Šta sprema Evropa za novu bezbednosnu realnost: Fon der Lajen najavila tri velika poteza
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa pokušava da odgovori na novu bezbednosnu realnost: predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je novi Evropski savet bezbednosti, protokol za vanredne bezbednosne situacije i instrument za razvoj strateških odbrambenih kapaciteta. Dok se rat u Ukrajini preliva na evropsko istočno krilo, a sabotaže i upadi dronova postaju sve češći, Brisel želi da ojača sopstvene mehanizme odgovora. Ipak, iza velikih najava ostaju otvorena pitanja – kada bi novi mehanizmi zaživeli, kako bi funkcionisali i gde bi bile njihove granice u odnosu na NATO.
Naime, govor o stanju Unije pokazao je da predsednica Evropske komisije ima velike planove za evropsku bezbednost, ali mnoga važna pitanja i dalje ostaju bez odgovora. Novi Evropski savet bezbednosti, protokol za vanredne situacije i nova inicijativa za strateške kapacitete: predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u sredu, tokom godišnjeg obraćanja o stanju Unije, novu bezbednosnu arhitekturu Evrope. Ipak, oko nekoliko ključnih pitanja i dalje postoje nedoumice.
Dok se rat u Ukrajini sve više preliva na istočno krilo Evrope, a Rusija intenzivira kampanju sabotaža i upade dronovima, bezbednost i odbrana bile su u središtu godišnjeg obraćanja Fon der Lajen.
"Već imamo mnogo instrumenata. I jačamo saradnju sa NATO-om. Ali naša doktrina, naše institucije i naš način donošenja odluka nisu pratili novu realnost", rekla je ona.
Govor je najavio nekoliko glavnih elemenata nove bezbednosne strategije EU, koja bi trebalo da bude predstavljena narednog meseca i koja bi trebalo da redefiniše evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Evropski savet bezbednosti
Među najznačajnijim predlozima koje je Fon der Lajen najavila jeste novi politički format usmeren na bezbednost, nazvan Evropski savet bezbednosti. Reč je o posebnom formatu samita lidera EU, koji bi uključivao i partnere poput Ukrajine, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i Kanade.
U praksi, lideri poput ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog već su često pozivani na sastanke Evropskog saveta. Novi format bi tu saradnju institucionalizovao i dao joj poseban okvir za razgovore o bezbednosnim pitanjima.
Povezane vesti
"Dugo smo razgovarali o formatu lidera koji bi bio usmeren na bezbednost našeg kontinenta. To je sada još hitnije, imajući u vidu prirodu i razmere rizika sa kojima se suočavamo. Zato ćemo izneti naše predloge kako bi Evropski savet bezbednosti postao stvarnost", rekla je Fon der Lajen.
Euronews
Sama ideja nije nova. Francuski predsednik Emanuel Makron izneo ju je tokom predsedničke kampanje 2017. godine, a naredne godine dobila je i formalnu podršku kroz Franko-nemačku Meseberšku deklaraciju.
"Ne možemo sebi da dozvolimo da ostanemo na statusu kvo. Doktrine i institucije koje su nastale u mirnodopskim uslovima više nisu prilagođene svrsi kojoj treba da služe", rekao je evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus.
Ipak, i dalje nije jasno kako bi ovaj predlog mogao da pređe iz ideje u stvarnost: Fon der Lajen nije navela datum početka primene niti je ponudila konkretne mere, osim opšteg cilja da se evropska bezbednost pripremi za buduće izazove. Otvoreno je i pitanje u kojoj meri bi se nova inicijativa preklapala sa NATO-om i takozvanom Koalicijom voljnih.
"Evropski savet bezbednosti nije lek za sve probleme. Za donošenje odluka bi verovatno i dalje bio potreban konsenzus, ali bi, u poređenju sa Evropskim savetom, zajednička percepcija pretnji verovatno mogla da podstakne veće poverenje i snažniji osećaj zajedničke sudbine među njegovim članicama", napisala je Natali Toči, direktorka Rimskog instituta za međunarodne poslove, u analizi o evropskoj politici.
Protokol za vanredne bezbednosne situacije
Hibridno ratovanje bilo je još jedno od ključnih pitanja, nakon nedelja obeleženih nizom sabotaža, pokušaja napada i upada dronova za koje se sumnja da ih je organizovala Rusija, a čiji je cilj destabilizacija zemalja EU.
"Evropi je potreban sopstveni priručnik za borbu protiv hibridnih pretnji", rekla je juče Fon der Lajen, te dodala da je hitno potreban dogovor "o tome kako da reagujemo na određene incidente – one koji su ispod praga oružane agresije, ali jasno predstavljaju pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti".
