Milivojević: London mora da ponudi promenu politike da bi sačuvao Veliku Britaniju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da sastanak u Kardifu, gde su lideri Škotske nacionalne partije, velške stranke Plaid Kamri i irskog Fejna sastali i zajednički zatražili pravo Škotske, Velsa i Severne Irske da same odlučuju o svojoj budućnosti, predstavlja početak ozbiljnijeg preuređenja britanske države i otvaranje pitanja britanske države kao federalne države, i poručio da bi London Škotima, Velšanima i stanovnicima Severne Irske morao da ponudi promenu politike kako bi sačuvao Ujedinjeno Kraljevstvo.
Milivojević je za Tanjug rekao, govoreći o ovom sastanku lidera Škotske, Velsa i Severne Irske gde je potpisan memorandum kojim će zajednički tražiti pravo svojih naroda da na referendumima odlučuju o sopstvenoj ustavnoj budućnosti, da je do toga došlo zbog nezadovoljstva aktuelnom politikom centrale koja nije proizvela pozitinve posledice posle Bregzita i izlaska Velike Britanije iz EU, sa pokušajem da time demonstrira suverenost.
Kako je naveo, to nije dalo rezultat na ekonomskom planu imajući u vidu da je Britanije izgubila svoju ekonomsku poziciju na globalnom planu kao globalna sila, kao i mogućnost uticaja koji bi mogao da proizvede pozitivne efekte po Britaniju i njene građane.
TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ
Milivojević je istakao da se to naročito odrazilo početkom rusko-ukrajinskog sukoba i jasnog svrstavanja Britanije na ratnu opciju, i dodao da su se nezadovoljstvo takvom opcijom i ekonomsko socijalni efekte takve opcije odrazili na Britanija.
"Druga stvar je vraćanje na temu suverenizma, to je nešto što je došlo više do izražaja promenama u Vašingtonu i promociji i te ideje koja se ogleda ove tri stranke u UK koje su se srele u Kardifu. Najbolja ilustracija toga je izjava Donalda Trampa da je ovo sada najbolja prilika da se Irska objedini kao država. Posebna dimenzija su i loši odnosi na relaciji London-Vašington i nesglasnost oko strateških i drugih pitanja", objasnio je on.
Milivojević je rekao da se takođe postavlja pitanje identitetskog pitanja britanske monarhije, odnosno kakva je to država i da li ta država može da izdrži izazove i tendencije koje sada počinju da dominiraju i koje su nezaustavljive kao proces, a to je vraćanje na nacionalne politike i identitet.
Prema njegovim rečima, problemi koje proizvodi sve lošija ekonomsko-socijalna kriza, imigrantska politika i ratna opcija, otvara temu budućnost britanske monarhije.
Povezane vesti
Na pitanje koliko bi izlazak Škotske iz Ujedinjenog Kraljevstva i ujedinjenje Severne Irske sa Republikom Irskom promenilo međunarodnu težinu Londona, Milivojević je rekao da bi to defitivno bio kraj britanske države koju poznajemo, koja je već izgubila globalni uticaj a koja bi na ovaj način izgubila i svaki drugi uticaj.
Tanjug/AP
Ta vrsta fragemtancije bi ostavila otvoreno pitanje da li bi uopšte i monarhija opstala jer je Irska republika, izjavio je on i napomenuo da bi odvajanje Severne Irske sa sobom povuklo da se i Škotska i Vels ponašaju isto tako sa nacionalnim identitetom.
"Zbog toga je britanska politika danas orijentisana na korišćenje zakonskih ustavnih mehanizama da spreči stavljanje na sto teme o izjašnjavanju o samostalnosti na bilo koji način, što može po sporazumu iz 1998. godine gde je praktično London arbitar. Britanska politika nastoji da sačuva ono što je još uvek britanski argument globalnog značaja a to je komonvelt", objasnio je on.
Milivojević je istakao da London, kako bi sačuvao Ujedinjeno Kraljevstvo, mora Škotima, Velšanima i stanovnicima Severne Irske da ponudi promenu politike, da obezbedi da centralna vlast bude više atratktivna i da smanji antagonizam na ekonomsko-socijalno i identitetskom planu.
Prema njegovoj oceni, to je moguće sa političkim promenama u samom Londonu, odnosno da se stvore uslovi za aktivniji i povoljniji tretman britanskog kraljevstva kao celine i argumenata koji stoje iza toga.
Komentari (0)