Šta donosi plan Fon der Lajen za budućnost EU: Brisel ugrožavaju unutrašnje podele, a ne samo spoljni pritisci

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u Evropskom parlamentu prioritete Evropske unije i izazove sa kojima će se Unija suočavati u narednom periodu. U tradicionalnom obraćanju o stanju Evropske unije govorila je o bezbednosti, odbrani, veštačkoj inteligenciji, geopolitici i odnosima sa partnerima van evropskog kontinenta.

Analizirajući obraćanje Fon der Lajen, urednik Euronewsa iz Brisela Serđo Kantone ocenio je da je reč o tradicionalnom godišnjem govoru u kojem Evropska komisija predstavlja glavne izazove i prioritete za narednu godinu.

Prema njegovom tumačenju, u obraćanju je otvoren veliki broj tema, ali su neka pitanja koja direktno utiču na svakodnevni život građana bila manje zastupljena.

Euronews Srbija

Kantone je ukazao i na političke trendove u državama članicama, posebno na rast podrške desničarskim i populističkim partijama, ocenjujući da bi politička pitanja unutar same Evropske unije mogla da predstavljaju jedan od izazova za njeno jedinstvo.

Posebna pažnja posvećena je bezbednosti i ideji o formiranju Evropskog saveta bezbednosti.

Evropski savet bezbednosti ne bi zamenio NATO

Prema analizi Kantonea, eventualno novo telo ne bi predstavljalo zamenu za NATO, već bi moglo da služi za koordinaciju odgovora država članica na manje bezbednosne rizike i hibridne pretnje.

Kao jedan od primera naveo je incidente sa dronovima i potrebu za koordinacijom evropskih vojnih kapaciteta u slučaju narušavanja vazdušnog prostora država članica.

Takav mehanizam, prema njegovom tumačenju, mogao bi da omogući državama EU da efikasnije koriste sopstvene kapacitete u situacijama koje ne zahtevaju širi vojni odgovor.

„Ukoliko bi došlo do nekog rata širih razmera, evropske zemlje u ovom trenutku ne mogu sa time da se izbore. Ali ta ideja o Savetu bezbednosti je za te neke male rizike, hibridni rat, na primer“, rekao je Kantone.

On je ukazao na to da se u pojedinim državama članicama već nalaze vojnici drugih članica EU, često u okviru NATO struktura, pa bi dodatna koordinacija evropskih kapaciteta mogla da bude usmerena na takve situacije.

Kanada kao novi partner Evropske unije

Jedna od ideja koje su privukle pažnju jeste i predlog za uspostavljanje posebnog odnosa sa Kanadom, uključujući mogućnost njenog pridruženog članstva u EU.

Kantone je ocenio da se odnosi Brisela i Otave intenzivnije razvijaju više od decenije, posebno u periodu kada su Sjedinjene Američke Države počele da usmeravaju veću pažnju ka drugim delovima sveta.

Tanjug/AP/Pascal Bastien

Prema njegovoj analizi, jedan od razloga za produbljivanje odnosa jeste i ekonomski interes. Kanada raspolaže značajnim prirodnim resursima, uključujući minerale od značaja za razvoj savremenih tehnologija.

„Kanada je bogata prirodnim bogatstvima koji su inače važni za razvoj veštačke inteligencije, a to su minerali retke zemlje koji su potrebni Evropskoj uniji ako ne želi da bude zavisna od Kine“, rekao je Kantone.

On je dodao da bi produbljivanje odnosa EU i Kanade moglo da ima i širi geopolitički značaj, posebno u trenutku kada Brisel nastoji da diversifikuje lance snabdevanja i smanji zavisnost od pojedinih velikih svetskih sila.

Odnos prema SAD i Kini

Prema Kantoneovom tumačenju, intenziviranje odnosa sa Kanadom moglo bi da bude povezano i sa promenama u transatlantskim odnosima.

On je ocenio da EU i Kanada nastoje da izgrade snažniju međusobnu saradnju u trgovini i drugim oblastima, dok istovremeno šalju poruku Vašingtonu o značaju tradicionalnog transatlantskog partnerstva.

U tom kontekstu, veća saradnja sa Kanadom mogla bi da bude deo šireg nastojanja EU da obezbedi stratešku autonomiju u oblastima kao što su energija, sirovine, tehnologija i odbrana.

Obraćanje Fon der Lajen tako je otvorilo pitanja koja sežu od unutrašnjeg jedinstva EU i političkih promena u državama članicama do odnosa sa velikim silama i partnerima van Evrope.

Kantone je ocenio da će, pored velikih geopolitičkih tema, za budućnost Evropske unije biti važno i pitanje kako će evropske institucije odgovoriti na ekonomske i socijalne probleme koji direktno utiču na građane.