Povezane vesti
Drugim rečima, potreban nam je mehanizam koji bi predstavljao podršku članu 4 NATO-a, navelaje predsednica Evropske komisije.
Član 4 NATO-a omogućava članicama Alijanse da formalno zatraže hitne konsultacije kada smatraju da su njihova bezbednost, teritorijalni integritet ili politička nezavisnost ugroženi.
Prema zamisli Fon der Lajen, EU bi trebalo da ima sopstvenu verziju člana 4, nazvanu Protokol za vanredne bezbednosne situacije. On bi se zasnivao na klauzuli o uzajamnoj odbrani iz ugovora EU, koja predviđa da, "kada država članica EU bude meta oružane agresije na svojoj teritoriji, ostale države članice moraju da joj pruže pomoć svim sredstvima koja su im na raspolaganju".
Klauzula o uzajamnoj odbrani ponovo je dospela u fokus početkom ove godine, kada je dron iranske proizvodnje, za koji se sumnjalo da ga je lansirala libanska militantna grupa Hezbolah, gađao britansku vazdušnu bazu na Kipru – članici EU, ali ne i NATO-a.
Razgovori o ovoj klauzuli podstakli su i "ratnu simulaciju" koju su sproveli ambasadori zemalja EU kako bi sagledali šta bi njeno aktiviranje značilo u praksi. Protokol za bezbednost koji je najavila Fon der Lajen predstavlja, čini se, korak dalje u tim pripremama.
"Kada ga pokrene jedna država članica, sve države članice bi se sastale kako bi koordinisale evropski odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posledice", rekla je Fon der Lajen.
Istovremeno, zvaničnici EU su ranije upozoravali da bi pozivanje na klauzulu o uzajamnoj odbrani moglo dodatno podstaći SAD da se povuku iz NATO-a – iako "pomoć" ne znači automatski i uključivanje u oružani sukob. Ona bi, na primer, mogla da podrazumeva finansijsku podršku ili zaštitu civilnog stanovništva.
Tanjug/AP/Pascal Bastien
Kako hibridne pretnje širom Evrope postaju sve konkretnije i sve češće poprimaju oblik fizičkih napada, prednost evropske klauzule o odbrani jeste u tome što bi mogla da se aktivira i u slučaju aktivnosti nižeg intenziteta, bez nužnog zahteva za vojnim odgovorom, saznaje Euronews.
Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a, rekla je da je dobro što predsednica Evropske komisije želi bližu saradnju EU i NATO-a, ali da je teško proceniti kako bi ovakav mehanizam zapravo odvratio Rusiju.
"Protokoli i priručnici već postoje u obe organizacije", rekla je ona.
Strateški kapaciteti
Dok SAD najavljuju nameru da smanje svoje vojno prisustvo u Evropi, što bi trebalo da bude predmet procene vojnog rasporeda koja se očekuje kasnije ove godine, EU sada pokušava da nadoknadi ključne nedostatke u odbrambenim kapacitetima, poznate kao strateški kapaciteti.
Strateški kapaciteti predstavljaju logističku okosnicu savremenog ratovanja: satelite, vazdušni transport, avione za dopunu goriva i obaveštajne kapacitete koji vojnim snagama omogućavaju efikasno delovanje.
"Rat u Ukrajini pokazao nam je koliko su strateški kapaciteti važni. Ovi sistemi su od suštinskog značaja i potrebno nam ih je više. Evropa samo zajedničkim snagama ima kapacitet da ih obezbedi u potrebnom obimu", rekla je Fon der Lajen.
U tom cilju najavila je novi Evropski instrument za strateške kapacitete, koji bi trebalo da obezbedi dugoročne investicije neophodne za razvoj tih sposobnosti, u skladu sa potrebama NATO-a.
Komesar Kubilijus upozorio je u junu da bi zamena američkih vojnih kapaciteta u Evropi zahtevala ogromna ulaganja od oko 500 milijardi evra.
Međutim, još nije jasno na koji način bi novi instrument mogao da pomogne u zatvaranju tog jaza, dok Brisel pokušava da pronađe način da podstakne države članice na veća nacionalna ulaganja u ovu oblast.
"Pozdravljamo to što naši evropski saveznici i partneri preuzimaju veću odgovornost i čine više u cilju naše zajedničke bezbednosti. NATO je temelj naše kolektivne odbrane i nastavićemo blisko da sarađujemo sa EU na ostvarivanju naše zajedničke agende", rekao je za Euronews zvaničnik NATO-a.
Komentari (0)