Dva španska grada u Africi oko kojih se spore Madrid i Rabat: Čija je Seuta, a čija Melilja?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na samo nekoliko kilometara od marokanske obale nalaze se dva grada koja vekovima nose španska obeležja – Seuta i Melilja. Maroko ih smatra svojom teritorijom, dok Madrid poručuje da o njihovom statusu nema pregovora. Iako se povremeno ponovo otvara pitanje njihovog "kolonijalnog" nasleđa, istorija i međunarodni pravni okvir daju znatno složeniju sliku.
Seuta i Melilja su pod španskim suverenitetom od 15. i 16. veka i nikada nisu bile deo marokanske države. Ujedinjene nacije ih ne smatraju teritorijama koje čekaju dekolonizaciju, uprkos zahtevima Rabata.
"Seuta i Melilja nisu samo španske, one su suštinski španske i nedodirljive“, izjavila je španska ministarka odbrane Margarita Robles, nekoliko dana nakon velikog talasa neregularnih migracija iz Maroka, kada je veliki broj migranata pokušao da pređe granicu sa Španijom.
Pitanje suvereniteta nad ova dva grada redovno se vraća u javnost, posebno kada dođe do novih migracionih tenzija na severu Afrike ili pogoršanja odnosa između Madrida i Rabata. Nakon migrantske krize u Seuti, pojedini marokanski političari ponovo su pozvali da oba grada postanu deo Maroka.
Tvrdnja da su Seuta i Melilja "ostaci kolonijalizma" često se koristi kao politički argument. Međutim, da bi se razumelo zašto je njihov status predmet spora, potrebno je vratiti se nekoliko vekova unazad.
Od kada su Seuta i Melilja pod španskom vlašću?
Istorija ova dva grada seže mnogo dalje od nastanka savremene marokanske države. U vreme kada su dospeli pod vlast evropskih monarhija, pojam kolonijalizma nije imao značenje koje danas ima u međunarodnom pravu.
Melilja je 17. septembra 1497. godine pripala Kruni Kastilje, nakon ekspedicije koju je predvodio Pedro de Estopinjan, uz odobrenje katoličkih kraljeva Izabele i Ferdinanda. Zauzimanje grada imalo je pre svega strateški i odbrambeni cilj – kontrolu prilaza Gibraltarskom moreuzu i zaštitu španske obale od napada i piraterije sa severa Afrike.
Povezane vesti
Istorija Seute je nešto drugačija. Grad je 1415. godine osvojio Portugal, a pod španski suverenitet došao je 1580. godine, kada je Filip II nasledio portugalski presto i došlo do dinastičke unije dve krune. Kada je Portugal 1640. godine ponovo stekao nezavisnost, Seuta je odlučila da ostane pod vlašću španske monarhije. Ta odluka je kasnije pravno potvrđena Lisabonskim sporazumom iz 1668. godine.
Tako su oba grada ostala pod španskim suverenitetom vekovima – Melilja više od pet vekova, a Seuta više od četiri veka.
Da li je Maroko postojao kada su gradovi pripali Španiji?
Odgovor zavisi od toga šta se podrazumeva pod "Marokom". Na prostoru današnjeg Maroka postojale su različite političke tvorevine i dinastije, ali savremena marokanska država nije postojala u današnjem obliku. Alaovitska dinastija, koja i danas vlada Marokom, počela je da učvršćuje vlast sredinom 17. veka, odnosno 1666. godine.
To znači da je Melilja već više od 160 godina bila pod vlašću Krune Kastilje kada je na vlast došla dinastija koja danas vlada Marokom.
Šta se promenilo tokom 19. i početkom 20. veka? Priča je ipak složenija kada se posmatra današnji izgled ova dva grada.
Istoričari ukazuju na to da oko 90 odsto njihove današnje urbane površine potiče od teritorijalnih proširenja sprovedenih tokom 19. i početkom 20. veka. To je bilo vreme evropske ekspanzije u Africi, ali i uspostavljanja Španskog protektorata u Maroku, koji je postojao od 1912. do 1956. godine.
