali da način organizovanja i održavanja javnih okupljanja mora da bude u skladu sa propisima.
"Imate pravo da protestujete i to nije sporno. Niko vam ne može uskratiti pravo da izražavate nezadovoljstvo ukoliko to činite na način propisan zakonom, uz poštovanje Ustava i drugih pravnih propisa“, naveo je Ljubišić.
TANJUG/OLIVER BUNIĆ
Govoreći o propisima u Srbiji, objasnio je da postoji razlika između spontanih okupljanja građana i organizovanih skupova. Spontana okupljanja, koja nastaju kao neposredna reakcija na neki događaj i nemaju organizatora, ne podležu istoj obavezi prijavljivanja kao organizovani skupovi.
Ljubišić je dodao da se i tokom mirnih protesta mogu pojaviti pojedinci koji ne učestvuju u okupljanju zbog njegovog prvobitnog cilja, već koriste situaciju za izvršenje krivičnih dela. Kao pokazatelj opterećenja sa kojim se policija u Srbiji suočavala tokom prethodnih godina, izneo je podatke za period od novembra 2022. do oktobra 2023. godine.
"U tom periodu u Srbiji je održano 32.715 javnih skupova. Kumulativno je bilo angažovano 412.628 policijskih službenika, povređeno je 345 policajaca, a protiv odgovornih lica podnete su odgovarajuće prekršajne i krivične prijave. Procesuirano je 3.339 lica“, naveo je Ljubišić.
Pitanje postupanja policije, međutim, ostaje jedno od najosetljivijih kada protesti prerastu u sukobe. Dok bezbednosne snage imaju obavezu da zaštite javni red, građane i imovinu, njihovo postupanje istovremeno mora da bude u skladu sa zakonom i principom srazmerne upotrebe sile.
"Meni je samo zaparalo uši, da tako kažem, to izvođenje vojske, jer ako pogledamo reakciju naše policije, naše države, mi u proteklom periodu jesmo imali određene proteste koji su se vrlo brzo završavali bez nekih većih incidenata i nikada nismo imali potrebe da izvedemo vojsku na ulice, što meni jasno govori da država i državne institucije su mogle da se izbore sa svakim vidom nasilnog izražavanja određenog nezadovoljstva s jedne strane, a s druge strane mislim da su i građani u Srbiji korektni i bolji u odnosu na građane iz Evropske unije kada pričamo o izražavanju nekog vida nezadovoljstva, jer mi nemamo tako uporne demonstrante i nemamo narušavanje javnog reda i mira u nekom većem obimu ili, da tako kažem, ne suočavamo se sa onim primerima koje imamo u Francuskoj i u Italiji, da se određeni lokali i određene radnje pljačkaju, da se tuđa imovina oštećuje. Mi toga nismo imali i pored svih tih nekih protesta koji su bili iza nas, nikada državne institucije nisu posegle za izvođenjem vojske pred građane", kaže Ljubišić.
Detaljan prilog pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)