Granice gradova menjane su i proširivane kroz različite sporazume, ali je njihov status pod španskim suverenitetom postojao vekovima pre toga.
Povezane vesti
Postoji i važna pravna razlika između ova dva grada i teritorija koje su bile deo protektorata.
Pravni osnov španskog suvereniteta nad prvobitnim teritorijama Seute i Melilje mnogo je stariji od nezavisnosti Maroka. Istovremeno, nijedan od ta dva grada nikada nije bio deo Španskog protektorata u Maroku. Dok je marokanska teritorija u periodu protektorata bila pod posebnom, privremenom upravom, Seuta i Melilja su bez prekida ostale pod punim španskim suverenitetom.
Šta o njihovom statusu kažu Ujedinjene nacije?
Jedan od ključnih argumenata Madrida jeste upravo stav Ujedinjenih nacija. Maroko je 1975. godine zvanično zatražio da Seuta i Melilja budu uvrštene na listu teritorija koje čekaju dekolonizaciju. Međutim, taj zahtev nije prihvaćen.
Povezane vesti
UN danas ne vode Seutu i Melilju kao kolonijalne teritorije niti ih smatraju teritorijama koje treba dekolonizovati.
Njihov status je dodatno učvršćen 1995. godine, kada su stupili na snagu Statuti o autonomiji, čime su Seuta i Melilja dobile status autonomnih gradova u okviru Španije. Oba grada imaju svoje predstavnike u španskom Kongresu i Senatu, a njihov poseban status deo je španskog ustavno-pravnog sistema.
Zbog svega toga, pitanje Seute i Melilje ostaje jedno od osetljivih pitanja u odnosima Španije i Maroka. Rabat njihov status osporava, dok Madrid insistira da su oni sastavni deo španske teritorije.
Spor oko ova dva grada tako nije samo pitanje geografije. On se prepliće sa istorijom Mediterana, evropskim prisustvom u severnoj Africi, marokanskim teritorijalnim zahtevima i savremenim odnosima dve susedne države.
Tanjug AP/Antonio Sempere
Šta je o Seuti rekla fon der Lajen
Upravo u kontekstu aktuelne migrantske krize, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen juče je govorila o migracijama i podsetila na poslednju veliku krizu u Seuti, navodi Euronews. Ona je u svom govoru o stanju Unije da će EU izraditi stroža pravila za vanredne migracione scenarije u slučajevima kakav se dogodio u Seuti, u španskoj eksklavi u severnoj Africi, gde je krajem jula za nekoliko dana ušlo više od 70.000 migranata.
Fon der Lajen je u obraćanju u Evropskom parlamentu rekla da "ranjive ljude eksploatišu bezobzirni trgovci ljudima i krijumčari", koji su protivnici Evropske unije. Govoreći o problemima sa migrantima u španskoj eksklavi Seuta, Fon der Lajen je kazala da je "granica Seute evropska granica, jer je Seuta Španija, a Seuta je Evropa", kao i da će Evropa biti tu za njih.
Ona je govorila i o paktu EU o migracijama i azilu, i kazala da on "mora da bude u potpunosti sproveden". Fon der Lajen je istakla da su EU potrebna nova pravila za vanredne situacije, "posebno u scenarijima kada su masovni pokreti" migranata namerno organizovani.
"Zato ćemo predložiti novi evropski instrument za reagovanje u vanrednim situacijama. Biće pokrenut samo pod strogo definisanim skupom kriterijuma. I u tim slučajevima, omogućiće vremenski ograničenu i strogo definisanu fleksibilnost standardnih procedura", rekla je Fon der Lajen.
Dodala je da je poruka jasna i da će EU "uvek poštovati naše vrednosti i osnovna prava, ali nikada nećemo praviti kompromis u pogledu zaštite naših granica jer mi Evropljani odlučujemo ko dolazi u našu uniju i pod kojim okolnostima". Istakla je i da postoji potreba o jačanju agencije EU za graničnu zaštitu, Fronteks.
Komentari (0)